Pitanje je da li je razlog uopšte bitan kada se za samo dve nedelje u jednom parlamentu od jaja stigne do suzavca. Pravo je pitanje šta će dalje biti? Verovatno ništa. Iskustveno, svi oni će nastaviti da se bave politikom, a svi oni koji su dovoljno evoluirali da mišljenje artikulišu glasovima će napustiti politiku. Dakle, za jedno desetak godina će ovi prvi verovatno zauzeti i najvažnije pozicije.
PREPORUČUJEMO: Vodič kroz sva sranja koja trpiš od starijih kolega
Pošto je na ovaj način kosovska opozicija postala definitivno šampion u borbi neparlamentarnim metodama, očigledno je da je razlika u parlamentarnim kulturama naroda Balkana postoji. Ali, nijanse su u pitanju. Čak nisu ni nijanse, to je više na nivou čestica atoma. Jer, ovdašnji poslanici ne razumeju da demokratska rasprava postoji upravo da bi se prevazišlo ono pubertetsko biće-po-mome-i-nikako-drugačije stanje uma.
Podsetimo se nekih od najblistavijih momenata balkanskog parlamentarnog života:
Najzanimljivije od svega je što ćete kada ukucate "tuča skupština" na Jutjubu dobiti gomilu klipova lokalnih skupština opština, od Subotice do Prijepolja sa većim i manjim tučama. Kada sledeći put popizdite zbog toga što su Srbi u novom Džejmsu Bondu predstavljeni kao varvari, setite se da se ljudi, koje smo izabrali na lokalu, tuku na mestu gde treba da sednu i dogovore se kako da reše problem ulične rasvete. NaslovnaFoto: by Una Hajdari via Twitter Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i InstagramuRealno, ne postoji stvar koja može da izazove tuču više od sednice odbora za finansije i budžet makedonskog parlamenta na kojem se raspravlja o rebalansu budžeta. Jer, iskreno, kada vas poslanik iz opozicione Demokratske partije Albanaca optuži da donosite budžet koji je "antialbanski", kao branilac nacionalnih para Makedonaca nemate drugog izbora nego da izazovete opštu tuču u kojoj se jasno vidi razlika između "Brus Li" i "Van Dam" generacije makedosnkog parlamenta. Pažnja: prava akcija počinja u 47. sekundi ovog klipa.
Poseban deo u ovom tekstu, a i u našim srcima, naravno, zauzima domaća kultura dijaloga. Besmisleno je govoriti o svim verbalnim incidentima u skupštini SRJ, SCG i RS, jer sam gotovo siguran da neko već piše knjigu o tome. Ukratko, bilo je tu svega - psovki, uvreda teških optužbi, pominjanja porodica, alko-testova, suza, nekih pištolja pa čak i otvorenih poziva na ubijanja tokom rata. Svako je sa ove naše političke scene, otporne na nova lica, u poslednjih dvadesetak godina briljirao po malo. Aktuelni predsednik Tomislav Nikolić malo više. Ali to je negde i očekivano, makar je u tom jezičkom smislu u Srbiji tanka linija između ulice i skupštine.
Pročitajte i: Pitao sam srpske i hrvatske novinare da li ih aktuelna politička retorika podseća na 90-te
Majstori neočekivanog su radikali - originalni i ovi nabildovani. A svoj trenutak slave je svakako doživela poslanica Gordana Pop-Lazić kada je cipelom gađala tadašnju potpredsednicu parlamenta Gordanu Čomić. Da li je ovo bio bedan pokušaj kopiranja iračkog novinara koji je cipelom gađao predsednika SAD Džordža Buša ili je to samo još jedno od političkog oružja iz njenog arsenala? Ipak su se radikalke pokazala kao vešte i u bacanju kletvi sa skupštinske govornice.