Slušao sam 2Paca dok je bio živ.Kako to sada deluje čudno, skoro nestvarno. Kao nekakva besmislena laž da bih se prikazao boljim u nekom nebitnom društvu. Kao da nikada i nije bio živ. Kao da je to tobože nekakav uspeh. A opet, na neki način ta činjenica oslikava i koliko je vremena prošlo, koliko smo ostarili.Slušao sam 2Paca dok je bio živ.13.09.2016. godine se navršava tačno dvadeset godina od njegovog ubistva. Od ubistva koje je stavilo tačku na čuveni East Coast VS West Coast raskol. Taj izmišljeni rat koji su stvorili časopisi i izdavačke kuće zbog hajpa i bolje prodaje albuma je odneo mnoge živote među getoiziranim naseobinama Los Anđelesa i Njujorka, ali je i u toj žestokoj konkurenciji iznedrio neke od najboljih hip hop izdanja do danas. Mogli bismo slobodno reći da su rane devedesete i njihova sredina, svakako, bile najplodnije godine za ovu supkulturu koja je u međuvremenu postala mejnstrim. A Tupak i Bigi su, što je već opšte mesto, bili kruna i prekretnica, kameni temeljci onoga što svi danas znamo kao legendu.
Reklame
U Srbiji je stvar bila nešto drugačija. Mi nismo imali east coast i west coast sukob, nismo imali Bloods i Creeps, brate nismo imali ni crnce, ali kao što to kaže čuveni grafit u Francuskoj ulici u Beogradu: "Mi smo beli, ali nam je život u suštini crn."Popkulturni fenomeni kao što su Mad Max ili film Bullet doneli su nam lik i delo Tupaka u nešto širem kontekstu od ljudi koji su slušali isključivo hip hop ili gangsta rap. Sa numerom California Love, te 1995. godine se sve promenilo. Svaka radio stanica, svaki klub, iz svakog automobila i na svakoj kućnoj žurci nisi mogao da izbegneš ovu stvar.I zaista nema smisla govoriti o bilo čemu u vezi sa njime, jer je sve već poznato. Neću ni ja sada reći nešto što niko ne zna, niti ću otkriti rupu na saksiji. Ali znam šta hoću, danas ću slušati Tupaka i svoju plejlistu ću započeti ovom pesmom:
