Da li je moguće navući se od jedne doze?

Znate već kako ide priča. Ona koja kaže da su neke droge tako prijatne, tako adiktivne, da već posle prve upotrebe stvaraju zavisnost. Oprostićemo vam ako u ovo verujete jer mediji to intenzivno zastupaju: „Opasnost u prvoj lajni kokaina," izveštava Dejli Mejl. „Zvanično potvrđeno, instant-navlaka na met nije urbana legenda", javlja Tajms Dejli. „Navukao se već posle prvog dima", upozorava news.com

Ali ima li ovde istine? Može li se razviti zavisnost od droge već posle prve upotrebe? Pre nego što na ovo pitanje odgovorimo, objasnićemo kako tačno metamfetamin i heroin deluju na mozak.

Iako im se mehanizmi funkcionisanja razlikuju, većina adiktivnih supstanci utiče na neurotransmiter koji izaziva zadovoljstvo: dopamin. Na primer, heroin se vezuje za receptore opijata i sprečava oslobađanje neurotransmitera koji poništavaju dejstvo dopamina. Sa druge strane, amfetamini (po strukturi slični dopaminu) se probijaju kroz membrane nervnih ćelija da bi i oslobodili dopamin i sprečili njegovu reapsorpciju.

Ako se droga uzima redovno, sistem nervne nagrade slabi. Pošto dopamina u organizmu ima više nego inače, on prestane da ga sam proizvodi a pritom i smanji broj receptora. To znači da korisnik mora da uzima drogu samo da bi doveo nivo dopamina u normalu. Bez njih, oseća se pasivno i beživotno; nekad se javlja i mučnina, drhtavica, grčevi, ili pojačano znojenje. Prisustvo ovih simptoma sugeriše fizičku zavisnost.

A sad, da se vratimo na pitanje. Dr Džon Edvards i Dr Piter Konor su specijalisti za bolesti zavisnosti sa Klinike Kejmbridž odnosno Bolnice Abotsford u Zapadnoj Australiji; imala sam čast da radim sa njima tokom sticanja diplome. Obojica se slažu da sam termin „zavisnost" nije pravi izbor kad je o ovim pitanjima reč jer je stigmatizovan. Ako to ostavimo po strani, za dijagnozu zavisnosti potrebni su fizički simptomi tolerancije na supstancu (organizmu treba više droge nego što je normalno da bi postigao efekat) kao i povlačenja, gubitka kontrole, smanjenje sposobnosti za funkcionisanje u društvu, i rizičnog ponašanja. Nijedna droga na svetu ne može da izazove sve ovo posle prve doze.

Droge ne menjaju hemiju mozga dovoljno brzo da bi izazvale instant zavisnost. Istraživanje u Britaniji je 2002. godine pokazalo je da se heroin koristi u proseku više od godinu dana pre nego što se jave simptomi zavisnosti. Nijedan od 72 ispitanika nije tvrdio da se momentalno navukao.

Pa ipak, neki izvori sugerišu da bi prva doza mogla, ne baš da sama izazove zavisnost, već da „pripremi" mozak za razvijanje zavisnost. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature 2001. godine zaključuje da prva doza kokaina „stvara priliku za ranjivost" tokom koje je mozak pojačano prijemčiv za buduće doze. Pa ipak, kako je autor Dr Antonelo Bonci pojasnio za ABC, „Ovo ne znači da se čovek navuče na kokain čim ga proba. Milioni ljudi su ga probali i nikad mu se više nisu vratili."

Pogledajte VICE dokumentarac o zavisnicima od sintetičke marihuane "Spice boys":

Važno je istaći da zavisnika ne čini uvek samo fizička zavisnost od droge. Kod ljudi koji pate od hroničnih bolova i uzimaju visoke doze opijata često se javljaju simptomi tolerancije i povlačenja, ali oni se ne vode kao zavisnici sve dok im se ponašanje prema lekovima koje uzimaju ne počne da se menja – dok ne počnu da falsifikuju recepte da bi dobili dodatne doze, ili da dodatno zarađuju da bi finansirali svoju naviku.

Još jedna popularna sintagma koja promiče kroz razgovore o zavisnosti od droga je „psihološka zavisnost". Tako se opisuje situacija u kojoj droga preuzme vodeće mesto u mislima, ponašanju, i emocijama korisnika. Iako je osoba možda svesna da sebi nanosi štetu, ipak oseća psihološku potrebu da nastavi da je koristi jer se tako bolje oseća ili beži od stvarnosti koju teško podnosi.

Ja sam oduvek smatrala da je moguće da osoba razvije ovu vrstu psihološke zavisnosti već posle prve upotrebe, ali Konor i Edvards se ne slažu, pa su i mene ubedili. „U tom trenutku, čovek još nije zavistan. Može da se predomisli koliko sutra," objašnjava Konor. "Prisutan je element svesnog izbora i kontrole, što znači da se stanje ne može zvati zavisnošću. Zavisnik tu svest i kontrolu više nema."

Džon situaciju objašnjava koristeći sladoled. „Prođeš pored poslastičarnice, svratiš na sladoled, i baš ti prija. Onda sutra opet kreneš istim putem i pomisliš Uh, kako bi mi dobro legao još jedan sladoled. Iako želiš sladoled i uživala bi u njemu, nisi emotivno uslovljena da ga kupiš."

Dakle, stručnjaci kažu da nije moguće navući se na drogu od jedne doze.

Zašto onda postoje toliki naslovi i priče o instant-zavisnosti? Iz razgovora sa Konorom i Edvardsom, kao i iz sopstvenog medicinskog iskustva, mogu da zaključim da postoje dva razloga. Prvo, naslovi koji izazivaju strah (posebno kod roditelja) se dobro prodaju. Drugo, javnost ne razume najbolje kako adiktivne supstance funkcionišu, što je čini prijemčivom na senzacionalnost u naslovima.

Poslednju reč ipak moram da dam Konoru, koji objašnjava da, iako ne možeš da se navučeš od prve doze, takođe je tačno da „ne možeš da se navučeš ni bez te prve doze."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu