’Sve može’: Kada ti tata radi u pornografiji

Moj tata se od filmskog kritičara blagih manira pretvorio u kritičara pornića koji se izdržava tako što intervjuiše porno zvezde. Hej, posao je posao.

Bilo je rano popodne i u poseti su nam bili neki drugari. Moja sestra i ja smo napravile tajnu jazbinu u dnevnoj sobi, uz pomoć stola, stolica, ćebića i jastuka. Jedan od drugara je bio dečak; jednom sam pred njim pojela pakovanje od pet krofni s džemom, samo da bih ispala kul. Pregledao je igrice mog tate za Plejstešn, kada je iznenada izvadio časopis koji je bio sklonjen na polici ispod televizora. Na naslovnoj stranici je bila neka plavuša, sa ogromnim grudima, kao balonima. Imala je zvezdice na bradavicama.

„BLJAK! Tvoj tata čita pornografiju"! Gađao me je časopisom i ja sam ga zgrabila, dok su mi obrazi goreli: „Ne čita! On samo, on samo… piše o njoj!" Dečak je celo popodne nastavio da me začikava. Bilo mi je je veoma neprijatno. Imala sam samo 11 godina. Najviše me je naljutilo to što je pomislio da je to nekakva prljava tajna – ali nije bila.

Ako izuzmemo brkove u stilu Berta Rejnoldsa koje je nosio sedamdesetih godina, moj otac ne deluje kao neko za koga biste pomislili da radi u porno industriji. Štreber je i smotan je; kada bi se pre više decenija na VHS-u pojavio neki opskurni film, mogli ste da se kladite da ga će ga se setiti do najsitnijih detalja. Takođe je i trapav i zaboravan, zbog čega je primerak Penthausa i završio pored Plejstejšna.

Moj otac se ubacio u britansku porno industriju krajem sedamdesetih godina, kao filmski kritičar. Uz šolju preslatke kafe, u kući u kojoj sam odrasla, objašnjava mi da je bilo vremena kada se pornografija zasnivala na „veoma umerenim muškim časopisima sa devojkama, sa 'gornjih rafova', i da su to bili filmovi sa oznakom 'X', u maniru Emanuele". Golotinja nije bila eksplicitna, a filmovi koji nisu ispunjavali uslove Zakona o opscenim publikacijama su drastično cenzurisani i iz njih je bilo kakva stvarna golotinja bivala uklanjana.

Njegova karijera kritičara je počela dovoljno nevino. „Počeo sam da prodajem kritike normalnih filmova video časopisima, i urednik jednog od njih me je zamolio da napišem kritiku za film produkcijske kuće Elektrik blu (softkor serijali britanskog porno mogula Pola Rejmonda), zato što nikome u njegovoj redakciji nije bilo prijatno da to učini", objasnio mi je.

Sa potpunim ironijskim odmakom, predao je kritiku u stilu Carry On, kemp, ali blago provokativne britanske televizijske serije. „To je prošlo toliko dobro da su tražili od mene da za taj časopis pišem redovnu kolumnu pod nazivom Video svet , i za tu priliku sam počeo da koristim pseudonim D. Ros, zato što sam mislio da je većina filmova za odrasle budalaštine (Porno filmovi za koje moj otac ne misli da su budalaštine: Duboko grlo, Kafić 'Meso', Otvaranje Misti Betoven, Lateks, a od modernijih, visokobudžetni filmovi kao što su Pirati, XXX verzija Pirata sa Kariba. ).

Na krilima uspeha D. Rosa, moj tata je tokom osamdesetih pisao sve više kritika za filmove za odrasle. „U tim danima pre interneta", rekao mi je on, „niko nije pisao o filmovima za odrasle, i to je bila tematika koja me je interesovala upravo zbog toga".

Po mom rođenju 1990. godine, postao je urednik softkor časopisa Video X. Moja mama, profesorka baleta i stepovanja, jednom je pozirala za naslovnu stranicu. To je bila veom fina fotografija – i bila je potpuno obučena – ali mi je svejedno bilo prilično neprijatno kada ju je pokazala mom dečku čim su se upoznali.

Do sredine devedesetih, moj tata je postao urednik Penthausa i osnovao je Televiziju X , pretplatnički servis koji gledaocima u UK prenosi britansku i amatersku pornografiju. On je bio taj koji je kupovao filmove za emitovanje na tom kanalu, ali takođe je i za emisije intervjuisao porno zvezde. To znači da je intervjuisao zvezde kao što su bivši maneken koji je postao porno glumac, Šin Majkls, kao i Bila Šiptona, ličnog prijatelja koji je vodio Splosh, kompaniju specijalizovanu za snimke devojaka koje mažu kremom od vanile i pasuljem u konzervi.

Stalno pokušavam da se setim trenutka kada sam sve to shvatila, ali mislim da nije bilo takvog trenutka. Moja spoznaja da tata ima karijeru u porno industriji je bila kao kada prepoznaš neko anonimno lice koje si video par dana ranije – bezlično se iznenada sklopi u savršen poredak, dok ne shvatiš: „Pa, prokletstvo, videla sam kako ova devojka radi dvocevku u jednom od filmova za koji je moj tata pisao kritiku".

Uprkos povremenim epizodama kao što je bio incident sa Plejstešnom, moj tata je pazio da ne saznamo šta radi. Ponekad bih zalutala u njegovu kancelariju i krajičkom oka zapazila piksele boje kajsije, dok bi on brzo zatvorio svoj laptop. On nikada nije bio posebno otvorena osoba; on je ljubazan, ali mu je ekstremno neprijatno kada je seks u pitanju – kao kada je na pitanje moje sestre šta je to menstruacija odgovorio paničnim stenjanjem. Tako da nikada nismo stvarno razgovarali o seksu ili porno industriji – svakako ne u ličnom kontekstu. Tek kada sam napunila osamnaest godina sam počela da se zanimam za priče oko njegovog posla – pre toga, bilo mi je isuviše prokleto uvrnuto da pitam za to.

Na Dodelu softkor i hardkor filmskih nagrada 2013. godine otišla sam sa tatom, maćehom, dečkom i prijateljima. U 23. godini, prvi put sam prisustvovala takvom događaju. Pošla sam iz radoznalosti. Šetala sam se kroz gomilu sisatih žena, videla čoveka u smokingu koji igra kao pingvin na električnoj stolici, stajala ispred ogromne vašarske vrteške (ceo događaj je osmišljen kao XXX zabavni park) i u ruci držala zlatnu nagradu u obliku penisa.

Neki su me pitali da li mi je bilo neprijatno da budem tamo s tatom. Meni je sve to delovalo samo kao kičasta i nadrealna žurka, prepuna lujki koje su obdarene u predelu grudi ili međunožja. Ne mogu da objasnim zašto mi je taj svet imao smisla – ja sam nesigurna i introvertna, i više volim da se pokrijem prevelikim džemperom, ali me je i dalje sramota da se mimoilazim s muškarcima na odeljenju gde se prodaje ženski donji veš – ali nekako sam se u njemu osećala okej.

„Nikada mi nije bilo neprijatno da se srećem s porno zvezdama, zato što su to ljudi koji su doneli svesnu ulogu da se bave time čime se bave, a neki su se zbog toga veoma napatili u svojim privatnim životima", kaže moj tata.

Po mnogim pitanjima, čak su i najveće face u porno industriji mnogo staloženije nego što većina ljudi misli. „Najprijatniji intervju mi je bio sa Hjuom Hefnerom, tokom kojeg je nas dvojicu povezala zajednička ljubav prema starim filmovima o Šerloku Holmsu Basila Ratbona. Rekao mi je da je svaki pet uveče u Plejbojevom zamku veče crno-belih filmova, i rekao mi da imam otvoreni poziv!"

Ne neki čudan način, osećam se posebno srećnom zbog toga što imam uvid u britansku porno industriju kakav nema mnogo ljudi. Zapravo je mnogo manje razuzdan nego što bi neko pomislio. Nedavno sam iskoristila neke tatine kontakte da napišem članak o lizanju dupeta, i većina porno zvezda sa kojima sam stupila u kontakt to ili nikada nisu radile, ili stvarno mrze to da rade.

„U Americi sve prolazi, ali da bi se porno film ovde legalno prodavao, mora da ima sertifikat da je za starije od 18 godina, što znači da određeni prizori, kao što su takozvani zlatan tuš, začepljivanje usta, gušenje, aluzije na seks maloletnika i druge perverzije nisu dozvoljeni", objašnjava moj tata. „Producent u Velikoj Britaniji takođe mora da plati za privilegiju da bude cenzurisan – oko 1000 funti – i dozvoljeno mu je da prodaju obavlja samo preko licenciranih seks šopova, a nije mu dozvoljena čak ni prodaja preko pošte, tako da nije neko veliko čudo da se porno industrija u Velikoj Britaniji uglavnom vrti oko pretplate."

Odrastanje sa pristupom porno industriji mi je omogućilo neka interesantna iskustva, ali mi je ponekad i otežavalo porodični život. Moji roditelji su se razveli kada sam ja imala 15 godina, a u tome je velikog udela imalo i to što je moj otac umešan u pornografiju. Iako je moja mama osamdesetih i devedesetih uživala u glamuroznom aspektu svega toga, kada smo se nas dve rodile, zauzela je stav da je pogrešno da se jedan od naših roditelja time bavi.

Ali ja sam zahvalna na čudaštvu koje je karijera mog tate unela u moje odrastanje. Omogućila je mojoj sestri i meni da razumemo pornografiju onakvu kakva jeste, umesto da preko dajal-ap veze nabasamo na nepoznato. I što je još važnije, to mi je pomoglo da budem otvorenija za aspekte života koje bi neki etiketirali kao čudne ili ljigave.

Ovih dana, moj otac je usredsređen na uređivanje i objavljivanje sopstvenog časopisa o kultnim horor filmovima, Tamna strana, kao i na honorarne članke za različite filmske publikacije. Njegova istinska ljubav je pisanje, kao što dokazuje jedna od meni omiljenih njegovih anegdota.

Pre nekoliko godina je upoznao Džordža Harisona Marksa, legendarnog fotografa koji je šezdesetih pokrenuo industriju golotinje, sa svojim kratkim filmovima na traci od 8 milimetara i striptiz časopisom Kamera. U to vreme, čuveni alkoholičar je objavljivao časopis specijalizovan za spenking, pod nazivom Bič.

Kao što to moj tata kaže, Marksova jetra je do tada već „istakla belu zastavu". Ako ga ne uhvatiš pre 11 ujutru, posle više ne bi mogao da dopreš do njega. Međutim, kroz redakciju su mu sve vreme defilovale žene obučene u školske uniforme.

„Meni lično se to nimalo ne dopada", poverio mu je, uz četvrtu čašu brendija. „Prokleti perverznjaci, ako mene pitaš. Ipak, to mi plaća kiriju."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu