Neobavezni seks i napadi histerije: rijaliti TV programi iz ugla producenta

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Australia

Priču o svetu rijaliti programa, prepunog seksualnog naboja, ali ipak nekako suštinski dosadnog, za VICE je ispričao neko ko već nekoliko godina radi u tom poslu. U interesu svog radnog mesta, ali i zbog toga da bi smeo da nam ispriča sočne detalje, zatražio je da ostane anoniman. Iako ne navodi nazive serijala na kojima je radio, mislimo da možemo da budemo sigurni da ćete znati o kojima je reč, ako ste već kliknuli na članak o rijaliti televiziji.

Na svetu postoje dve vrste ljudi: oni koji bi učestvovali u rijalitiju, i oni koji ne bi. Oni koji bi, na to gledaju kao na legitimnu opciju za karijeru. Znaju da će na kraju možda napisati knjigu, snimiti album, raditi na televiziji, dizajnirati kuhinjsko posuđe i voditi noćne kvizove. Prijavljuju se zato što ljudi vole prečice. Rijaliti TV liči na zakrivljenje svemira koje vas dovodi do sna, koji vam pomaže da zaobiđete dosadna sranja, kao što je četvorogodišnje šegrtovanje i ljušćenje belog luka.

A tu je i faktor ulepšavanja. Ne potcenjujete njegovu primamljivost. Šta god da se dogodi u šou, na kraju ćete na skali od 1 do 10 biti jakih 8,5. Kada nekoga jednom našminkaju profesionalci, učiniće bilo šta da bude pod svetlošću reflektora.

Sa druge strane kamere se nalaze producenti kao što sam ja. Radio sam na raznim TV programima koje neću imenovati, jer volim svoj posao i želim da ga zadržim. Ali ako gledate australijske rijalitije, videćete moj rad. Ljudi imaju pogrešnu predstavu da su producenti rijalitja lutkari koji dovode učesnike do nervnog sloma. Ali dobrim producentima je itekako stalo. Kada radiš 100 sati nedeljno na nekom šou, dobrobit tih neznaca je tvoj čitav život.

Ti si im zamena za roditelja, brata ili sestru, ti si lični pomoćnik i čovek od poverenja čoporu odraslih ljudi kojima bez pratnje nije dozvoljeno ni da odu da pišaju. To je ogromna, parališuća odgovornost, i tokom snimanja ih intimno upoznaš. Znaš njihov psihološki profil, broj cipela, kome treba krema protiv gljivica, i ko je imao infekciju urinarnog trakta. Znate koja takmičarka je ponela vibrator „zbog anksioznosti". Ponekad naletiš na ljude koji se karaju. Vatreno krštenje pomoćnika producenta je kada naleti na ukućane koji upražnjavaju oralni seks.

Na nadmetanjima talenata ima posebno mnogo muvanja. Čekanje je maksimalno dugo, umetnički tipovi su opušteniji od svojih parnjaka koji se bave renoviranjem kuća. Plesači su posebno naviknuti na to da dosta vremena provode polugoli, i da stalno presvlače oskudne kostime: svi su neverovatno lepi, znaju se godinama, i svi su spavali sa svima. Ali ta otvorenost može da bude problem. U jednom šou baziranom na plesu, imala sam problemom sa jednim polupoznatim sportistom, jer u garderobi nije želeo da nosi majicu i gaće. Obično mi to nije problem, ali kamermani su se žalili da ne mogu da koriste snimke iz garderobe, jer je u kadru uvek jedan goli tip.

Uz sav taj pritisak, kao producent si svestan da nikada ne treba suviše očigledno da se angažuješ. Nikada nikoga ne teramo da radi nešto što ne želi. Ako se neki učesnik naljuti ili uznemiri, producent bi mogao da ga navede da priča o tome šta bi mogao da učini po tom pitanju. Učesnik često sam sebe nabifla da stupi u akciju. Preispitvanje sudije, sukob sa nekim drugim učesnikom, demonstrativno napuštanje snimanja, ili čupanje za umetke na kosi, sve to može da se podstakne suptilnim ohrabrivanjem i klimanjem glave.

Drama na daje pobednika i ne stvara zvezdu. Da bi bio dobar na televiziji, jednostavno moraš da znaš da pričaš. Publici možeš da se dopadneš ako si samosvestan (ljubak), ljakse (blizak), nepristojan (iskren), dokle god si šarmantan. A teško je unapred oceniti taj šarm, tu nije u pitanju da li je neko na upitniku štriklirao da je „lajavi vegan" ili „samohrana majka sa stavom". Australijska publika traži nešto složenije – a to mi daje dodatni elan.

Naravno, i producenti imaju svoje favorite, i uzbudljivo je kada dobro obavljaju svoj posao. Oni dobri se pojave, ne žale se i ponašaju se zahvalno. Ali ovo je rijaliti televizija, pa ima i onih koji svima od života naprave pakao. Zbog njih asistenti plaču, oni maltertiraju druge učesnike, šire tračeve u kuloarima, i uopšte, prave sranja tokom čitavog trajanja šoua.

Prošvercovane stvari su takođe velika tema. Neki će moliti i podmititi svog šofera da ih odvede u Mekdonalds, ili da svrate do diskonta pića. Nekada ih častimo sa pola čaše vina, ali to je uglavnom sredina bez alkohola. Jedan učesnik je bio toliko očajan, da je napravio koktel od sredstva za ispiranje usta i „red bula", sakrio ga u bašti i u potaji cirkao.

Pogledajte naš novi film iz serijala "Moj sport" - u ovom dokumentarcu vam predstavljamoDušana Slavnića, mladog veslača:

Jednom paru u rijalitiju o parovima smo dali pauzu od sat i po, da bez nadzora odu na svež vazduh i popiju kafu. Popili su po sedam čaša vina u obližnjem kafiću. Imali smo jednu nevestu koja je toliko pila, da je pratilja morala da joj oduzima novčanik svaki put kada bi ušla u avion. Tokom jedne posete članova porodice, jedan učesnik je otišao na ručak sa svojom ženom i svoje dvoje dece, i vratio se pet sati kasnije, naduvan kao slon.

Učesnici nikada nisu spremni na to kako će sve izgledati i na to koliko će biti prepušteni na milost i nemilost produkcije. Često moraju pred kamerama da reklamiraju proizvode, da koriste određeni alat, ili da napomenu da im neki određeni proizvod pomaže da ispune izazov. Svoje lično mišljenje o šećeru, energetskim napicima ili „Krasjlerovoj" emisiji ugljenika moraju da zadrže za sebe. Jednu učesnicu su uveravali da su njene kožne čizme u stvari posebno naručena veganska verzija.

Oni znaju da bez njih rijalitiji ne bi ni postojali, i misle da mogu da se nose sa mašinerijom, i da bi možda mogli i da je iskoriste. Oni koji misle da bi mogli da nadmudre sistem na kraju najviše stradaju, i oni su ti koji posle tvrde da su bili izmanipulisani. Taj bes potiče od osećaja sramote što na kraju ipak nisu uspeli da ga izigraju.

Nije neuobičajeno da učesnici po završetku rijalitija imaju krizu identiteta. Živeli su pored veoma napadnih ličnosti i proveli mesece strateški razmišljajući o sebi i o tome ko su kao „brend". Čitav tim producira svaki trenutak njihovih života, i oni se opuste u rutini. Svi na snimanju znaju njihova imena, i neko im govori šta sledeće treba da urade. Govori im se da vrede, i da je njihova priča bitna. Da su oni bitni. U šoku su kada sve to prestane.

Ali uprkos svim kolapsima, ja se dobro osećam po pitanju rijaliti programa. Kul je gledati obične ljude kako naporno rade i iznenađuju sebe. Vrhunski trenutak na snimanju izaziva talas adrenalina kod svih članova ekipe, i možeš fizički da osetiš kada si opčinjen. Mi za to živimo, zbog toga neznancima donosimo kremu protiv gljivica na nogama.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu