Prati svoj njuh: naučne činjenice o ljubavi, seksu i mirisu
Ljubav je prevara

Prati svoj njuh: naučne činjenice o ljubavi, seksu i mirisu

Od feromona do postkoitalnog smrada, istražujemo vezu između seksualne privlačnosti i organa čula mirisa.
08 Mart 2017, 6:11am

Jeste li se ikada zapitali zašto neki ljudi tako lepo mirišu? Zašto ne možete da odolite da ih njuškate čim izađu iz kade, pa čak i kada se neko vreme nisu ni okupali, kada bi neko drugi pomislio, „Jebote, okupaj se"?

Čisti, prljavi, pa čak i oni sa flekama od znoja ispod miške, mogu da budu užasno seksi. Ali za neke ljude, to je kao da su ih uvaljali u so i posuli čipsom – ne možeš da ih se zasitiš.
Ja sam uvek mislio da se to događa kada mi se neko zaista dopada: kada namerno zagnjurim lice u njihov prljav veš i udišem ga kao da je u pitanju inhalator. I za to krivim feromone.
Feromoni su bezmirisne hemikalije koje luče biljke, gljive, insekti i i životinje, u slučaju ljudi, preko znoja, suza i urina. U životinjskom i biljnom carstvu, naširoko je prihvaćeno da se feromoni luče da bi se prenela neka poruka, signal pripadnicima iste vrste o seksualnoj privlačnosti i „ optimalnoj plodnosti" (napaljenosti). Feromoni se zapravo ne osećaju čulom mirisa, već ih detektuje vomeronazalni receptor koji se nalazi u bazi nosne duplje i šalje signal mozgu.
Neki veruju da se kod ljudi te hemijske poruke primaju delom mozga koji je poznat kao hipotalamus, delić sive mase u kome se proizvodi oksitocin – takođe poznat i kao „ hormon ljubavi". On je odgovoran za društveno povezivanje, materinsku ljubav i seksualno zadovoljstvo.

Mada, kada je u pitanju seksualna privlačnost, teorija kaže da se hemijski signal koji automatski ispuštamo na potencijalnog partnera tumači ili kao žešće privlačan ili aposolutno jebeno odvratan. U čemu je poenta, pitate se? Pa, neki naučnici veruju da parovi koji su međusobno zavisni od mirisa onog drugog imaju drugačije profile imunog sistema, i s toga će, ako imaju bebe kod kojih je prisutna kombinacija njihovih jedinstvenih genetskih kodova, te bebe biti bolje opremljene za borbu protiv infekcija i bolesti. Ukratko, to je genetska slagalica evolucije, i razlog zašto ima sve više feromonskih žurki i ostalih žurki naslepo, na kojima samci puni nade njuškaju pazuhe jedni drugima, ili mirišu njihove nošene majice, u potrazi za pravom ljubavi.

Međutim, problem sa ljudskim feromonima je taj što niko nije sasvim siguran kakvu ulogu imaju u našem ponašanju, ako je uopšte imaju. Šta više, neki naučnici čak i poriču da kod ljudi uopšte i postoje. Iako je dokazano da igraju veliku ulogu u zakonima privlačnosti u izučavanju botanike, zoologije i entomologije (samo te gledam, slatka mala svilena bubo), ljudski seksualni feromon je sporna tačka. Što se tiče i privlačnosti i plodnosti, postoje dokazi koji potkrepljuju teoriju, ali i oni koji je osporavaju – a funkcionalna uloga ljudskog vomeronazalnog organa se još uvek proučava.

I zaista, u sklopu proslave 125 godina postojanja, časopis Science je pitanje „Da li feromoni utiču na ljudsko ponašanje" nazvao jednim od „najvećih zagonetki sa kojima se nauka danas suočava" (zajedno sa kolosalnim pitanjima kao što su „Zašto spavamo", „Šta izaziva ledeno doba" i ono koje čeka ekranizaciju u jeftinoj filmskoj produkciji, „Zašto telo trudne žene ne odbacuje fetus").

Fotografija: Evgenij Yulkin / Stocksy

Međutim, ima dovoljno dokaza da mnogi reklamiraju ovaj magnetski privlačan seksualni miris i zarađuju novac. Od devedesetih godina, ljubavni napici sa feromonima – u vidu ulja, parfema i dezodoransa – prodaju se preko interneta i u seks šopovima; svaki od njih sadrži formulu za privlačenje savršenog partnera.

Dr Vinifred Kalter je predsednica i osnivač Instituta za zdravlje žena Atina, i za sebe kaže da je učestvovala „u otkrivanju ljudskih feromona". Od 1993, njeni Feromon Atina 10:13™ (za žene) i Feromon Atina 10X™ (za muškarce) perjanice su proizvoda sa feromonima, sa konkurencijom kao što su Čist instinkt, JO feromon i Booty Parlor Flirty Little Secret Perfume Oil.
Dr Katler ih opisuje kao  „jedinstvene kozmetičke aromatične aditive" i kaže za Broadly da Atinini proizvodi sadrže „sintetizovane ljudske feromone koji su hemijska kopija prirodnih feromona" koje u svojim dvadesetim godinama luče tela seksualno aktivnih muškaraca i žena.

„Interesantna stvar kod nauke je to što neuspeh u otkrivanju feromona ne može da dokaže da ne postoje."

Šta onda feromoni Atine nude svojim korisnicima, u skladu sa naukom o privlačnosti? „Ništa direktno", kaže dr Katler. „Ne utiču na korisnika, već na pripadnike suprotnog pola sa kojima je on u društvenom kontaktu. Ni 10X ni 10:13 nije 'afrodizijak' niti 'lek'. Oni su kozmetički aromatični aditivi koji onog ko ih nanese čine privlačnijim suprotnom polu".

Ipak, da li bih mogao da se poprskam tim proizvodom, odem u klub i za nekoliko minuta upoznam svog potencijalnog partnera za karanje? Ne. Kao prvo, kao i svi ostali proizvodi na tržištu koji sadrže feromone, Atinini proizvodi ne dolaze u spreju. U glavnom su ulja koja se namažu na lice, najbolje iznad gornje usne. Ali ako se koriste svakodnevno, kao što piše u upustvu, dr Katler tvrdi da je dokazano da 10X povećava „naklonost kod žena". Međutim, ona upozorava da ovaj proizvod nije magičan i neće od zapuštenog aljkavca napraviti neodoljivog ženskaroša".

Što se tiče 10:13, on „u suštini zauzdava muškarce i navodi ih da se ponašaju učtivije i džentlmenski" (šta god to značilo), a dr Katler čak tvrdi da postoje svedočenja poslovnih žena koje kažu da 10:13 podiže broj poslova koji se sklapaju licem u lice.

Dr Katler većinu svojih trvdnji potkrepljuje rezultatima nekoliko kontrolisanih studija, i vredi navesti da je držala prezentacije i seminare o feromonima na američkom Akušersko-ginekološkom koledžu, u američkom Društvu za reproduktivnu medicinu, i u američkom Udruženju psihijatara.

Međutim, njen rad je kontroverzan. U jednoj od studija koje su mi pokazane, uzorak je bio samo 36 subjekata, a u drugoj je učestvovalo 38. Takođe se i sa jednim svojim bivšim kolegom, dr Džordžom Pretijem, razišla oko uloge koju feromoni možda igraju u prilačnosti kod ljudi. „Nije bilo dokaza koji bi ukazali na efekte o kojima je ona govorila", rekao je Salonu.

Pitana za naučne studije koje osporavaju njene tvrdnje, Katler odgovara, „Interesantna stvar kod nauke je to što neuspeh u otkrivanju feromona ne može da dokaže da ne postoje – samo da se istraživanjem nije došlo do studije koja bi dala željene rezultate".

Ali ako na čas ostavimo kontroverzu oko feromona po strani, ne može se poreći moć mirisa, naročito kod žena. Studija iz 2002. godine pod nazivom Značaj mirisa kod žena otkriva da je prilikom odabira ljubavnika telesni miris zasenio izgled muškarca, kao i društvene faktore, kao što su novac ili ambicije.

Mirišljavi vibrator koji je 2015. lansirala kompanija za proizvodnju seks igračaka Lilo najbolji je primer kako miris i seks idu zajedno – iako možda niste fanovi njihove linije proizvoda, koja uključuje i ne tako seksi opcije sa mirisom lavande i manuka meda. Lilov kućni stručnjak za seks i veze, Vanesa Marin, kaže za Broadly da naše čulo mirisa (za koje kaže da je 10 hiljada puta preciznije od čula ukusa) ne utiče samo na naše seksualno zadovoljstvo, već i da naše seksualno zadovoljstvo takođe utiče na naše čulo mirisa.

„Kada doživimo orgazam, naše telo luči hormon prolaktin, koji stimuliše mozak da prozivede više neurona u nosnoj šupljini, zbog čega nam se čulo mirisa pojačava", kaže ona, objašnjavajući jednom i zauvek privlačnost one pljuge posle kresanja – bilo feromona ili ne.

JOŠ na VICE: