Ruralne priče iz Argentine

Kad kažemo Argentina obično mislimo na Buenos Ajres – sofisticiran i kosmopolitski grad. Međutim, fotograf Guillermo Srodek-Hart je, dok je putovao po celoj zemlji u proteklih par godina, ostao fasciniran ruralnim delovima zemlje. Dok je posećivao male lokalne radnje, shvatio je kako su sve povezane sa prošlošću zemlje. Priče lokalaca iz različitih mesta nizale su se u pričama o muzejima, poštama, mesarama, pekarama i barovima. Mnoge porodice male radnje vode već generacijama – one su srca svake porodice.

Gulliermo je pokušao da zabeleži prošlost koja nestaje sa novim generacijama koje žele da raskinu sve veze sa tradiciom i sreću potraže u velikim gradovima. Pričali smo sa Gulliermom pre nego je otišao na promociju svoje nove knjige Stories.

VICE: Šta te je privuklo ruralnim krajevima zemlje?

Guillermo Srode-Khart: Povezan sam sa ruralnim delovima zemlje još od kada sam bio dete. Moj deda je radio sa vunom u Argentini, ali ništa od toga nisam uzimao ozbiljno dok se, kad sam napunio 20 godina, nisam preselio u Sjedinjene Američke Države. Tada sam shvatio koliko sam ustvari zainteresovan za svoju zemlju i koliko želim da je istražim. Polako, moje fotografije su počele da predstavljaju glavnu crtu mog identiteta.

Mnoge od radnji na tvojim fotografijama, imaju više od jedne namene – pošta, prodavnica, mesto za sastanke u selu. Ali, koje je kulturno značenje koje imaju?

Ova mesta su veoma kompleksna. Vlasnik radnje Cuatro Esquinas mi je objasnio da zna imena svih ljudi koji tu dolaze, njihove probleme i da traži rešenja za svačiji. Ovo je važno mesto jer se ovde ljudi druže – to je naročito važno u ovim gradovina koji su veoma izolovani.

Cuatro Esquinas vlasnici smatraju i muzejem. Pošto mesto postoji već jako dugo, meštani su vlasniku počeli da donose svoje lične stvari. Sada je ovo muzej koji su napravilia ljmeštani.

Kažeš da su mesta jako izolovana, kako su te prihvatili kad si stigao?

Odlično su me primili jer nema mnogo posetica koji im dolaze i žele da saznaju kako ide posao svim tim malim prodavnicama. Kada dečko iz grada dođe i pita ih da mu pričaju o svojim životima, o poslovima i identitetu, njima je to velika čast.

Znači posao uglavnom ne ide dobro, zar ne?

Ovi ljudi se trude da održe svoje poslove, ali je jako teško. Obično kada jedan od vlasnika umre, nova generacija ne želi da nastavi sa poslom jer znaju koliko je teško. Jednostavno ih ne zanima da nauče bilo šta o tržištu. Na primer, jedan drvoseča mi je ispičao kako njegov sin koji je programer, kad god dođe u posetu pita oca kako može da živi život u kome ne dobija nikakvu novčanu nagradu. Otac, iako sa mnogo tuge, razume da su danas ipak neka druga vremena.

Ponosni su na svoje poslove?

Da, definitivno.

Kakav su uticaj ovi ljudi imali na teme, šta misliš?

Zbog svega ovoga sam se nedavno preselio u malo mesto. Volim prirodu. Nedostaje mi i uvek želim da se vratim. Iznajmljivao sam kuću u Buenos Ajresu, ali sam odustao i iznajmio kuću u malom mestu, nekoliko sati vožnje od grada.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu