FYI.

This story is over 5 years old.

DROGE

Zašto roditelji javno govore o smrti svoje dece usled predoziranja

Fotografija majke iz Kalgarija koja drži u zagrljaju svog sina na samrti podeljena je preko 100 hiljada puta na društvenim mrežama
Fotografija sa posta Šeri Kent na Fejsbuku

Tokom protekle nedelje, fotografija žene koja u zagrljaju drži svog umirućeg sina u bolničkom krevetu nakon što je predozirao je postala viralna. Majka, Šeri Kent iz Kalgarija, Alberta, rekla je da želi da „sve učini svesnima" i spreči druge da uzimaju fentanil. To je još jedan u nizu primera slika na društvenim režama koje gledamo tokom krize opioida, još jedna koju medijske platforme sa žarom objavljuju.

Reklame

„Moj sin nije bio zavisnik, napravio je grešku koja ga je koštala života", napisala je Kent na Fejsbuku. „Molim vas, podelite ovo sa porodicom i prijateljima, da biste sprečili neku novu tragediju". Njen post je do sada šerovalo preko100 hiljada ljudi.
Ali šta naša želja da delimo ovakve slike govori o nama kao društvu? Roditelji i porodice žrtava predoziranja češće se otkrivaju očima javnosti sa svojim ličnim pričama o tragedijama, ali da li ovo zaista mobiliše ljude, ili samo zveramo?

„To je ono što je danas potrebno da bi ljudi obratili pažnju", kaže za VICE Dona Mej, čija je ćerka 2012. godine umrla od prekomerne doze droge. „Ljudi se uglavnom šokiraju i zapanje, a posle toga se ne događa ništa, i ja sam bila zabrinuta da će to biti i moj slučaj".
Mej, koja je snažana glas zalaganja i akcije vezanih za krizu opioida u Kanadi, postala je javna ličnost zahvaljujući borbi svoje ćerke s zavisnošću i njenoj smrti. Kao što je ona rekla, počelo je sa „frustracijom i bolom".
Kada joj je ćerka umrla, želela je da održi eulogiju o zavisnosti od droge, odbijajući da stavi nejasan natpis da je „umrla iznenada", kao što se to opisuje u mnogim čituljama (Takođe je primetan i sve veći trend tokom krize opioida, da porodice odbacuju takav opis u čituljama, i odlučuju se da otvoreno pričaju o razlozima smrti svojih voljenih.).
Mej kaže da je iako je imala fotografije svoje ćerke kada je bila bolesna u bolničkom krevetu dok se borila s zavisnošću i drugim zdravstvenim problemima poteklim od uzimanja droge odlučila da ih ne objavljuje na društvenim mrežama. „Ova majka se stvarno trudi da podigne svest o tome, ali mislim da to može da ugrozi osobu koja je predozirala".
„To je van kontrole i nema načina da zaštitimo našu decu od toga, osim da upozoravamo na opasnosti uzimanja droge danas", napisal je Kent u svom postu na Fejsbuku, na kojem je okačila fotografiju sa svojim umirućim sinom.
Dok ovo pišem, dobijam notifikacije na viralnom Fejsbuk postu Kentove. Kako se komentari slivaju, mnogi neznaci govore da im je „žao zbog vašeg gubitka", nude molitve, ili primećuju da je u pitanju moglo da bude bilo čije dete (VICE se obratio Kentovoj za komentar, koja nam nije odgovorila).
Bez sumnje, svako ima pravo da bude ožalošćen na koji god način poželi. Žalost je nejasna stvar. Društvene mreže taj proces čine još komplikovanijim, dok učimo kako da poštujemo izbor drugih u načinu izražavanja bola. Ali ako nam je zaista stalo i nismo tu samo da bismo blenuli, saučešće nije dovoljno. Potrebno je da vlada preduzme korake, za koje se Mej neumorno bori. Ova kriza u javnom zdravlju – iako federalna vlada za sada odbija da je tako nazove – će nastaviti da uzima živote, bez odgovarajućih koraka za smanjenje štete, bez lakšeg pristupa odgovarajućem lečenju, umanjenja stigmatizacije, i zaokreta ka alternativnoj politici kada su u pitanju droge, kao što su dekriminalizacija, legalizacija i regulisanje (i ne, ne govorim o kanabisu).
Mej kaže da radije postavlja fotografije roditelja i ispriča kako su izgubili svoje dete, umesto da deli šokantne slike žrtava predoziranja ili zavisnosti. Ali ako nisu šokantne, slike vezane za krizu opioida obično ne steknu viralnu pažnju.
„Iz mog iskustva sa federalnom vladom… ona ne reaguje na lepe slike, mirne i slatke slike", kaže Mej. „Dođe mi da odustanem, zato što mi deluje kao da traćim energiju; radim na ovome već pet godina, i postalo je gore, umesto da bude bolje".