Šta se zapravo dešava u Srbiji dok biramo između EU i Rusije

Izgleda da je ponovo ono doba godine kada treba da se odlučimo da li smo više Rusi ili, pak, Evropljani. U prvim intervjuima od stupanja na dužnost, novoimenovana premijerka Srbije Ana Brnabić očigledno nije mogla da izbegne večno pitanje unutarnjih bića u Srba. Poslala je snažne spoljnopolitičke poruke, uprkos najavama predsednika Vučića da će se ona baviti "ekonomskim delom" vođenja Vlade.

Tako je Brnabić u prvom intervju kao premijerka za Sputnjik rekla da "zajedno sa Rusijom možemo praviti čuda", a ubrzo potom za novinsku agenciju Blumberg izjavila da "bude li primorana da bira između Rusije ili Evropske unije, Srbija će izabrati ovo drugo". "Strateški partneri", kako je opisala EU, zadovoljno su se smeškali na ovu odlučnost, dok su se "starija braća" iz Rusije nezadovoljno mrštila dovodeći u pitanje bliskost Srbije i EU. Na unutrašnjem planu za ova pitanja već postoji uigrani i raspevani hor. Višeglasjem Mihajlović-Dačić-Vulin, pokušali su da ublaže ono što u novinskim naslovima izgleda kao čvrsta odluka - parafraziram - "ne odustajemo od EU, ali nas niko neće posvađati sa starijom braćom iz Rusije". "Demokratski" deo opozcije izrazio je nepoverenje prema odlučnosti premijerke, dok je desnica burno negodovala i tražila izjašnjavanje predsednika Vučića. Jedino je njegov stav izostao do danas.

Jedini pravi efekat postignut je u narodu i arhetipski sukobi na društvenim mrežama i kafanama, podgrejani izjavama viših i nižih partijskih zvaničnika pozicije i opozicije, mogli su da počnu. Međutim, više puta je dokazano, pre svega zdravim razumom, da Zemlja ne stoji u mestu dok se mi odlučujemo između Rusije ili EU.

Naprotiv, to što političare ređe možemo da čujemo na temu konkretnih problema u društvu znači samo da su oni gorući. Samo nikako da dođu na red od ovih "istorijski važnih". Elem, evo o čemu se političari na vlasti ne izjašnjavaju i šta sve propuštamo dok gledamo kako će se još jedna partija EU vs Rusija završiti:

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke od jutros radikalizuju protest. Sto prvi dan od početka protesta, oko 300 radnika koji više od tri godine ne primaju redovne plate odlučilo je da blokira pružni prelaz Beograd - Niš na Koridoru 10 i regionalni put Smederevska Palanka - Topola. Od sledeće nedelje najavljuju i štrajk glađu.

Situacija u Goši široj javnosti postala je poznata kada je u martu ove godine jedan od radnika zbog teške materijalne situacije izvršio samoubistvo u fabrici. Kako štrajkači navode, od 2014. godine ne primaju redovne plate, a poslednji dogovor sa poslodavcem je da se dug isplati u 16 mesečnih rata. Predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujčić za agenciju Beta rekao je da je od prve rate od 100 hiljada dinara, isplaćeno samo 70 hiljada, a da im je država u maju ove godine isplatila po 60 hiljada dinara.

- Od poslodavca potražujemo po 500.000 do 600.000 dinara, a oni koji su tužili i milion do milion i po dinara zbog obračuna trogodišnje kamate - pojasnio je Vujičić. On je dodao da su pre mesec dana pisali i tadašnjem premijeru Vučiću ali i potpredsedniku Dačiću, ministrima rada i privrede, Aleksandru Vulinu i Goranu Kneževiću. Odgovor nikada nisu dobili.

Dok je situacije dodatno komplikovana promenom vlasnika u aprilu ove godine, kada je slovačka firma ŽOS Trnava prodala fabriku za 4,2 miliona evra kompaniji sa Kipra, u medije stiže vest da je udruženom akcijom građana jednom od radnika Goše uplaćeno skoro 500 hiljada dinara na račun.

Nema sumnje da je gest svih onih koji su odlučili da pomognu jednom od 300 radnika Goše lepa vest. Ali ne mogu da izdržim a da se ne zapitam - šta je sledeće, SMS akcija pomoći radnicima Fijata?

Jedno od većih pitanja u proteklih nedelju dana je zašto nema reakcije države na generalni štrajk i obustavu rada u najvećem izvnozniku srpske privrede - fabrici automobila Fijat Krajsler u Kragujevcu. Radnici, čini se, nemaju nameru da odustanu od zahteva za povećanjem bruto osnovice za obračun zarada na 50.000 dinara, drugačiju organizaciju posla radi rasterećenja radnika koji rade više operacija, isplatu ostvarenih bonusa efikasnosti i naknadu troškova prevoza za angažovanje van standardnog radnog vremena.

- Mi smo svesni ozbiljnosti situacije u kojoj se svi nalazimo i naša ruka je pružena poslodavcu za postizanje dogovora, ali nam je nejasno zbog čega se rukovodstvo fabrike oglušuje o naše apele za početak pregovora - rekao je predsednik štrajkačkog odbora Zoran Marković za agenciju FoNet.

Prošle godine iz fabrike je optušten veći broj radnika, a radne obaveze su ostale iste. Za vreme ćutanja poslodavca, ali i države kao manjinskog vlasnika, fabrika je trenutno u minusu oko 2,000 automobila koji nisu proizvedeni usled obustave rada.

- To će dalje urušavati kompaniju, ali ona odavno ima problem smanjenja prodaje, ona je odavno smanjivala i proizvodnju, tako da ako se ne nađe neki novi koncept za tu fabriku, ona će verovatno morati da završi poslovanje - ocenio je MIlan Kovačević, savetnik za strana ulaganja za N1.

Ekonomisti u Srbiji upozoravaju da je obustava rada u Fijatu, čija je zarada od izvoza u prva četiri meseca ove godine dostigla 382,2 miliona evra, osim po kompaniju, štetna i po privredu države.

Tačnije, ove nedelje je deseti put od početka godine odloženo suđenje Darku Šariću i članovima njegove grupe za međunarodni šverc više od pet tona kokaina. Ovog puta razlog je bio nepojavljivanje dvojice advokata više optuženih, javlja KRIK.

- Advokat Lazarević je tražio prijem kod mene i obavestio me da zbog operativnog zahvata neće biti danas prisutan - rekao je predsedavajući sudskog veća Siniša Petrović za jednog, a za drugog, naglasio da ne zna.

Zbog toga što neki od optuženih nemaju drugog branioca, suđenje ne sme da se održi. U poslednjih nedelju dana, ovo je drugi put da se suđenje odlaže, a od početka godine je održano svega sedam.

Suđenje Darku Šariću je počelo ponovo u septembru prošle godine nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom je on kao organizator grupe osuđen na 20 godina zatvora. Tokom poslednjeg održanog suđenja prikazane su prepiske između Darka Šarića i ostalih članova grupe iz 2009. godine neposredno pre hapšenja u akciji „Balkanski ratnik", piše KRIK.

U međuvremenu, u drugom postupku, pred Trećim osnovnim sudom, Šariću je danas izrečena presuda od tri meseca zatvora jer je 2007. godine na osnovu falsifikovanih dokumenata dobio hrvatsku ličnu kartu na ime Tomislav Savatović.

Šariću su u ovom postpuku na teren stavljena tri krivična dela, ali je osuđen samo za jedno, jer su ostala dva - pogađajte samo jednom - zastarela!

Ne dešava se retko da narodni poslanik krši zakone za skupštinskom govornicom. Da, ova rečenica bi trebala drugačije da zvuči, ali činjenice govore da nam je to postalo uobičajeno - posebno ako govorimo o zloupotrebi tajnih i ličnih podataka za političke obračune.

Ovog puta, šef poslačničke grupe Aleksandar Martinović je tokom rasprave o sastavu nove Vlade, naočigled premijerke, ministra unutrašnjih poslova i ministra odbrane, pročitao lične podatke iz vojnog dosije Zorana Živkovića, predsednika Nove stranke. Kako je Martinović sam rekao, podatke je dobio direktno iz vojnog odseka u Nišu.

- Regrutovan 25. decembra 1978. godine. Sposobnost, kaže nesposoban -1. Po tadašnjim vojnim propisima to je, citiram, značilo: stanje najtežih poremećaj funkcija - rekao je tog dana Martinović za skupštinskom govornicom pokušavajući da diskredituje Živkovićevu kritiku upućenu ministru odbrane Aleksandru Vulinu da nikada nije služio vojni rok. Iz nekog razloga ovi podaci izazvali su smehotres među poslanicima Srpske napredne stranke.

Martinović je propustio da kaže dve važne stvari.

Prvo i očekivano, nije rekao da je u živom prenosu na nacionalnoj televiziji grubo prekršio Zakon o podacima o ličnosti kojim je propisano da takvi podaci, koje obrađuju državni organi, u svrhu utvrđenu zakonom mogu da se koriste samo u te svrhe i nijedne druge. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je, logično, zatražio hitnu istragu na koji način su ovu podaci dospeli do poslanika pa u javnost.

Drugo i verovatno takođe očekivano, ono čemu su se pojedini u skupštini smejali, uživo ne izgleda nimalo smešno. Živković je u prilogu za televiziju N1 pokazao zbog čega je oslobođen služenja vojnog roka - u teškoj saobraćajnoj nesreći je ozbiljno povređen pre više godina, a posledice operacija i danas su vidljive na njegovoj levoj nozi.

U međuvremenu je bivši ministar odbrane Zoran Đorđević najavio da je oformio komisiju za istragu ovog slučaja, samo dan pre nego što je dužnost predao Aleksandru Vulinu, oko koga se ova polemika i povela na početku.

Ministar Vulin se nije oglašavao.

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv SNS-a zbog nedostavljanja podataka o angažovanju rumunskih marketinških komanija Majoritas i Kondiment tokom kampanje za izbore 2012. godine, navodi se u odgovoru Agencije istraživačkom portalu Insajder.

Agencija je od stranke zahtevala podatke o poslovanju SNS i navedenih firmi, odnosno sve ugovore, fakture i ostalu dokumentaciju. Kako odgovor nisu dobili u roku navedenom u zahtevu Agencija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka "protiv političke stranke SNS i odgovornog lica".

Izvori informacija o saradnji ove partije sa firmama iz Rumunije su mediji, ali i podaci sa sajtova navedenih kompanija. Na sajtu firme Kondiment je objavljena čak i studija slučaja SNS, uz objašnjenje da je formiran internet tim od 15 ljudi, koji je boravio u Beogradu, a da je te godine SNS utrošila 80 odsto sredstava za kampanju na internet marketing. I Agencije tvrde da podatke o ovim troškovima nisu dobili, na šta je partija bila obavezana zakonom.

Zanimljiv podatak, koji navodi Insajder, je da od 2012. godine ova kompanija ima sedište i u Beogradu a da je njen zastupnik Simo Čulić, član SNS-a i odbornik u Skupštini grada Beograda. Zanimljiva je i izjava potpredsednika SNS-a i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, da "nije siguran da li postoji zvanična saradnja tih kompanija i stranke i da za konkretno te firme nije ni čuo", kako javlja N1.

Prema nekim navodima, ovom postupku preti zastarelost, jer se radi o slučaju od pre pet godina.

Za kraj, evo još malo divne izborno-finansijske statistike koja nam promiče:

Nakon sastanka predsednika Srbije i Kosova u ponedeljak u Briselu, Aleksandar Vučić je od visoke predstavnice EU Federike Mogerini tražio tačan datum ulaska Srbije u EU. Slučajno ili ne, dan kasnije predsednik Kosova Hašim Tači najavljuje kraj dijaloga između Beograda i Prištine i to ni manje ni više nego kao "istorijski".

Šta ćemo onda "istorijski" sa Rusijom?

Još na VICE.com:

Gledali smo da vi ne biste morali: Rasprava o izboru nove vlade

Od Super Maria do padobranca: Vulinov put do ministra odbrane

Kako izjave srpskih političara glase u Gugl translejtu