književnost

Da li je ovo što pišem poezija: Razgovor sa autorkom knjige "Nema veze"

Mirjana Narandžić o svojoj prvoj zbirci pesama koja će imati promociju na Sajmu knjiga.
Fotografija: privatna arhiva

Počeo je Sajam knjiga i pre nego što nas zaokupi večna rasprava o temama da li hrana treba ili ne treba da se prodaje, da li su knjige roba i u kakvom je stanju naša kultura, odlučili smo da razgovaramo sa Mirjanom Narandžić o njenoj prvoj zbirci poezije Nema veze, u izdanju „Matice srpske" (biblioteka „Prva knjiga") koja će biti promovisana baš tokom Sajma.

Mirjana je apsolvent srpske književnosti sa komparativnom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu, pisala je za brojne portale a sada radi za BIRN.

Reklame

„Nema veze", čiji je naslov omaž Leonardu Koenu, čita se kao zbirka različitih isečaka, impresija, komentara o sebi, ljudima oko nje i celom svetu.

„Naslov je dvosmislen, jer se odnosi i na "nije važno, nije bitno", ali i na "nema konekcije, nema povezanosti," kaže Mirjana za VICE.

Pored Koena, kroz celu zbirku se stalno pominju njeni drugi uzori. Čitavu zbirku otvara citat iz Kišove "Enciklopedije mrtvih", i svaki od pet delova zbirke počinje citatom nekog na koga se ugleda: Crnjanski, Dis, Albahari, Breht, Miljković, Srđa M. Popović.

Sa druge strane, gotovo svaki stih u zbirci je jako ličan. Mirjana kaže „da piše o onome što je se u tom trenutku tiče, i dopušta da sve to bude implementirano na ovaj ili onaj način u pesmu. "To je forma u kojoj se ja, po svojoj emociji, nekako najbolje snalazim," kaže ona.

Pisanjem se na jedan ili drugi način bavi već godinama.

- Kada sam počinjala, to je bilo recimo nekad u gimnaziji. Pisala sam neke priče, zapravo, nekakve kratke prozne fragmente, pa sam onda u te prozne fragmente pokušavala da ubacim nekakve dijaloge, da bih pre nekoliko godina shvatila da sve to mogu da sjedinim u pesmi - kaže Mirjana za VICE.

Poezija svakako nije preterano popularna forma u ovo doba, ali ta njena pozicija „na margini" je Mirjani i bila privlačna.

- Ona trpi sve, baš zato i postoji. Ponekad, u tom naletu manjka samopouzdanja, nisam sigurna da li je Miljković sve izbaksuzirao, tim svojim čuvenim "poeziju će svi pisati". Da li je zapravo poezija na margini, baš zato što je svi pišemo? Da li je ovo što ja pišem zapravo poezija?

Reklame

U razgovoru za VICE, ti motivi samokritike i sumnje u sebe, jako prisutni i u samoj zbirci, isplivaju na površinu.

- Pred štampu stiže meni pdf, i ja sad listam tu zbirku hiljaditi put, i ja tačno i dalje znam u kom momentu je nastala koja pesma, i sama sebi govorim patetično, patetično, ne valja, ne valja. Kad god napišem pesmu, ali se onda iz mene progovori taj hipotetički književni kritičar kom nikad ništa nije dovoljno dobro.

Zbog svega ovoga je verovatno proces koji je doveo do ove zbirke tako dugo trajao.

- Ova zbirka je nastajala, pa sigurno 5-6 godina. Dakle, tu ima pesama koje sam napisala kad sam imala 19, ali i kad sam imala 25.

A onda se pre dve godine Mirjana prijavila na konkurs „Mladi Dis".

- Konkursi daju šansu mladim autorima bez objavljene knjige da budu objavljeni i smatram da je to izuzetno važno što postoji - smatra ona.

Kaže da je tada "prvi put pomislila da bih mogla da pregledam sve to što godinama stoji u mom računaru, da sredim i pošaljem". Danima je sređivala pesme, smišljala koncept, tražila adekvatne naslove za svaki ciklus, dok nije shvatila da je najbolje da svaki počne citatom.

- Ušla sam tada u uži izbor, tako da mi zbirka nije objavljena, ali sam tada prvi put, na neki način, dobila potvrdu da to što pišem možda i ima smisla. I onda sam ove godine odlučila da je još malo doradim i pošaljem na konkurs Matice - kaže.

I taj temeljan, dugogodišnji trud se vidi u zbirci. Emocije su intenzivne. Trenuci koji se beleže su prolazni ali večni, samoća je svuda, ali i želja za povezivanjem. Vrlo često izgleda kao da se na papiru vodi unutrašnji monolog o tome kako bi razgovor, u najširem mogućem smislu te reči, trebalo i mogao da se odvija, ako je uopšte moguć.

Reklame

Mirjana kaže da je upravo to sve i bila poenta to ide iz tog ličnog, privatnog, „negovorenja", i da misli da ako bi morala da svede čitavu zbirku na jednu reč, to bi bila reč "pričanje", zapravo njena negacija, "nepričanje".

- Znaš ono kad kažu, „moramo da zaboravimo prošlost" i „to se desilo pre dvadeset godina, zašto i dalje pričamo o tome". Moramo da pričamo. Jer ako prestane priča ne ostaje ništa. Ako prestanemo da govorimo o nečemu što se desilo (ili se pak nije desilo) ono prestaje da postoji.

I ova zbirka je pokušaj da se sve to sačuva.

- Uz rizik da zvučim patetično, ovo je skup pogrešnih i izgubljenih trenutaka pretočen u stihove, ali smatram da baš zbog toga, što su ti trenuci našli svoje mesto, pa makar i u poeziji, nisu apsolutno izgubljeni - kaže Mirjana.

Promocija edicije „Prva knjiga", gde će uz Mirjaninu zbirku biti predstavljeni radovi još četvoro mladih, neafirmisanih autora, održaže se na Sajmu knjiga, 27. oktobra u 12 sati na štandu „Matice srpske".

Mirjanu možete pratiti i na Tviteru.

Još na VICE.COM:

Piscu je sve dozvoljeno, kaže Darko Tuševljaković, dobitnik Evropske nagrade za književnost

Pitali smo ljude u Beogradu kojih se lektira sećaju i zašto

Domaći pisci i spisateljice o romanima koje nikad nisu napisali