Ova priča se pojavljuje u martovskom izdanju VICE MagazinaKnjigu Buzzing at the Sill, koja je objavljena ovog meseca, počeo sam 2009. godine, u sred pokrivanja ratova u Iranu i Avganistanu. Proveo sam godine u ovom regionu, smešten sa američkom vojskom i dokumentovao obračun. Kada sam se vratio kući u Sjedinjene Američke Države, imao sam dosta problematičnih pitanja o zemlji u kojoj živim. Odrastao sam u predrađu Vašingtona i iako sam učio neku iznijansiraniju verziju istorije, ipak je u njoj dominirala američka posebnost. Ali kako smo mi, Amerikanci, uopšte doši na tu ideju? Koji vizuelni otisci dokazuju ovu istoriju? Koje snage u društvu su se održale i drže živom ovu ideju? Koliko su vidljive i dominantne?
Reklame
Moja prethodna knjiga, Disco Night Sept 11, se osvrnula na ovu zemlju tokom rata nakon napada tog kobnog dana, pa je na neki način ovaj projekat njen nastavak, ali mnogo ličniji. U okviru njega sam uključio fotografije moje porodice i prijatelja kao i portrete Linis Nelson, majke mlade trans žene koja je brutalno ubijena i njenih rođaka. Tu su i razne reference na mučenja, prelepi pejzaži i melanholične figure. Meni su se sve te različite slike preplitale jedna sa drugom. Tematski mene interesuje presek rase, imperijalizma i društvene hijerarhije.Daleko sam od kraja. Već uveliko radim na još jednoj knjizi u Americi, koja se bavi terorizmom, nacionalizmom i kolateralnom štetom beskrajnih ratova.Ovim projektom se bavim već deset godina, ali još uvek mi se čini kao da sam tek na početku.
