Mentalno zdravlje

Kako sam se lako primio na Transcendentalnu meditaciju i onda brzo pobegao od nje

Bio je početak proleća 1994.godine u sankcijama izolovanoj Srbiji.
13.12.19
maharasa
Screen shot - Mahariši Maheš Jogi

Sve je krenulo negde početkom proleća 1994., kada sam imao 22 godine. Moji ortaci, Miloš i Stefan, videli su plakat u gradu u vezi sa Transcendentalnom meditacijom i pozvali su me da odemo zajedno na uvodno predavanje u RU „Đuro Salaj“ u blizini Slavije. Sala je bila puna, i program je vodio čovek po imenu Aleksandar Imširagić. Koliko znam, on danas drži neku akademiju posvećenu astrologiji. On me je tada bukvalno opčinio i razoružao svojim osmehom i energijom. Bio sam prilično uzbuđen i zaveden celom njegovom pričom o indijskom guruu Mahariši Maheš Jogiju, tvorcu TM-a i samoj tehnici.

Reklame

Ono što se inače zna je da je Mahariši počeo da podučava zapadnjake transcendentalnoj meditacijijoš tokom 50-ih, a veliku popularnost doživeo je u drugoj polovini 60-ih zahvaljujući interesovanju mnogih poznatih ličnosti - naročito slavnih Bitlsa. Ljubav između njih nije dugo trajala, ali TM se širio po Evropi i Americi, između ostalog i zbog toga što je Mahariši za zapadni svet prilagodio meditaciju da bude kratka i jednostavna, zbog užurbanog načina života. Pored fokusa na potpunom oslobađanju od stresa, tokom predavanja su nam pominjani i određeni nivoi koje bi u budućnosti mogli da dostignemo ako budemo aktivni i revnosni praktikanti, a najviši nivo bi kao trebalo da bude levitiranje.

Nakon “Đure Salaja” smo nas trojica drugara čvrsto rešili da krenemo sa meditacijom. Ali, uslov je za početak bio da pre nego što počnemo sa kursom, moramo bar mesec dana da budemo čisti od bilo kakve droge i alkohola. Meni je to bilo prihvatljivo, jer sam žudeo da promenim svoj život koji mi u tom trenutku i nije izgledao baš najbolje. Bez pogovora sam prestao da duvam, a za alkohol mi je bio još manji problem.

Sačekali smo sa nestrpljenjem tih mesec dana i krenuli na četvorodnevni kurs koji se održavao u stanu jedne zgrade kod starog „Merkatora“ na Novom Beogradu i koji je koštao kao otprilike 40-50 današnjih evra. Glavnu reč su vodili harizmatični Imširagić i njegova tadašnja supruga Slavica, oboje učitelji TM-a. Mislim da je nas polaznika bilo otprilike desetak, uglavnom mlad svet. Kada smo prošli razne vežbe, tehnike i razgovore, poslednji dan je bio rezervisan za inicijaciju i dobijanje lične mantre. Zadatak je bio da ponesemo jabuku, cvet i jednu belu maramicu. Za moju inicijaciju je bila zadužena Slavica, i sećam se samo da je u jednom trenutku bila okrenuta fotografiji Maharišija ili Guru Deve, već sam zaboravio, i da je nešto pričala na indijskom. Dobio sam mantru i mogao sam da počnem samostalno da meditiram.

Reklame

Sećam se jako dobro trenutka kada sam se sa ortakom Milošem jednom vraćao sa kursa 16-icom ka gradu. Bila je neviđena gužva u autobusu, ali smo se nas dvojica smejali kao ludaci, kao da nam to ništa ne smeta. Potpuna ekstaza. Tada sam shvatio da sam se zarazio TM-om i bio sam presrećan otkrićem tehnike koja će me, nadao sam se, načiniti srećnim čovekom i uz pomoć koje ću vrlo brzo rešiti sve svoje probleme. Inače, atmosfera na kursu je bila skoro idilična, osim jednog trenutka koji sam zapamtio. Pitao sam Slavicu i Aleksandra zašto je Lenon napisao pesmu protiv Maharišija („Sexy Sadie“, poznati slučaj kad je popularni Bitls optužio Maharišija da je hteo da spava sa sestrom Mie Farou), da bi mi oni rekli da je on imao lošu karmu i da je zbog toga i ubijen?! To mi je bilo čudno objašnjenje i nije mi se dopalo, ali sam toliko bio ushićen meditacijom da sam brzo preko toga prešao.

Kako god, krenuo sam sam da meditiram u mojoj sobi kako mi je objašnjeno, dva puta dnevno po 20 minuta, neprestano ponavljajući u sebi svoju ličnu tajnu mantru. I bilo mi je u startu fenomenalno. Osećao sam se kao preporođen čovek. Tih dana mi nije bilo potrebno više od pet sati sna, bio sam nasmejan, pozitivan, osećao sam neprekidnu harmoniju sa svim što me okružuje. Otac me je podržao, mama baš i nije kapirala šta se dešava, ali niko me nije sputavao. Poseban doživljaj su bile grupne meditacije koje su se održavale svake srede u blizini opštine Voždovac, u prostorijama neke mesne zajednice, više se i ne sećam. To je bilo fascinantno iskustvo. Bilo nas je po seansi oko 40-50, i uvek je bio još snažniji doživljaj nego kad sam meditiraš.

Reklame

Raznih je tu faca bilo, i mladih i starih. Sećam se neke lepe, ali žešće sjebane devojke, na primer, ali i nekih ljudi sa ekstatičnim osmehom. U stvari, ta priča sa smejanjem mi je bila malo sumnjiva tada, jer su se skoro svi smejali na totalne gluposti. Nisam to mogao da razumem i osećao sam blagu nelagodnost, ali sam mislio da “srećni ljudi” tako izgledaju i da to vremenom postaje sasvim normalno. Jednom je kao bio zadatak da svako ko hoće spremi nešto na temu TM-a, i neki lik je nacrtao običnu crnu tačku na papiru i to predstavio. I svi su “umrli” od smeha kao da je to ne znam kakva fora, a meni je bilo bezveze.

Bez obzira na sve to, bio sam skroz u priči Transcendentalne meditacije i uživao sam. Sve mi je bilo super, potpuna životna transformacija, osećao sam se sjajno u svojoj koži. Bez trunke alkohola i bilo kakvih droga (što je bilo i strogo zabranjeno ako hoćeš da meditacija ima efekta). Jedino i dalje nisam mogao da učim za fakultet, kao da nisam mogao da se smirim i koncentrišem od raznih utisaka koji su me „vozili“.

Međutim, sve se promenilo u lošem smeru posle otprilike dva meseca. Miloš i Stefan su mi jedan dan došli u goste i pojavila se ideja da popodnevnu meditaciju odradimo zajedno. Možda nije nevažno reći da njih dvojica nisu prestajali sa konzumiranjem marihuane i nakon kursa. Ok, meditirali smo standardnih 20 minuta i ja sam po prvi put nakon meditiranja počeo da se osećam loše. Totalni pad. Kao kad se spuštaš sa kokaina, na primer. Sutra ujutru sam ponovo meditirao i očekivao sam da će se sve srediti, ali ništa se nije promenilo. Bedak se nastavio, čak se pojavila i blaga depresija i strah da sam izgubio taj veličanstven osećaj blaženstva. Popodne opet meditiranje i ništa, bez efekta.

Pozvao sam učitelja Imširagića panično i on mi je rekao da dođem u njihove prostorije i da vidimo šta možemo da uradimo. Meditirali smo zajedno oko dva sata. I opet ništa. Rekao mi je da nastavim samostalno i da je siguran da će se stanje popraviti i da ću se vratiti u staro raspoloženje. Pokušavao sam i pokušavao još jedno par nedelja, i sve više sam padao u očaj. Potpuno sam se vratio u ono stanje pre započinjanja sa TM-om, čak mislim da sam bio još sjebaniji jer sam izgubio osećaj za koji sam pomislio da će me večno pratiti.

Na kraju sam razočaran odustao, digao ruke i otišao u Grčku da preko leta radim na crno. Više se nikad nisam bavio TM-om, osim što sam puno čitao o tome šta god sam na internetu mogao da pronađem. Inače, najpoznatiji selebriti promoter TM-a danas na planeti je reditelj Dejvid Linč koji po sopstvenom priznanju meditira već 40 godina! I dan-danas nemam jasan stav o ovoj Maharišijevoj metodi. Verujem da je iskustvo sa TM-om krajnje individualno i da je jako teško reći šta je istina i da li je cela priča stvarno zdrava i korisna, ili je u pitanju najobičnija sektaška manipulacija ljudskim umom. Ja lično se sigurno u to ne bih više vraćao.