Ponašao sam se kao kreten nedelju dana da vidim li će mi život biti bolji

Ja sam u suštini jedna duša od čoveka. Nije mi u prirodi da budem gad. Kad bih od konobara zatražio ledenu kafu bez šećera, a dobio je zašećerenu, prihvatio bih to kao znak da sam zaslužio nešto slatko. Osećam se dobro u vezi sa tim delom sebe, ako ništa drugo, makar veći deo vremena.

Uprkos tome, imam 33 godine, nemam posao, nisam u vezi i živim sam sa mačkom. Ako je suditi po ovom tragičnom životu kao preuzetom iz polusatnog sitkom formata koji trenutno vodim, možda ipak sve radim pogrešno. Gadova ima svuda i deluju kao da im ide dobro u životu. Štaviše, jedan od dvoje trenutno najpopularnijih ljudi u zemlji ogroman je gad, a dospeo je tamo gde je isključivo zato što je bio gad.

Realnost je da kreteni uspevaju u životu. Imate čak i istraživanja koja to potvrđuju: jedna studija iz 2012. godine pokazala je da se ljudi koji su arogantni ili se previše pouzdaju u svoje mogućnosti doživljavaju kao da "zavređuju poštovanje i divljenje" okoline. Jedna druga studija pokazala je da kad neko otvoreno krši pravila ili se ponaša bezobrazno, drugi to doživljavaju kao nastup sa pozicija moći i odmah pretpostavljaju da je ta osoba neko bitan. A niz eksperimenata iz 2012. godine pokazao je da muškarci koji sebe smatraju pomirljivim zarađuju manje novca od muškaraca koji nisu pomirljivi. Ako verujete svim tim studijama, kad se ponašate kao gad, onda ste popularniji, moćniji i bogatiji.

Zapitao sam se da li bi i moj život izgledao drugačije da se i ja ponašam kao bezobrazni, bezosećajni idiot. I tako sam odlučio da provedem nedelju dana ponašajući se kao bezobzirni kreten da bih video kuda će me to odvesti.

Nije prošlo dugo vremena pre nego što mi se ukazala prva prilika: jedan zaista, zaista loš ljubavni sastanak. Izašao sam već sa dotičnim likom mesec dana ranije, a nakon toga mi je neprestano slao poruke nazivajući me "savršenim", govoreći mi da jedva čeka da me ponovo vidi. I tako smo se dogovorili da ručamo zajedno. Plan je bio da ga pokupim kod kuće i da pođemo dalje odatle.

Popeo sam se do njegovog stana i primetio da su mu vrata širom otvorena. Pretpostavio sam da pravi veliko spremanje ili, zato što sam suštinski anksiozna osoba, da je mrtav. Kad sam zavirio unutra, zatekao sam ga na kauču dok mu puši neki gojazni stariji čovek.

"Šta sad?", rekao je, kao da sam ga zatekao da kasno noću krišom jede kolačiće.

Izašao je da razgovara sa mnom. Dok je zakopčavao pantalone, rekao je: "Planirao sam da ga izdrkam za tebe kad stigneš, ali onda je naišao ovaj lik. Mislio sam da će ti se dopasti."

"Negadovski" ja bih se verovatno ljubazno oprostio i otišao. Šta bi vikanje uopšte i rešilo? Zašto bih želeo da se taj lik oseća loše kad to ništa ne bi promenilo? Novi gad od mene, međutim, imao je drugačiji pristup.

"Na osnovu čega si sa našeg jednog sastanka to zaključio? Odvratan si", urlao sam dok su njegove komšije posmatrale scenu kao da sam Šeron Stoun u Kazinu. "Moraš da upozoriš onog ko ti dolazi u posetu da će neko da ti puši. Nadam se da ti je preneo genitalne bradavice. Umri, stoko."

Iako sam se osećao malko loše zato što sam ga nazvao stokom, taj osećaj nije dugo potrajao. Ponašati se kao gad bilo je sjajno. Ispostavilo se da postoji istraživanje koje to i dokazuje: tokom jednog eksperimenta pod nazivom: "Agresija, isključivost i sticanje statusa u međuljudskim mrežama", sociolog Rodžer Faris tri godine je pratio grupu srednjoškolaca da bi shvatio zbog čega oni postaju popularni. Uz pomoć godišnjaka, školskih dokumenata i zapisa o tome ko je izglasan kao najpopularniji, Faris je razvrstao učenike u četiri kategorije: elita, prijatelji elite, prilepci i svi ostali. Potom je istražio šta su učenici tokom godina radili da bi dospeli u te različite kategorije.

Faris je otkrio da su se učenici sa većom grupom prijatelja mučili da dospeju u kategoriju "elite", koju je karakterisala isključivost. "Elite" su takođe ostajale "elite", prema toj studiji, zbog svoje verbalne agresije prema drugim učenicima (pokretanje glasina, zafrkavanje, vređanje). Dakle, praktično gledano, kad se prema drugoj deci ponašate kao gad, ostajete u grupi kul dece, a ako se ponašate pristojno, ostajete u kolu sa ostalim običnim žrtvama.

Posle mog lošeg sastanka, jedva sam čekao da se ponovo prema nekom ponesem kao kreten, ali mi se ukazalo iznenađujuće malo prilika. Naravno, bilo je onih osnovnih — dizanje nogu na sedište ispred u bioskopu, ignorisanje ljudi u grupnom razgovoru, namerno zauzimanje više mesta nego što je potrebno prilikom parkiranja na ulici. Ali uglavnom sam živeo svoj život normalno, bez ikakvih provokacija.

Ako bih morao da navedem jedan banalan momenat, bio bi to primer iz teretane. Radim CrossFit vežbe (što me, ako želim da budem baš potpuno iskren, samo po sebi čini gadom u dubini duše). Jednog dana tokom vežbanja u paru, moj partner, koji je veoma u fazonu strašnog dase, nije prestajao s muškog stanovišta da mi objašnjava šta radim pogrešno na mašini za veslanje. Nakon što je stvarno preterao sa "savetima", počeo sam da vičem na njega, rekavši mu da ide i sažaljeva nekog drugog. Posle vežbe, on me je pitao: "Zašto si vikao na mene?" poput deteta prekorenog zbog nečega što nije razumelo. Gadovska misija izvršena.

Ako sam, međutim, i imao problema da nađem načina da se ponašam kao gad u stvarnom životu, sasvim sigurno mi to nije predstavljalo problem na internetu.

Moj onlajn profil za upoznavanje, koji se prethodno sastojao od slike mog lica i prijatnog, normalnog opisa onoga što volim da radim i šta želim, promenio se u fotografiju mojih grudi, a opis profila sada je glasio: "Verovatno me nećeš impresionirati. Pokazaću ti svoje lice ako budem bio raspoložen. Ako ti ne odgovorim, nadam se da ti to sve govori, tupane."

Veliki broj ljudi me je nazvalo kretenom zbog mog profila (njihov bes se samo pojačao kad sam odbijao da im odgovorim), ali sam i dobijao poruke od velikog broja "elitnih" momaka koji mi se nikad ne bi javili na moj prethodni profil. Nastavio sam da igram ulogu za neke od njih, dok sam druge ignorisao iz inata (naročito likove koji su bili posebno arogantni na svojim profilima) i na kraju ustanovio da mogu daleko da doguram sa malo misterije i određenom dozom nadrndanosti.

Ipak, nakon što sam nedelju dana bio otvoreno agresivan prema svima, tendenciozno isključiv i ciljano arogantan, bio sam iscrpljen. Mogu iskreno da vam kažem da bih radije samo da budem dobar. Pažnja koju sam dobio bila je zabavna i osećaj da si iznad svega je sjajan, ali mislim da je želja da vas svi vole i poštuju jača od svega. Plus, ako niste deo "elite", imate širu grupu ljudi kojoj možete da se podsmevate, što predstavlja mnogo veće zadovoljstvo nego biti đubre krišom iz zabave.

Pratite Alana na Tviteru