Čak su i šale kliše. Pol Makartni je toliko slavan — tolika ikona, toliko uticajna pop-kulturna figura — da ne možemo čak ni da pravimo dosetke u fazonu "možda ste čuli za njega" ili lepimo sarkastičnu etiketu kao što je "obećavajući kantautor iz Liverpula" na policu sa njegovim radovima u prodavnici ploča a da to ne ispadne trula fora. Njegova slava je toliko transcendentna da je imuna na humor. Nije prolazna kao kod većine slavnih ličnosti; posle više od 50 godina, univerzalno je prihvaćena činjenica života. Šaliti se s njom isto je kao šaliti se s tim da je nebo plavo ili voda mokra. Čak i sa 76 godina, teško je zamisliti prostoriju u koju bi on ušao i ne bi bio među najpoznatijim prisutnim osobama. Predsednici i drugi državnici koji su odrasli slušajući njegovu muziku kreću da balave u njegovom prisustvu (hej, posebno prigodna izvedba "Michelle" hoće to da uradi čoveku). "Yesterday" ostaje jedna od najobrađivanijih pesama svih vremena. Samo prošle nedelje, nakon što je najavio izlazak novog albuma na jesen, uspeo je da rasplače Džejmsa Kordena.
Dakle, jeste, znam da ste čuli za ser Pola. Ako ste dovoljno matori da čitate ove reči, nesumnjivo ste već čuli neku njegovu muziku (a čak i da niste, velike su šanse da su vam je vaši roditelji pevali kao bebi ili puštali dok ste bili u stomaku). Da li vam je zaista potreban Vodič za početak loženja na Pola Makartnija?
Možda ste više ljubitelj Džona ili Džordža. (Žao mi je, ali niste više ljubitelj Ringa.) Možda se još niste primili na Wings ili njegove solo stvari. Možda ste odrasli misleći da su Bitlsi bulja zato što su ih voleli vaši roditelji ili možda vam je teško da svarite ljigavost nekih njegovih "luckastih ljubavnih pesama". Kao što Rob Šefild piše u svojoj odličnoj knjizi Dreaming the Beatles, "Pol je najbitlsovskiji od svih Bitlsa. Ako ne volite BItlse, to je zato što ne volite Pola. Ako ih volite uprkos njihovim manama, to su Polove mane."
Istinski ceniti Pola znači prihvatiti jedan od njegovih najbitlsovskijih kvaliteta: on sadrži mnoštva. Zaslužan je za neke od najubitačnije prelepih pesama svih vremena kao i neke od najzašećerenijih ćoraka. Na nekim pesmama je mukotrpno radio danima, dok je neke druge izbacivao naprečac. Isti Pol koji je briljirao u onome što je Džon slavno odbacio kao "muzika za bakice", pogurao je drugare iz benda u pravcu Revolvera sastavivši za njih eksperimentalni Božićni miks pun lupova, uvrnutih skica i pesama koje još nisu čuli 1965. godine. Sa tim na umu — i sa više od pet decenija muzike koju treba prosejati — ume da bude teško novajlijama kad je u pitanju Maka da odaberu odakle da počnu. Postoje na desetine potencijalnih tačaka ulaska, ali evo vam šest aspekata Pola Makartnija za razmatranje ako već morate da ga uvedete u svoj život.
Dakle, želiš da se upoznaš sa: Klasičnim, pevljivim Polom?
Čak i najstroži Makartnijevi kritičari moraju da se slože da ume da sklepa melodiju kao niko drugi. Većina muzičara bi ubila da može da smisli samo jednu tako zaraznu kao što su ove ovde, ali on je uspeo da napiše više modernih pop standarda nego što možemo da pojmimo. Kad saberete čiste brojke — 32 broja jedan na top listama, 43 platinaste pesme između 1962. i 1978, preko 700 miliona prodatih primeraka albuma širom sveta — teško je prihvatiti bilo kakvo objašnjenje sem nekakvog ugovora sa đavolom u stilu Roberta Džonsona, ali na kraju se sve svodi na nesvakidašnji talenat za pisanje pesama koje dotiču ljude iz svih sfera života.
Ponekad je to zato što udeljuje mudre savete ("don't carry the world upon your shoulders", "let it be", "in the end, the love you take is equal to the love you make"), ali je to često nešto toliko prosto i univerzalno kao požuda među mladima ("I Saw Her Standing There") ili kad vam nedostaje neko a vi mu šaljete svu ljubav. Bilo da volite hitove koje prate tinejdžerski krici iz doba Bitlmanije, klavirske balade ili Bondovu temu koja iznenađujuće dobro paše uz laku pirotehniku, ovo su klasici koje ćete vrlo verovatno čuti na nekom koncertu Pola Makartnija. Vežbajte ako vas brine da nećete moći pravilno da ih otpevate, ali Makartni je za mase — dok god ste u stanju da savladate "na na na na na na na", ništa vam neće faliti.
Plejlista: "Hey Jude" / "Let It Be" / "Yesterday" / "The Long and Winding Road" / "Penny Lane" / "Live and Let Die" / "All My Loving" / "Golden Slumbers/Carry That Weight/The End" / "Blackbird" / "Lady Madonna" / "Band on the Run" / "I Saw Her Standing There".
Dakle, želiš da se upoznaš sa: Polom koji se loži Tin Pen Eli/Mjuzik hol?
Ljubav Pola Makartnija prema Tin Pen Eliju i pesmama britanskih mjuzik holova koje je slušao dok je odrastao jedan je od njegovih kvaliteta koji unosi najviše razdora u priču o njemu, čak toliko da je to često dovodilo do svađe među samim Bitlsima. Lenon je to posebno mrzeo, ali čak su se i Džordž Harison i Ringo Star požalili na "Maxwell's Silver Hammer", za koju su im trebale nedelje da je završe. Harison ju je nazvao "bljutavom", a Star je 2008. godine za Roling Stoun izjavio da je "to bila najgora pesma koju smo ikad morali da snimimo. Snimali smo je jebeno nedeljama. Mislio sam da je to čisto ludilo."
Numere kao što su "When I'm Sixty-Four" i "Honey Pie" ne skrivaju šta su, ali čak i kad je maskiran psihodelijom u "Lovely Rita" ili odeven u kalipso ruho kao u "Ob-La-Di, Ob-La-Da", ovaj stil uspeo je da se prošvercuje u dobar deo Makartnijevog opusa. Da li vam je to simpatično ili iritantno zavisiće isključivo od vas (mada, da budemo sasvim fer, lako je razumeti zašto bi neko poželeo da počupa svu kosu posle 16 pokušaja da se snimi zvuk nakovnja u "Maxwell's Silver Hammer").
Plejlista: "Maxwell's Silver Hammer" / "When I'm Sixty-Four" / "Lovely Rita" / "Honey Pie" / "Martha My Dear" / "You Gave Me the Answer" / "Ob-La-Di, Ob-La-Da" / "Your Mother Should Know" / "Her Majesty"
Dakle, želiš da se upoznaš sa: Romantičnim Polom?
Makartnijeva iskrenost i sentimentalnost ponekad odlaze predaleko na saharinsku stranu spektra i obijaju mu se o glavu kao pesmopiscu, ali kad se sve sabere i oduzme to mu je i najveći dar. Sa ranim pokušajima u Bitlsima kao što su "And I Love Her" i "I've Just Seen a Face" uspostavio je romantičnost kao svoju specijalnost i od tada nije prestao da izbacuje ljupke ode onima koji su mu najbliži.
Neke od njih su remek-dela, kao nežna "Here, There and Everywhere" sa Revolvera ili "Maybe I'm Amazed", strastvena post-bitlsovska posveta njegovoj ženi Lindi. Druge, kao što su "I Will" i "I'm Carrying", proste su akustične pesme koje uprkos tome uspevaju da nanesu emocionalni udarac. Sam Makartni je i te kako svestan uloge koju ove pesme igraju u njegovom katalogu, napisavši sarkastičnu "Silly Love Songs" 1976. godine kao odgovor na kritike da se malo isuviše oslanja na njih, pevajući "you'd think that people would have had enough of silly love songs, I look around me and see it isn't so", pre nego što sruši četvrti zid i objavi: "here I go agaaaaaaaiiiiiiiiiiiiinnnnnnnn!"
Ali Polove ljubavne pesme nisu ograničene samo na romantičnu ljubav, a neke od njegovih najboljih posvećene su komplikovanoj platonskoj ljubavi između njega i Džona Lenona. "Two of Us" navodno je o Lindi, ali je teško ne protumačiti je kao nostalgičnu refleksiju na njegovo prijateljstvo sa Džonom dok njih dvojica dele mikrofon jedan od poslednjih puta i zajedno pevaju stihove kao što su "you and I have memories longer than the road that stretches out ahead." A "Here Today" iz 1982. godine, objavljena dve godine posle Lenonovog ubistva ali napisana manje od godinu dana posle te tragične smrti, razgovor je sa Džonom za koji nikad nije dobio priliku, jednako dirljiva kao bilo koja njegova druga ljubavna pesma i sasvim sigurno ni blizu toliko luckasta.
Plejlista: "Maybe I'm Amazed" / "And I Love Her" / "Here, There and Everywhere" / "Two of Us" / "My Love" / "Silly Love Songs" / "My Valentine" / "Here Today" / "I've Just Seen a Face" / "Love in Song" / "I Will" / "I'm Carrying"
Dakle, želiš da se upoznaš sa: Polovim džonovskim pesmama?
Jedna od najgorih zabluda o Polu je da ne ume da roka kao što je umeo Džon, da mu nedostaje žestina i da je sav u ljubavnim pesmama i lepim melodijama. I sam Lenon je u to donekle verovao, pogotovo kasnijih godina kako se njihov odnos sve više narušavao, i nikad se nije ustručavao da to i kaže Polu, drugim Bitlsima ili štampi. "When I'm Sixty-Four" bila je "muzika za bakice". "Lovely Rita" bila mu je dosadna zato što "me ne zanima da pišem o takvim ljudima." "Let It Be" "nije imala nikakve veze sa Bitlsima".
Ali Lenon i Makartni su imali više toga zajedničkog pored svojih ega, a neke od najboljih Polovih pesama posledica su izlaska iz zone komfora i zalaska više na Džonovu teritoriju. "Paperback Writer" navodno je basom nabijeni odgovor tetki koja ga je pitala da li ume da napiše pesmu koja ne govori o ljubavi, a čak i Džon je morao da je pohvali (doduše uporedivši je sa sopstvenim pesmama), rekavši Plejboju 1980. godine da je "'Paperback Writer' sin pesme 'Day Tripper', ali je ipak Polova." Te iste godine, Makartni je iznenadio sve sa "For No One", pesmom o raskidu sa njegovim do tog trenutka najzrelijim stihovima ("in her eyes you see nothing, no sign of love behind the tears, cried for no one, a love that should have lasted years"). Lenon ju je nazvao "jednom od mojih omiljenih njegovih pesama".
Kasnije je došla "Helter Skelter", njegova najsirovija, najglasnija pesma, proto-metalska kanonada sa jednim od njegovih najboljih vokala i kasnije tragično ozloglašena zbog povezanosti sa Mensonovim ubistvima. Druge pesme su razljutile Lenona zbog toga koliko su džonovske bile. Strastvena rika u "Oh! Darling" — koju je Makartni nedelju dana pevao svaki dan u studiju da bi u glasu postigao pravi stepen žestine — možda je Lenona učinila ljubomornim tipom, pošto ju je nazvao "sjajna Polova pesma koju nije otpevao baš dobro" i dodao: "Oduvek sam mislio da sam ja to mogao bolje — bio je to ionako više moj stil nego njegov." Slično se iznervirao zato što su Pol i Ringo naprečac snimili "Why Don't We Do It in the Road?" bez njega. Umetnički kvalitet i poetska dubina "Eleanor Rigby" mora da se sviđala i Lenonu, zato što je kasnijih godina tvrdio da ju je on napisao celu sem prve strofe. To su opovrgli Makartni i Lenonov prijatelj iz detinjstva Pit Šoton, koji je bio prisutan tokom procesa pisanja i tvrdio da je Džonov doprinos bio "apsolutno ništavan".
Bilo to dobro ili loše, uticaj koji su Lenon i Makartni vršili jedan na drugog je očigledan, čak i u njihovim karijerama posle Bitlsa. Najočigledniji primer za to kod Pola je "Let Me Roll It" Wingsa, vrhunski lenonovski pastiš, iako Pol nikad ne bi priznao da je namerno napisao džonovsku pesmu. "Moja upotreba snimljenog eha zvuči više kao Džon nego kao ja", rekao je Klab sendviču 1994. godine. "Ali snimljeni eho nije bio isključivo Džonova teritorija! I ne smete da zaboravite da je, uprkos mitu, bilo mnogo toga zajedničkog među nama u načinu na koji smo razmišljali i radili."
Plejlista: "Helter Skelter" / "Oh! Darling" / "Let Me Roll It" / "Get Back" / "Paperback Writer" / "Why Don't We Do It in the Road?" / "Monkberry Moon Delight" / "For No One" / "Eleanor Rigby"
Dakle, želiš da se upoznaš sa: Uvrnutim Polom?
Mrzim što moram ovo da vam saopštim, ali Slatki Bitls zapravo je stari dobri čudak. Samo Pol može da otputuje u Indiju sa drugarima iz benda da proučava transcendentalnu meditaciju, popne se na krov ašrama u Rišikešu i smisli "Rocky Raccoon". Bilo da je u pitanju šašavi lažno američki akcenat u izvedbi te pesme ili zvečeći eksperiment sa multitrekingom u pesmi kao što je "Wild Honey Pie", postoje naznake Uvrnutog Pola u čitavom kataloga Bitlsa. Kasnije je postao još čudniji, lepivši fragmente različitih pesama i zvučne efekte sa suprugom Lindom u "Uncle Albert/Admiral Halsey", pevavši o likovima iz Marvelovih stripova i snimivši verziju "Mary Had a Little Lamb" sa Wings.
Ali ako tražite vrhunac njegove ekscentričnosti, morate da pustite McCartney II. Objavljen posle poslednje ploče Wingsa i njegovog devetodnevnog boravka u zatvoru u Japanu, snimljen bez pomoći ikog drugog (ako izumemo par Lindinih vokala), album predstavlja ogroman zaokret za njega, prepun je sintisajzerskog popa, nju vejva i elektronike s malo ubačenog uticaja krautroka da bi miks bio potpun. Čak i prijemčivija numera kao što je prvi singl "Coming Up" sadrži ubrzane veveričaste vokale posredstvom mašine za variranje brzine glasa. Omot ploče — Makartni zuri direktno u foto-aparat, nabranog čela i blago razjapljenih usta, kao da želi da kaže: "Šta je, kog vraga, ovo?" — prilično je veran opis reakcije koju je ploča dobila u ono vreme, ali danas se smatra omiljenim kultnim albumom koji je bio ispred svog vremena.
Plejlista: "Rocky Raccoon" / "Coming Up" / "Kreen - Akore" / "Check My Machine" / "Temporary Secretary" / "Uncle Albert/Admiral Halsey" / "Wild Honey Pie" / "Magneto and Titanium Man" / "Mary Had A Little Lamb"
Dakle, želiš da se upoznaš sa: Polovim kolaboracijama?
Makartnijeva želja da radi neočekivano nije se ograničavala samo na njegovu solo karijeru. Jedna od pozitivnih strana članstva u Bitlsima jeste da će vas najveće zvezde svakog vremena povremeno zvati iz vedra neba i zamoliti za kolaboraciju (a jedna od loših strana je da će ponekad kasnije otkupiti prava za objavljivanje čitavog vašeg kataloga a da vam to ne kažu, ali nemamo vremena da zalazimo u to ovde). Makartni se nikada nije libio da radi sa drugim muzičarima, bilo da je u pitanju par koji ima savršenog smisla na papiru, kao što je partnerstvo sa Elvisom Kostelom na Flowers in the Dirt, ili nešto što će njegove bejbi bumer obožavaoce navesti da se počešu po glavi, poput njegove skorašnje saradnje sa Kanjeom Vestom i Rijanom ili italijanskim EDM projektom The Bloody Beetroots.
Ponekad su te saradnje potpuni promašaj — "Ebony and Ivory" je Pol u svom apsolutno najljigavijem izdanju, a Blender ju je 2009. godine proglasio desetom najgorom pesmom svih vremena — ali često su Makartnijeve kolaboracije sa drugim muzičarima mnogo bolje nego što bi smele da budu. Uzmite, na primer, njegov manje poznat superiorniji duet sa Stivijem Vonderom, "What's That You're Doing" ili "Cut Me Some Slack", njegov džem sa preživelim članovima Nirvane, izveden na dobrotvornom koncertu za žrtve uragana Sendi i kasnije ovenčan Gremijem za Najbolju rok pesmu. "If you wanna stick around, you gotta cut me some slack", zavija on u toj numeri, preklinjući da ga ostave na miru i dodajući: "Come on, I just want to have some fun." To su odgovarajući stihovi za period poznog Makartnija; posle karijere od pola veka i gaziliona zarađenih dolara, zaista mu nije preostalo ništa drugo sem da se zabavlja, a mi kao fanovi moramo da mu udovoljimo. Kad napišete "Hey Jude", trebalo bi da ste stekli kredit do kraja života, zar ne?
Plejlista: "What's That You're Doing" (sa Stvijem Vonderom) / "Only One" (sa Kanjeom Vestom) / "The Girl Is Mine" (sa Majklom Džeksonom) / "You Want Her Too" (sa Elvisom Kostelom) / "Ebony and Ivory" (sa Stivijem Vonderom) / "Sing the Changes" (sa Youth, kao The Firemen) / "FourFiveSeconds" (sa Rijanom i Kanjeom Vestom) / "Out of Sight" (sa The Bloody Beetroots) / "Say Say Say" (sa Majklom Džeksonom) / "Cut Me Some Slack" (sa Nirvanom)