Zašto ptice imaju tako lude kljunove

Kad je Čarls Darvin početkom 19. veka pošao na slavno putovanje do Galapagoskih ostrva, na licu mesta je došao do trivijalnog zapažanja koje će na kraju ipak izvršiti temeljan uticaj na naše razumevanje sveta prirode. On je, naime, primetio da se oblici kljunova kod ptica drastično razlikuju od ostrva do ostrva. Na primer, kaktusne zebe imale su duže, oštrije kljunove od zeba trkalica, a zelene zebe još tanje i oštrije kljunove od obeju vrsta. Pitanje je, naravno, bilo šta je izazvalo pomenute varijacije, a razmišljanje na tu temu na kraju je dovelo Darvina do teorije evolucije po kojoj je danas slavan.

A opet, nekih 180 godina nakon što je Darvin obišao zemaljsku kuglu na svom brodu "Bigl", naučnici i dalje pokušavaju da otkriju zašto su ptičiji kljunovi postali tako raznovrsni. Najskorije, istraživači sa Univerziteta u Šefildu zatražili su pomoć javnosti u merenju 3D skenova ptičjih kljunova kod preko 2.000 vrsta koje se čuvaju u londonskom Muzeju prirodne istorije i Muzeju Mančestera. Na osnovu ovih podataka dobijenih uz pomoć "kraudsorsinga", istraživači su želeli da otkriju kako su vremenom evoluirali ptičiji kljunovi.

"Ovaj projekat nam je omogućio ključni uvid u to kako se evolutivni proces odigrava u periodu od milion godina, sa velikim evolutivnim skokovima kad god se pojave nove grupe, i više izmena manjih razmera koje uslede nakon toga", rekao je Gevin Tomas, profesor flore i faune na Univerzitetu u Šefildu. "Uz pomoć truda naših dobrovoljaca širom sveta, ova studija nam je pružila jedinstvenu novu grupu podataka za studiju o ptičijoj ekologiji i evoluciji."

Slika: Univerzitet u Šefildu

Kao što je detaljno objašnjeno u propratnoj studiji objavljenoj u časopisu Nature, javnost je mogla da učestvuje u sakupljanju podatka pristupajući hiljadama skeniranih 3D ptičijih kljunova sa uzoraka koji se čuvaju u pomenuta dva muzeja, a potom da ih pohrane u internet bazu podataka. Javnost je tu mogla da pomogne "obeležavanjem" različitih vidova ptičijih kljunova i isticanjem delova kao što su prednji i zadnji deo kljuna, kao i njegov vrh, za svaku od priloženih vrsta. Upoređujući te detalje u odnosu na položaj same ptice na njenom porodičnom stablu, istraživači su mogli da odrede način na koji su vremenom ovi kljunovi evoluirali.

_____________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Krivo(lovci) u Vojvodini

______________________________________________________________________________________________________

Oni su ustanovili da se raznolikost ptičijih kljunova razgranala vrlo rano u njihovoj evolutivnoj istoriji. Ekstremni oblici kljunova bili su proizvod izuzetno brzih evolutivnih promena, ali su te promene kljunova postale suptilnije kako su ptice sve više počele da popunjavaju konkretne ekološke niše. Međutim, u izolovanim oblastima kao što su Galapagos ili Havajska ostrva, ptičiji kljunovi i dalje se razvijaju ubrzanim tempom.

"Zapanjujuće je kako se brzina evolucije menja kod različitih ptica", rekla je Džen Brajt, docent evolutivne biologije na Univerzitetu u Južnoj Floridi. "To je jedan zaista dinamičan proces, a on znači da nam i dalje preostaju mnoga pitanja bez odgovora o tome kako su ptice uspele da ostvare toliki raspon oblika kljunova."

Još na VICE.com

Mamurne vesti: evolucija je opet neprijatelj u Srbiji

Ljudi nemaju kost u kiti jer su monogamni

Koristićemo naša lica kao šimpanze njihova crvena dupeta, kaže nauka