Revolucija stvarnog života: kako prijateljstvo odlazi sa interneta

Pošto je nastupio zamor od Fejsbuka, ispitujemo načine na koje milenijalci i pripadnici generacije Z nalaze zabavu van interneta, od života u komuni, do blokiranja telefona.

Nije tajna da se nalazimo usred masivne negativne povratne reakcije na društvene mreže (i negativne povratne reakcije na izraz „negativna povratna reakcija). U najnovijoj epizodi, tinejdžerska Instagram zvezda Esena O'Nil je pokrenula viralnu kampanju za raskrinkavanje Instagram prevare, i želi da iskoristi svoj uticaj za stvaranje „pozitivnog saradničkog foruma na kojima će pojedinci razgovarati o stvarima iz STVARNOG ŽIVOTA". Ali bez obzira da li ste se primili na njen pokret za stvarni život, ili na to gledate kao na trik za podizanje publiciteta, nova saznanja o prijateljstvima mladih odraslih ljudi otkrivaju da se O'Nilova, koliko god bila kontroverzna, ponaša u skladu sa novim tendencijama kod milenijmaca da se skidaju sa interneta i ponovo povežu u stvarnom životu.

Poslednjih deset godina, veliki deo naših interakcija odvija se preko ekrana kompjutera i pametnih telefona. Tvitovali smo, pisali poruke, instant poruke, blogove, postavljali stvari na Instagramu, lajkovali, snepovali i slajdovali nadesno. Čitave karijere i ličnosti su rođene (i umrle), a da nogom nisu kročile napolje. Sada, kada je naša sposobnost da iskoristimo te platforme za stvaranje lažnih stvarnosti više nego dovoljno dokazana (a izraz „som" je od ribe postao glagol), mladi čeznu za nečim dubljim i autentičnijem.

Van interneta, geografija je povezanost u stvarnom životu učinila izazovom. „Voks" izveštavao tome da su najveći gradovi u SAD osmišljeni da ljude drže podalje jedne od drugih, time što su krajevi tih gradova po kojima može da se pešači preskupi za mlade, zbog čega ne postoji prilika za zdravo i spontano upoznavanje.

Šta više, porast popularnosti čopora poznatih devojaka fetišizuje i samu ideju prijateljstva.

U „Mitu o ženskom prijateljstvu", Fibi Malc Bovi tvrdi da je, zbog naše opsednutosti prijateljstvima poznatih ličnosti, kao kod Tejlor Svift i njene bande, i ekipe Džener/Hadid, „nedostatak ženskih prijatelja postala veća stigma nego to kada nemaš dečka". Ako smo nekada bile ljubomorne na devojke koje imaju dečka, naša zavist je sada preusmerena na devojke sa… mnogo drugarica. Kada gledamo slike čvrstog ženskog vezivanja, osećamo se kao da sve propuštamo. Srećom, postoji aplikacija i za to!

Skvod, koji je već prikupio više od 1,7 miliona dolara za finansiranje, pomaže muškarcima i ženama da prošire svoje društvene krugove i ostvare svoju fantaziju na #SquadGoals. Ova aplikacija povezuje grupe prijatelja sa drugim grupama prijatelja i profitira na fenomenu pažljivo odabrane ekipe, koji je eskalirao na Instagramu. Direktor Adam Libman objašnjava da je aplikacija osmišljena da podražava način na koji upoznajemo prijatelje u stvarnom životu. „Namerno nismo dizajnirali modalitet za jednu osobu, jer želimo da je koriste ljudi koji se druže sa svojim prijateljima, sjajno se zabavljaju, a onda upoznajunove ljude, kada im je već prijatno i sigurni su".

Libman nam kaže da već vidi kako se Skvod koristi za razne vrste povezivanja, od povezivanja ljubitelja sporta koji traže nove regrute da sa njima prate utakmice, do grupa koje su se povezale u nekom baru, i posle toga nastavile da se druže. „Do sada smo uvideli da na Skvodu postoji veliki procenat onih koji su se zaista sastali i u stvarnom životu", kaže Libman. „Ljudska bića su po prirodi društvena stvorenja, i Skvod to koristi".

"Upoznajte Yasserstain" je naš novi dokumentarac o najvećim Jutjub zvezdama u Srbiji:

Prema nedavnoj Galupovoj anketi, sve veći broj mladih odraslih ljudi (od 19 do 29 godina) ostaje samo i žive sami, sa velikim porastom sa 52% 2004. godine, na 64% u 2014. Ali govorimo o veoma društvenoj grupi, koja je odrasla na dvadesetčetvoročasovnoj komunikaciji, i tako stekla nadimak „FOMO (Fear of Missing Out – strah od toga da nešto propuštaš) generacija". Dodajmo u mešavinu skupe kirije, i pravi je momenat za „suživot", dogovor tri ili više ranije nepovezanih osoba da žive zajedno, koje spajaju zajednički ciljevi i interes. Ponuđeni kao „moguće rešenje za usamljene milenijumce" u skorašnjem članku u „Atlantiku", ovi „studentski domovi za odrasle" na viši nivo podižu ideju o deljenju radnog prostora, time što nude povoljne mikro jedinice, opremljene ličnom kuhinjom, spavaćom sobom i kupatilom, sa zajedničkim prostorijama za igrice, kuvanje i druge aktivnosti.

Komonspejs, nova zajednica za zajednički život u Sirakuzi, na svom sajtu tvrdi: „Svi smo mi društvena bića, i kada smo u grupi, iz nas izlazi ono najbolje". „Milenijumci traže bolji način za povezivanje", kaže suosnivač Komonspejsa Troj Evans. „Od masovnog egzodusa iz centra gradova u predgrađa, koje je dovelo do propadanja urbanih krajeva, do porasta populacije nezavisnih radnika koji rade u samoći, i do užurbanog života zapadnog života u kojem se na smislene veze stavlja manji akcenat, i do uspona društvenih mreža. Svi ovi faktori su nam umanjili sposobnost za komunikaciju licem u lice".

Evansova vizija o intimnije povezanom društvu nije samo privlačna. Gotovo da je utopijska u svom nastojanju da kombinuje format, tehnologiju i kulturu, na način koji omogućuje ljudima da žive u užem okruženju, da dožive grad i da prirodnije međusobno komuniciraju. Doduše, iteracije toga već postoje, kao što je Kraš u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu (startap prebivalište iz koga tvrde da je više od 200 kompanija nastalo unutar njegovih zidina), Podšer u Los Anđelesu (gde „podanici" čak imaju i iste tetovaže), Pjur Haus u Vilijamsburgu (koji porede sa „milenijumskom komunom") i pionirski poduhvat u Berlinu, R50 Baugrupen (predvođen arhitektama i komunalno finansiran). Svaka od ovih zajednica ima jedinstven stil, ali sve nude priuštivost i prilike za socijalizaciju u ovom sve izolovanijem svetu.

Zajedniči život je ekstremna opcija, i nije za svakoga. Mnogi se odlučuju za manje drastične bihevioralne modikacije, na primer, odlože telefon na večeri s prijateljima, ili pozovu nekoga telefonom, umesto da mu pošalju bezličnu poruku. Eli, marketing menadžerka popularne firme čarapa iz Los Anđelesa, sprema se za putovanje u Kolumbiju sa svojim kolegama. Sa njima putuje i lični fotograf koji je obezbedila turistička agencija El Kamino Travel, čiji je zadatak da omogući autentična iskustva, bez ometanja, i omogućiti ljudima da ostave telefone kod kuće i žive u trenutku. Njihov lični fotograf će im svakog jutra dostaviti po 20 i nešto fotografija, koje će smesta moći da šeruju po društvenim mrežama. „Da bi se postarali za to da provedemo vreme upijajući iskustva, a ne pokušavajući da škljocnemo najlepšu fotku za Instagram", kaže Eli.

Svime ovime ne želimo da ocrnimo veoma vrednu ulogu koju društvene mreže imaju u našoj novoj društvenoj klimi. Ali moguće je da one dostižu svoj pun potencijal samo kada su katalizator i kada su u tandemu sa stvarnom interakcijom ljudi od krvi i mesa. A ne kada su zamena za nju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu