Filmovi

Priča o glumici koja je ubila svog muža i zbog toga bila proterana iz Holivuda

Ovo je priča o Sondri Edvards, čiji je san o holivudskoj slavi prekinut nakon što je pucala u grudi svom suprugu.
27.9.19
Sondra Edvards
Sondra Edvards. Foto: Historic Collection / Alamy Stock Photo

Kada je Sondra Edvards započinjala svoju modeling karijeru dok je bila tinejdžerka pedesetih, njeni ciljevi bili su jednostavni.

Ova polu-indijanka skromnog porekla nadala se da će zaraditi dovoljno novca kako bi pomogla svojoj porodici, a da će onda postati poznata glumica, kako bi jednog dana mogla sebi prijuštiti garderobu direktno iz Pariza. Ipak, do trenutka kad je napunila 24, ona se umesto toga našla u središtu skandala - ubila je svog muža hicem iz pištolja koji je ovog čoveka pogodio direktno u grudi - što je označilo i smrt njene karijere.

Reklame

U Holivudu ranih šezdesetih, dugo pre nego što se dogodila socijalna revolucija, Sondru su posmatrali i kao žrtvu, ali i kao izvršioca krivičnog dela. Štampa je izveštavala o njenoj “izvajanoj“ figuri čak i kada je bila u suzama na sahrani; slikali su je kako jeca sa strane sa mešavinom fascinacije i sažaljenja. U duboko seksističkoj i javnošću opsednutoj erim ona je postala socijalni izgnanik i obeležena je najgorom od svih etiketa: ubica.

Sondra je odrasla u senci velikih filmskih studija, i verovatno nikada nije mogla čak ni da zamisli da će jednog dana raditi za kompaniju kao što je Warner Brothers, nedaleko od iznajmljenog stana u kome je njena porodica žibela u centru Los Anđelesa.

Puno toga povezanog sa Sondrinim detinjstvom ostaje nepoznato, ali znamo da je njena porodica bila siromašna. U jednom trenutku, porodica Edvards, koja je imala petoro dece, bila je praktično bez krova nad glavom, pošto ih je njen otac, Džon, selio iz Kalifornije u Nebrasku, pa u Oregon i Vašington, dok su deca konstantno menjala škole. Na njihovu sreću, Sondra je uskoro počela da u kuću donosi dodatne prihode: odrasla je u iznenađujuće prelepu devojku - visoka 170 centimetara, očiju poput badema, crne kose i puti kao keramička lutka - bila je kao stvorena za modeling.

Najranija fotografija Sondre koju sam pronašla datira iz 1954. Imala je samo 15 godina, punih obraza i sa nalakiranim noktima. Delovalo je kao da nikome ne smeta činjenica što i dalje nije punoletna, a pozirala je u bikiniju za veliki broj magazina za muškarce.

Reklame

Ova tinejdžerka udala se i zatrudnela je pre nego što je napunila 17, što je bio proizvod kako potrebe da se osiguraju prihodi, tako i ograničenih opcija koje su žene u to vreme imale. Njen suprug bio je Lorin Kop, verovatno čak deceniju stariji čovek, koji je radio i kao njen “biznis menadžer“ - drugim rečima, ova romansa nije mogla da potraje ni do kraja decenije.

Dva meseca nakon što se porodila, Sondra se već našla na nalslovnici GALA, sada ugašenog magazina za muškarce, sa “piktorijalom za odrasle“. Uzevši u obzir kako se u to vreme posmatralo majčinstvo, ovo je bio neobičan potez. Da li je Sondra u to vreme već bila rastavljena od svog supruga? Ili je ova glava porodice već morala da se vrati na posao iz finansijskih razloga?

U martu 1957, istog meseca kada je napunila 18, Sondra je pozirala za novi muški magazin, ovoga puta za svima prepoznatljivi Playboy. Ovaj magazin, osnovan četiri godine ranije, još uvek nije bio liberalni, provokativni san Hjua Hefnera koji je postao sedamdesetih. U ovo vreme, on je bio posvećen manje oženjenima, koliko je slavio samački život na visokoj nozi.

Sondra je bila Playmate meseca, pozirala je u uskim crvenim helankama i papučama na štiklu, a grudi je pažljivo pokrila svojim šakama. Crveni karmin i tamna kosa - prelepa, ali nikad u toj meri seksualna.

Uprkos njenoj navodno stidljivoj ličnosti, Sondra je razvila pristojnu karijeru uz pomoć ovakvih fotošutinga, i u toku njenog rada u Vegasu kao izvođačice.

saundra edwards

Sondra Edvards u pozadini u filmu 'The Crowded Sky' (1960). Fotografija: Everett Collection Inc / Alamy Stock Photo

1958, kada je imala 20 godina, Sondra je potpisala glumački ugovor sa Warner Brothers. Hempton Fančer je takođe potpisala takav ugovor, a on je bila atraktivni mladi glumac koji je kasnije postao poznati scenarista serijala filmova Blade Runner. 1961, on je glumio Sondrinog supruga u zaboravljenom filmu pod nazivom Parrish. Njemu se činilo da sa njom nešto nije u redu: “Bila je tiha, povučena. Iako je imala određen fizički izgled, uopšte nije bila egzibicionista,“ priča mi on preko telefona iz Njujorka. “Činila je da se osećate kao da treba da je zaštitite.“

Ipak, da je Sondra ovakav ugovor potpisala deceniju ranije, možda bi malo više izvukla iz ove priče: glumci su tada dobijali čitav tretman, a imala bi i više šanse da “uspe“. Verovatno bi imala razne časove, bilo pevanja ili jahanja konja. Možda bi ovako nešto pomoglo SOndri, koja je delovala nesigurno u sebe, da se oseti sigurnije kao glumica.

Reklame

Ipak, do kraja pedesetih, Warner Brothers su većinu novca pravili od jeftinih i veselih TV produkcija, većinom se radilo o sličnim serijalima vesterna, ili o predvidivim serijama o detektivima. Ovaj studio preferirao je da ugovore daje pretežno nepoznatim glumcima, čime su u svojim rukama sačuvali moć da biraju među većinom zamenjivim glumcima. U toku prve dve godine rada u ovom studiju, Sondra se pojavila samo u pet filmova, a njeno ime nikada nije završilo u listi ljudi koji su učestvovali u pravljenju filma.

Situacija je dodatjno pogoršana činjenicom da su Sondru često koristili zbog njenog Čiroki porekla, glumila je indijanke u nebrojeno mnogo vestern TV serija u to vreme, a većina tih serija danas su zaboravljene. U drugim serijama glumila je meksičke sobarice i arapske sluškinje.

I iako je njena majka bila amerikanka nemačkog porekla, i iako ju je šire društvo doživljavalo kao belkinju, čak i najmanja kap indijanske krvi bila je dovoljna da je kamera vidi kao egzotičnu lepoticu. Kao rezultat, ona je često ostajala u senci plavuša koje su očigledno bile ono što se tražilo u to vreme. Kao što Hempton kaže, “Delovalo je kao da bi trebalo da bude ono što se traži, ali je na setu uvek bila gotovo nevidljiva. Imala je određenu vrstu lepote, ali tada to nije bilo ono što je smatrano lepotom.“

Ili makar nije u Holivudu.

Nije ni čudo zbog čega se Sondra osećala ostracizirano; bila je gurana u pozadinu, često je dobijala “etničke“ uloge, razvedena majka sa dvoje male dece, a osećala se neprijatno usled boemskog duha koji se durštvom širio u to vreme. "Gotivio sam je i poštovao,“ kaže Hempton. “Ipak, činilo se kao da je mogla malo više da se opusti, makar kad se radilo o njenom stavu. Kao da je bila iz nekog još davnijeg vremena. Nije se primala na uticaje koji su dolazili sa svih strana.“

Reklame

Negde oko 1960, na parkingu je upoznala kolegu glumca po imenu Tom Gilson. Gilson je takođe igrao nekoliko sporednih uloga u serijama, a najpoznatiji je po komičnom liku koji je podsećao na Elvisa u Rally Round the Flag, Boys! (1958). Mangup i čovek koji je mogao puno da popije, visok gotovo dva metra, mogao je da nazove Stiva Mekvina svojim najboljim prijateljem, Tom je bio poznat po svom mačizmu. Ukratko, vio je sve što su hipici mrzeli, a što se Sondri neverovatno dopalo.

Do avgusta 1961, Tom i Sondra su već bili venčani. Rodila je njihovog sina pet meseci kasnije, tako da ne morate biti matematičar da biste skontali da je bila trudna i pre nego što je venčanje zakazano. Tih dana, kako naglašava Hempton, “Studio je bio vaš včlasnik. Bili su poput diktatora. Marihuana je bila kao heroin, i u poređenju sa kasnim šezdesetim, ovo je bilo naivno i puritansko vreme u SAD-u. Živeo sam sa ženama, a nosili bismo lažne burme kako ljudi ne bi ogovarali.“

Ponovo zarobljena, ali ovaj put zbog okolnosti, i okovana vizantijskim moralnim standardima koje je potpisala u svom ugovoru sa studijom, Sondra se udala pre nego što se porodila. Te godine premijerno su prikazana dva filma – A Fever in the Blood i Parrish – u njima se njeno ime konačno pojavilo među sporednim ulogama. Ipak, obećana sreća nije potrajala; ona se poslednji put na velikim ekranima pojavila upravo u filmu Parrish.

saundra edwards sugarfoot

Sondra Edvards i Vil Hatčins u filmu ‘Sugarfoot: The Return of the Canary Kid’. Fotografija: Walt Disney Television via Getty Images

1962, predgrađe Van Nijs u Kaliforniji bilo je na dobrom glasu. Sačinjavale su ga posleratne montažne kuće i služilo je kao naselje za radnike dve velike firme u to vreme: General Motors i Anheuser-Busch.

Šestog oktobra te godine, stvari su počele da se menjaju. Sve je počelo u domu bračnog para Dejvis, Koni i Ričarda. U to vreme je sa njima živela Konina mlađa sestra Sondra. U to vreme imala je 24 godine, i rastala se od svog drugog supruga Toma nakon manje od godinu dana. Još jednom se nalazila u lošoj porodičnoj situaciji. Tom je bio alkoholičar, i prema Sondrinim rečima, dešavalo se da udari njenom “glavom o zid,“ a jednom je “počeo da me bije dok mi je beba bila u rukama, tako da su neki od udaraca pogodili i bebu.“ Ovo je bila kap koja je prelila čašu, i Sondra se ubrzo iselila.

Reklame

Bio je petak uveče, i Sondra je čuvala svoje troje dece i sestrića, dok su njena sestra i zet bili na nekoj žurki. Sa njom je bila Kemil, šest godina, Stiven, tri; i Tomas Junior, koji je u to vreme imao samo devet meseci. Ova idilična slika uništena je u trenutku kada je telefon zazvonio, a sa druge strane žice bio je Tom.

Bio je “izuzetno pijan,“ sudeći prema Sondrinim rečima, i insistirao je da dođe kako bi video svog malenog sina. Ona je odbila, ali se on nije obazirao na to. Ovo nije bio prvi put da zove, zapravo, i ranije se dešavalo da se pojavi i preti da će na silu ući u kuću. Zvali su policiju da dođe na lice mesta zbog uznemiravanja, i to više od jedanput. Ovaj ogromni čovek definitivno je predstavljao ozbiljnu pretnju.

Sondra je molila svoju sestru da se vrati sa žurke, tako da su ona i zet to učinili. Pre nego što je zet Ričard ponovo izašao kako bi otišao po svoj automobil, ostavio je Sondri poklon za rastanak: njegovu sačmaru. Pokazao joj je kako da stavi metak, uveravajući je da će njom uplašiti pijanog Toma Gilsona ukoliko se ikada više pojavi na njihovim vratima.

Kada se začuo pucanj koji je odzvonio kroz Dejvisov dom, a čuo se i u okolini oko dva ujutru, nije bilo ni potrebe istraživati šta se tu desilo. Sondra je istrčala na ulicu u suzama, što je i bilo očekivano: ovo je bio prvi put da je povukla okidač u svom životu. Sada je prosvirala grudi svog supruga sa male razdaljine. Mnogi izveštaji navode da je cev sačmare bila na manje od pola metra od toma kada je pucala. Preminuo je na licu mesta.

Reklame

Prema priči objavljenoj sedmog oktobra 1962. u Oakland Tribune, uznemirena Sondra kasnije je objasnila policiji da je Tom, u trenutku dok ga je nišanila, rekao: “Hajde. Nije me briga. Ako ne pucaš, Sondra, ubiću i tebe i decu.“ I kako bi zaštitila četvoro dece, ona je povukla okidač.

Sondra je uhapšena pod sumnjom da je počinila ubistvo, i njeno ime pojavilo se na mnogim naslovnicama novina u to vreme. Samo nekoliko dana kasnije, u Los Angeles Herald Examiner pojavile su se slike Sondre koja jeca na trotoaru dok joj izvršitelj pokazuje oružje kojim je ubila supruga. “Sklonite je,“ jecala je ona. “Molim vas, sklonite je.“

Najl Adams, žena glumca Stiva Mekvina i jedna od Gilsonovih najboljih prijateljica u to vreme, spominjala je i Toma u svojoj autobiografiji: “Stiv je umeo da kontroliše svoj bes, ali Tom, pogotovo kada je bio pod uticajem, delovao je kao da želi da pokaže svetu da sme da ide i korak dalje.“ Sondra je u policiji pričala slične stvari, među kojima je i da je Gilson “pio dok ne bi prestao da bude svestan. S vremena na vreme bi me iznova i iznova prebijao.“

Sa druge strane, Hempton Fenčer je smatrao da ovaj incident ima smisla. “Sreo sam Toma nekoliko puta,“ kaže on. “Imao je taj tihi mačo vajb. Pokušao je da učini da ga zgotivim, bar mislim. Bio je u fazonu, 'Hej, mi smo jaki. Mi smo buntovnici, i žene nas vole jer ne igramo po pravilima,' i tako te stvari. A ja sam mislio da je on ustvari idiot. Kada se ovo desilo, kada ga je upucala - iako sam ga jedva poznavao - ova priča delovala mi je kao logičan sled događaja.“

Reklame

Poroti je trebalo samo pola sata da odluči da će Sondrina presuda biti “opravdano ubistvo“, usled potrebe za samoodbranom. Ipak, šteta je već nastala, kako na njenoj psihi, tako i kada se radi o karijeri. Javni stav bio je da je ovo tužna situacija, a ipak, lični nivo bio je u pozadini: ni jedna publika nije želela da mašta o prelepoj glumici kada su znali da je ubila svog supruga. U toku narednih godinu dana, Warner Brothers su raskinuli ugovor sa njom.

Poslednje Sondrino pojavljivanje koje sam pronašla, a tražila sam na mnogim mestima, bilo je u Herald Examiner, samo mesec dana nakon što se sve ovo izdešavalo. Ona je svoje snove o garderobi iz Pariza i holivudskoj karijeri zamenila poslom trenera životinja za filmove. Preselila se na farmu, gde je živela sa svoje troje male dece. Poslednji, nesumnjivo razočaravajući naslov u novinama o njoj glasio je: “Sondri je već dozvoljeno da poseti studio nekoliko puta, i to kao zaposlena na treningu šimpanzi.“

Ko visoko leti, nisko pada.

I, to je to. Sondra je sada samo duh; ne mogu da je pronađem, a pokušavam već mesecima. Ne znam šta joj se desilo. U registrima umrlih u Los AnđelesuT njeno ime se ne pojavljuje. Ipak, naišla sam na neke tračeve da se udala kasnije sedamdesetih, tako da, ukoliko je umrla, verovatno je umrla pod drugim prezimenom, ili u nekom drugom gradu. A ukoliko je i dalje živa - iako postoje tračevi i na temu da je umrla - sada bi imala 81 godinu, i verovatno živi u nemaštini. Nazvala sam nebrojeno mnogo pogrešnih i isključenih telefona, a u toku procesa pronalaska ovih brojeva, iznervirala sam isto toliko radnika u arhivama. Sve što znam je da je nestala iz javnog života.

Ko je danas Sondra Edvards? Šta bi ona mogla da znači za nas, osim sitnog imena na nekoj stranici Vikipedije?

Meni lično, ona je tužni podsetnik na to kako industrija zabave - posebno Holivud - nikada zaista nije bila na strani žena koje su preživele, ili koje su žrtve. Kao što je slučaj i sa #MeToo, oni koji treba da plaćaju ove žene, retko ispoštuju ovakve priče. I dok je muškarcima u Holivudu dozvoljeno da se ponašaju loše, a ponekad i da se izvuku nakon što su počinilisilovanje, žene koje učine bilo šta loše odbačene su zauvek. Nakon ovog traumatičnog iskustva, Sondra prosto nije više mogla da se uklopi u ovu industriju kojom dominiraju muškarci. Kao što kaže njen kolega Hempton, “Žene nemaju šanse.“

Sondra je danas skoro potpuno zaboravljena. Nikada se nije izborila za svoje ime u filmovima, niti je njen talenat poštovan; a bila je verovatno izvanredna na neki način. Ipak, to nije bilo važno. Oteta joj je šansa da tu izvanrednost pokaže i na velikom platnu, i da time zaradi za život ali i da njeno ime postane poznato, samo zbog toga što je imala tu nesreću da se uda za monstruma. A postoji i mnogo drugih žena poput nje u Holivudu, koje su takođe ostale zaboravljene i bezimene. A više od bilo čega drugog, upravo ovo njenu priču čini važnom; ona je primer koji se može primeniti i na mnoge druge.

Pitala sam Hemptona Henčera - koji sada ima 81 godinu, isto godište kao Sondra - da li je tada mislio da će ovaj incident uništiti njenu karijeru. On je odmah odgovorio pozitivno: “Posle tako nečega sledi anatema. Sećam se da sam to znao još tada. Nisam mislio da ima više ikakve šanse za uspešnu budućnost u Holivudu. Nije bilo šanse za tako nešto.“

@christinalefou

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK.