Proveo sam dan pretvarajući se da imam 17 godina

FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Proveo sam dan pretvarajući se da imam 17 godina

Da li bih ponovo mogao da imam 17 godina, kada bih to želeo – pa i makar na samo jedan dan? Postojao je samo jedan način da to saznam.

Autor sada (levo) i sa 17 godina (desno)

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Alps

Sve je bilo bolje kada sam ja bio tinejdžer – u to sam siguran. Ne samo da su Pokemoni i Gvinet Paltrou tada bili izuzetni, već sam, kao što me neprekidno podsećaju, to bio i ja. Sa 17 godina sam bio daleko dopadljiviji, zabavniji i generalno daleko bolji nego što bih to ikada mogao da budem danas.

Sa 17 sam jednostavno bio nezaustavljiv. U to doba jedva bih izdržao da dođe petak, kada sam konačno mogao da skinem uniformu katoličke škole i obučem svoju potpuno kul odeću za izlazak i da odem u provod do ranih jutarnjih sati. Plesao sam po raspalim bečkim klubovima kao da me niko ne gleda, živeo sam kao da ništa ne može da me povredi, i pio kao da je mamurluk samo zavera velikih farmaceutskih kompanija. Onda bih u nedelju pokušavao da sumiram događaje od prethodne večeri.

Reklame

Za razliku od tada, danas mi se idealan petak uveče sastoji od punog čajnika, kompletne serije Seks i grad i kompulsivnog odabiranja opcije „pusti sve epizode", bez razmišljanja. Jedino što sledećeg jutra treba da sumiram je koju epizodu sam prespavao.

Danas se prečesto osećam kao bleda senka onoga što sam nekada bio. Živim od sećanja na te daleke, slavne dane. Nemojte pogrešno da me shvatite, zadovoljan sam svojim udobnim, poluodraslim životom. Ali ne mogu a da se ne zapitam da li u meni još postoji ta mladalačka varnica. Da li bih ponovo mogao da imam 17 godina, kada bih to želeo – pa i makar na samo jedan dan? Postojao je samo jedan način da to saznam.

8:30 UJUTRU

Uprkos tome što je užasno rano za subotnje jutro, probudio sam se sasvim odmoran i najviše bih voleo da iskočim iz kreveta pevajući „Evo sunca". Međutim, to bi za sedamnaestogodišnjeg Majkla bilo jednako neprimereno kao ona epizoda Toma i Džerija u kojoj su oni iz nekog razloga prijatelji – pa sam odlučio da bi odgovarajući postupak bio da provedem još par sati u krevetu.

PODNE

„Džukela će večeras da se napije!"

U podne sam se mamurno otkotrljao iz kreveta, pošto je bilo jasno da sam se uspavao. Nostalgičan za prekorevanjem, hitno sam pozvao svoju majku.

– „Mama, tek sam se probudio, a podne je. A još ništa nisam ni jeo", saopštavam joj, u maničnom pokušaju da joj okinem sve prekidače.

Ali umesto da sikće na mene ili agresivno usisava najglasnije što je moguće preko telefona, moja mama reaguje šokantno mirnim tonom: „Drago mi je", kaže ona. „Radiš naporno i zaslužuješ da se vikendom opustiš".

Reklame

Duboko razočaran njenim odbijanjem da učestvuje u mom eksperimentu „Ponovo imam 17 godina", odlučujem da promenim strategiju.

– „Dobro ću da iskoristim ovu energiju. Večeras se nalazim sa nekim drugarima u parku, i verovatno ćemo popiti tonu alkohola", kažem joj svojim najprovokativnijim tonom.

– „U redu, onda, lepo se provedi", veselo je zacvrkutala i pozdravila se sa mnom. Nije mi rekla čak ni da se setim da ponesem džemper. Nešto kasnije, iz neobjašnjivog razloga mi je poslala sliku psa koji sedi za šankom, sa natpisom, „Džukela će večeras da se napije". Zakolutao sam očima od frustracije. Mame, znate već.

1 POPODNE

Nakon što sam spremio svoje omiljeno jelo u tinejdžerskim godinama – špagete sa kečapom – počeo sam da se pitam šta sam sa 17 godina radio subotom preko dana. Odlučio sam da bih ja, tinejdžer, verovatno seo i gledao neke glupe TV serije, ili bih igrao igrice.

Pošto mi je to delovalo prilično odgovarajuće za ovaj eksperiment, učitao sam Pokemon Go i počeo svoj marš po stazama nostalgije po gradu, nadajući se da ću usput uhvatiti par primeraka ove retke vrste. Ovaj segment mog eksperimenta je bio daleko uspešniji od telefonskog razgovora s mamom, jer negde nakon što sam uhvatio trećeg Pidžija, zaista sam se ponovo osetio kao tinejdžer, i jedva sam čekao da se odvalim od alkohola i da se (nadam se!) dohvatim s nekim.

2:30 POPODNE

Odlazim u supermarket sa zadatkom da kupim par svojih omiljenih pića iz mladosti: Eristof Ajs i Eristof Red – baš kao što je slučaj i sa WKD-om, pobledim od pomisli na ove neshvatljivo odvratne bućkuriše. Takva reakcija nije nezaslužena; između svoje 16. i 18. godine, redovno sam povraćao od ovih otrova, uglavnom na parkingu jedne ginekološke ordinacije, koji je postao moje redovno mesto za bljuvanje.

Reklame

U supermarketu, ophodim se na najtajanstveniji mogući način, zgrabim svoja dva pića dok odlazim pravo na kasu, pokušavajući da sakrijem plen, kao da švercujem leš preko granice. Toliko sam se uživeo u svoj sedamnaestogodišnji svet, da sam se zaista uplašio da će kasirka da mi traži ličnu kartu. Ali nije, pošto imam 23 godine, a izgledam kao da imam 32.

6 POPODNE

„Vidite šta imam", saopštavam svojim prijateljima, koji su se do tog trenutka već našli i počeli piknik u parku. Entuzijastično vadim dve boce Eristofa iz svog Istpek ranca, i ponosno ih pokazujem grupi. Oni su zgroženi – bez sumnje zato što jednostavno ne mogu da shvate koliko sam ponovo postao izuzetan i mlad.

„BUM! Eristof", obznanjujem, ali umesto oduševljenja, moje saopštenje izaziva muk. Tek tada shvatam da moji ortaci sa piknika nisu oduševljeni mojim ulovom. Ispuštaju plejadu zvukova gađenja, koje ja čuvam za društvene igre ili muziku Dejvida Haselhofa. Očigledno je da nisu imali dobra iskustva sa koktelima sa votkom i sokovima.

„Majkl, od toga samo povraćam", odgovara moja drugarica Bjanka, koja je prva prekinula tišinu. „Zašto bih ikada poželela to da popijem"? Ali Bjanka je upravo napunila 30 godina, pa odlučujem da je jednostavno ignorišem, da me ne bi obeshrabrila u mom mladalačkom poletu.

Umesto toga, otvaram svoj Eristrof Ajs i preusmeravam razgovor na teme kao što su domaći, Pidži i profesor Vilou. Moji prijatelji odsutno klimaju glavama, dok se pogledavaju na način koji jedino može da znači, „Ko je pozvao Majkla".

Reklame

7 UVEČE

Pomislili biste da bih posle dva Eristof Ajsa i tri čašice Eristof Reda počeo da bivam omamljen, ali pogrešili biste. Možda sam magistrirao piće, jer dok bih sa 17 godina pijano teturao i pričao svima koliko ih volim, danas se osećam dovoljno prisebno da bih mogao da pilotiram Boingom 747.

8 UVEČE

Počinjem da se prisećam zašto svi mrze koktele s votkom. Ukus je lagan i voćni, i daje ti lažan osećaj da si trezan, sve dok te ne tresne kao rata za hipoteku. Pre sat vremena sam mogao da upravljam džambo džetom – najviše što sada mogu da učinim je da nađem kesu za povraćanje u svom rancu. Odlučujem da narednih pola sata pauziram s pićem.

9 UVEČE

Moje nove drugarice

Ovde vredi pomenuti koliko mnogo tinejdžera visi u parku. Mislio sam da samo dileri i perverznjaci vrebaju ovuda u ovo doba noći, ali nisam bio u pravu: ovde ima više tinejdžera nego na koncertu 5 sekundi leta. Jednostavno sede unaokolo na travi, ne jebu živu silu, puše i piju. Pravim mentalnu notu: „Kul klinci vole parkove".

Na kraju se nekako ubacujem u grupu pravih tinejdžerki i razgovaram s njima. Moj pokušaj da izdvojim suštinu njihove mladosti slavno propada. Daju mi par preporuka za neka kul mesta gde bih mogao da odem da pijem, a zatim me škartiraju i odlaze dublje u park, bez sumnje da bi prodiskutovale o gorućim pitanjima kao što su Ljupki mali lažovi i hoverbordovi.

10 UVEČE

Oko trećine mojih prijatelja neobjašnjivo odlučuju da me ostave u parku. Zajedno sa onima koji su ostali, odlazim na mesto koje su mi moje nove drugarice preporučile, koje se nalazi tačno u središtu bermudskog trougla noćnog života u Beču: Kaktus Bar. Sećam se kako sam sa 17 godina sa entuzijazmom odlazio u ovaj lokal, povremeno ga nazivajući i „stvarno kul mestom".

Na primer, Kaktus Bar je bilo mesto gde sam se jednom oko sat vremena žvalavio sa momkom po imenu Džerald, zato što mi je kupio turu tekile. Ali kada je Džerard posegnuo za mojim genitalijama, bio sam prinuđen da bez pogovora okončam našu romansu, i da odem na parking i na miru se ispovraćam.

Reklame

U svakom slučaju, zatekao sam malu, roze osvetljenu prostoriju koja je izgledala kao da je u njoj eksplodirala Keti Peri i razmazala se po zidovima. Konobari su nosili odela, a iznenadilo me je to što je delovalo da je većina gostiju mojih godina. Možda su i oni sprovodili eksperiment „Ponovo imam 17 godina"?

10:15 UVEČE

Naručujem turu piva za mene i moje prijatelje, koja za sto stiže u rekordnom roku.

– „Vau, to je bilo baš brzo", kažem našem konobaru.

„To i moja devojka kaže", odgovara on, ne trepnuvši. Koliko tekila treba da popijem da zaboravim da se ovo veče ikada dogodilo?

U nastupu tinejdžerskog buntovništva, grabim sve prazne pivske flaše sa stola i krišom ih trpam u ranac – ne zbog uzbuđenja što sam nešto ukrao, već zato što jedan moj prijatelj sam pravi kombuhu, i trebaju mu flaše sa prikačenim čepovima.

11 UVEČE

Voleo bih da mogu da tvrdim da sam se provodio celu noć, i da sam se konačno onesvestio u dnevnoj sobi, potpuno obučen i obuven. Žao mi je. Nakon manje od sat vremena u Kaktus Baru, već sam na putu ka kući i sanjarim o toploj kupki sa gelom za dezinfekciju i svetom vodicom.

U poslednjem očajničkom pokušaju da ponovo proživim protekle godine, odlazim u najbliži Mekdonalds, usred gomile odvaljenih tinejdžera, i častim sebe pomfritom. Ali čak i ovaj pokušaj propada, na svoj način. Pomfrit nije loš, ali ukus je malo bljutav i svakako nije onako dobar kakvog se sećam od onomad. Na to gledam kao na metaforu za samog sebe.

ZAKLJUČAK

Možda sam jednostavno beznadežno dosadan, ili imati 17 godina nije bilo toliko dobro koliko se sećam. Dok sam sprovodio svoj mali eksperiment, nisam mogao a da ne mislim na svo vreme koje sam protraćio – vreme koje sam kvalitetnije mogao da provedem kod kuće, udobno zavaljen na kauču.

Ne želim nikada više da ponovo imam 17 godina, i čak počinjem da se pitam kako sam preživeo i prvi put. I iako svim srcem podržavam povratak Pokemona (i čak bih preporučio da se ponekad popije i flaša Eristof Ajsa), neke stvari bi možda trebalo ostaviti u prošlosti: sedamnaestogodišnji ja sam prvi na tom spisku.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu