Od onesvešćivanja obožavateljki Frenka Sinatre po komandi, do onlajn trolovanja Dajrekšnerki, tvrdokorni fanovi su fenomen koji je mnogima stran. Ali tu ima nečeg višeg od loše reputacije u medijima.Slika koja se odmah javi kada se priča o obožavateljkama – tinejdžerkama je slika izbečenog, sladostrasnog, pomamljenog čopora kome ne bi valjalo biti na putu ili, kako ih GQ opisuje, gomile „pobesnelih vrištulja vlažnih gaćica". Ali gde povlačimo crtu između ljubavi ovih devojčica prema svojim idolima i neutešne, nekontrolisane i čisto hormonske požude? A čak i ako je ovo drugo slučaj, zašto je u redu sputavati i izrugivati se seksualnosti mladih devojaka, kada retko tako postupamo prema mladim momcima?
Reklame
Nakon što je odgledala dokumentarac Lude za One Direction, diplomac grafike na Univerzitetu Kingston, Loti Henson-Lou je svoj diplomski rad posvetila fenomenu tinejdžerki-obožavateljki. Napravila je dijagram obrasca uvek sličnog ponašanja obožavateljki kroz vreme, istražila prednosti i mane pripadnosti grupi sa toliko visokim nivoom histerije u svom fanzinu Love Me Do, i ušla u umove ovih navodnih „vrištulja".
Na koji je način su rani oblici obožavanja podstakli žensku seksualnu revoluciju?To je počelo da se dešava još davne 1844. godine u Parizu, kada su se Listove obožavateljke onesvešćivale i vrištale kada god bi zasvirao klavir, ali Bitlmanija je bila prvi široko rasprostranjeni izliv emocija tinejdžerki u radikalnom kontekstu. Oni su govorili mladim ženama da mogu da budu šta god požele, i to je tim devojkama dopustilo da prekrše rodne norme i otvoreno raspravljaju o svojoj seksualnosti, razgovarajući o tome za koga od Bitlsa žele da se udaju.Šta si saznala o razlici između, na primer, Bitlmanije, i Dajrekšnerki današnjice?Sličnije su nego što bi pomislila. U oba slučaja reč je o grupama tinejdžerki, i u oba slučaja mlade žene imaju priliku da istraže svoju seksualnost dok odrastaju. Glavna razlika je razvoj digitalne tehnologije. Vrištulje (sledbenice Bitlsa) su pisale ljubavna pisma svojim omiljenim članovima grupe, ali uz društvene mreže, sve je to postalo mnogo javnije i odvija se na Tviteru. Društveni mediji su omogućili nama kao posmatračima da steknemo veće razumevanje tog obožavanja, ali su nam dozvolili i da ih osuđujemo, a to ponekad može da ima negativne posledice na te zajednice mladih, jer ih optužujemo za skopofiliju.
Reklame
Koji su bili najčudniji oblici obožavanja na koje si naišla?Bilo je zanimljivo proučavati obožavateljke grupe Bros, „Brosete", jer su u pitanju devojke koje su bukvalno protraćile godine svojih života čekajući da jedan od braće Gos izađe iz kuće i ode do prodavnice. U bilo kom drugom slučaju, to bi se smatralo za uhođenje. Ali po onome što sam čula, postojao je jak osećaj zajedništva među tim devojkama i Mat Gos je imao običaj da se sa nekima od njih druži u parku, tako da mislim da je to manje čudno nego što bismo isprva pomislili._________________________________________________________________________On je pravi Vuk sa Vol Strita?
_________________________________________________________________________Mnogim ljudima je teško da razumeju tako intenzivnu opsesiju. Šta misliš, odakle to potiče kod fanova?Love Me Do zapravo pokriva samo mlade devojke i bojs bendove, tako da mogu da govorim samo o onome što znam o takvim obožavateljima. Ali mnoge od tih devojaka su mlade – prolaze kroz pubertet i počinju da shvataju stvari, i mislim da im ta opsesija omogućava da se fokusiraju na nešto dok se razvijaju kao osobe, i to ih drži na zemlji. Ti bendovi mogu da imaju stvarno pozitivan uticaj na te devojke, preko poruka koje šire. Mislim, i ja sam nekada bila četrnaestogodišnja devojka i znam koliko u to doba imaš intenzivna osećanja po svakom pitanju, i da nisu usmerena samo na bendove, već i na mnoge druge stvari u njihovim životima.
Reklame
Šta misliš, zašto je obožavanje muzičara uglavnom ograničeno na mlade devojke?Najiskrenije, mislim da je za to zaslužna muzička industrija. Oni su bukvalno započeli tu maniju – nekada su devojkama plaćali da vrište na koncertima Frenka Sinatre, sve dok više nisu morali, jer su devojke to počele da rade spontano. Ne želim da kažem da ne postoje rodna očekivanja od dečaka, jer definitivno postoje, ali mislim da je mladim devojkama posebno teško, zbog toga kako su predstavljene i izložene u medijima.Na kakve primere obožavanja koje je otišlo predaleko – i u prošlosti i u sadašnjosti – si naišla?Ponekad zaista ne odobravam način izražavanja u tim zajednicama. Devojke jedne drugima prete smrću preko Tvitera, jer je jednu od njih zagrlio Luis iz Van Dajrekšn. Po meni, ni u kom slučaju nije u redu nekome pretiti na taj način. Ali u svakoj zajednici ima grubijana, a tu je u pitanju ljubomora u najgorem obliku. Definitivno nisu sve obožavateljke takve – samo nekolicina njih koje su ogorčene.Da li si iz razgovara sa tinejdžerkama – obožavateljkama shvatila da je percepcija obožavateljki u medijima pogrešna? Je li mizoginistička?Mnogo više slušamo o negativnim nego o pozitivnim aspektima, jer mediji uvek izveštavaju o ekstremnim slučajevima. Ali ima blogera koji pokušavaju da odgovore na takve napade i pišu veoma zanimljive članke koje vredi pročitati, jer ti menjaju predstavu o svemu tome.
Reklame
Mnogi se sećaju kada se GQ-ov sajt skršio kada su počeli da dobijaju pretnje smrću od fanova Van Dajrekšna, jer su u jednom članku insinuirali sa koliko devojaka je Hari Stajls spavao. Da li mislim da je u redu da te devojke šalju pretnje smrću? Ne. Ali mnogi ljudi se nisu ni potrudili da pročitaju taj članak, koji je prilično odvratan, da budem iskrena. Šta jedan sredovečni čovek dobija time što četrnaestogodišnje devojke naziva „evnusima" i „pobesnelim vrištuljama vlažnih gaćica"? Ironija je u tome što mediji svode interesovanje ovih devojaka na čisto seksualno, a onda se ljuti na njih kada pokušaju to da isprave. Sve ovo je deo kulture silovanja koju naše društvo podstiče. Suzbija žensku seksualnost i čini je vulgarnom, dok u isto vreme niko nema nameru da napiše članak o četrnaestogodišnjim momcima koji u svojim sobama drkaju na Šeril Koul, jer to jednostavno nije vest. I zapravo, kada zanemarimo vulgarnosti, vidimo četrnaestogodišnje devojke koje se bore za sebe i govore da njihovu seksualnost ne treba ismevati. I one ne moraju da budu fine prema ljudima koji misle da treba.
Na koji način su društveni mediji promenili kulturu obožavatelja?Sajtovi kao što je Tumbir su omogućili devojkama da se povežu sa vršnjakinjama širom sveta, što je neverovatno. Čula sam jednu priču o nekoj obožavateljki Van Dajrekšna koja je na internetu objavila da namerava da izvrši samoubistvo, i sve druge obožavateljke su delile njeno ime na Tviteru i postarale se za to da kod nje dođu hitna pomoć i policija, jer su želele da budu sigurne da je bezbedna, što je na kraju i bila. To je neverovatno. Ali Tviter je takođe podstakao sajber-mlatretiranje u zajednicima, i to je veoma tužno.Šta misliš, zašto obožavatelji misle da je u redu da na bilo kakvu kritiku svojih idola odreaguju pretnjama smrću?Zapravo, to me je toliko mučilo dok sam pisala rad, da sam osmisila još jedan projekat u kojem ću se time baviti, pod nazivom „Razmisli dvaput". Toliko je brzo i lako ispaliti te krupne izjave, da devojke uopšte ne promisle pre nego što tvituju, i definitivno nikada ne razmišljaju o posledicama svog izražavanja na žrtvu. Za sajber-grubijane nema nikakvih posledica. Kada razgovaraš sa tim devojkama, u devet od deset slučajeva će ti reći da nisu stvarno tako mislile. Kada bismo iznašli način da usporimo lakoću nasilničkog tvitovanja i kada bismo ohrabrili trolove da malo promišljaju stvari, mislim da bismo videli mnogo više samokontrole.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
