Deset pitanja koje ste uvek želeli da postavite radniku obezbeđenja na festivalu
deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite

Deset pitanja koje ste uvek želeli da postavite radniku obezbeđenja na festivalu

„Pretili su mi pištoljem, sekirom, a takođe su mi razbili pivsku kriglu o glavu – dvaput“.
16.7.17

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands

Sledeći put kada na festivalu budeš ležao u šatoru koji ti se vrti iznad glave, odvoji malo vremena i pomisli na ljude koji ostaju trezni da bi ti bio bezbedan. Možda deluje kao da je obezbeđenje na festivalu tu da ti upropasti zabavu, ali jasno je da obavlja koristan posao – na primer, sprečava naoružane ljude da uđu na festival.

Herman van Horsen radi kao izbacivač u Holandiji već 35 godina, i tokom tih decenija je obezbeđivao bezbrojne festivale i klupske večeri u i oko Amsterdama. Porazgovarao sam s njim da bih otkrio šta je potrebno da ljudi na festivalima ne povređuju sebe i druge.

Reklame

VICE: Kako si postao radnik obezbeđenja?

Herman van Horsen: Kada sam završio srednju školu, počeo sam dosta da odlazim u teretanu, i brzo sam postao veoma snažan i mišićav. U to vreme, ako si bio krupan ili si umeo da se biješ, bilo je neizbežno da te neko pozove da budeš izbacivač. Ranih osamdesetih, nekoliko tih stvarno krupnih izbacivača je primoravalo ljude da im daju bakšiš pre nego što ih puste da odu iz kluba. Tek kasnije je sve postalo regulisano, i morao sam da tražim dozvolu da bih bio radnik obezbeđenja.

Da li privlačiš pažnju mnogo žena?

Obično da – većina radnika obezbeđenja su prilično krupni i snažni, i to je mnogim ženama zanimljivo. Kada sam bi mlađi, žene su na festivalima eksplicitno tražile od mene da ih pretresam. Ali čak i sada me iznenađuje koliko mnogo žena u svojim dvadesetim godinama flertuje sa mnom. Zabavljao sam se sa ženama koje sam upoznavao dok sam radio, ali uvek sam bio veoma pažljiv i probirljiv. Ne želim nikakvu dramu na poslu.


Pogledajte i VICE film: Lovefest:Ovde je banja


Koje su bile najuvrnutije stvari koje si morao da oduzmeš ljudima kada si ih pretresao?

Jednom sam našao zmiju, ali srećom, nije bila velika – a mislim da nije bila ni otrovna. Vlasnik zmije je morao da je odnese kući pre nego što mu je bilo dopušteno da se vrati na festival. A u prošlosti su ljudi donosili one ogromne afričke češljeve, koji su mogli da se upotrebe kao oružje. Ali osim toga, uglavnom donose samo pištolje i noževe. I uvek je čudno videti posetioce koji donose ogromne torbe na jednodnevne festivale, kao da idu na odmor za vikend.

Reklame

Šta je bilo najgadnije što si video da se dogodilo na nekom festivalu?

Na festivalu Rulgord – u skvotiranom selu pored Amsterdama – neko se posrao nasred prostora za publiku. Takođe sam viđao ljude koji se samozadovoljavaju pred svima, ili povraćaju u čašu, a onda to popiju. Ljudi umeju da budu prilično odvratni.

A šta je bilo najmračnije što si video?

Mislim da je najužasnije kada nekome sipaju GHB u piće – tipove opljačkaju, a devojke napastvuju. Jednom sam izbacio jednog tipa sa festivala, zato što je sipao nekoj devojci drogu u piće – zatekao sam devojku nepokretnu u šatoru, a tip je ležao na njoj. To nikada neću zaboraviti, bilo je grozno.

Da li se ikada osetiš nebezbedno na poslu?

Pretili su mi pištoljem, sekirom, a takođe su mi razbili i pivsku kriglu o glavu – dvaput. Srećom, nikada nisam bio ozbiljno povređen – oba puta mi se staklo zabolo tik pored oka. A kada su mi pretili oružjem, iz nekog razloga nikada nisam osećao strah kada bih se suočio sa tim tipovima. Zbog toga bi toliko ustuknuli, da ne bi znali šta da rade. Bavim se ovim 35 godina, ali generalno, takve ekstremne situacije se veoma retko dešavaju.

Da li se ikada osećaš loše kada moraš nekome da zabraniš ulaz zbog toga što sa sobom ima drogu?

Ponekad, naravno. Kada organizacija za koju radiš ima veoma striktnu politiku protiv droga, moraš da poštuješ njihova naređenja. Ali da je do mene, ne bih bio toliko strog, kada neko sa sobom ima malu količinu za ličnu upotrebu. A kada vidim zaista mlade ljude potpuno izbezumljene, mislim da ih pre treba žaliti nego kažnjavati.

Reklame

Koje je bilo najkreativnije mesto na kojima si pronašao drogu?

Stvarno mi je smešno kada ljudi sakriju kesice u kosi. Ne vidiš ih, ali ponekad jednostavno spadnu.

Šta misliš o tome što uprkos bezbednosnim merama većina posetilaca festivala ipak uspe da prošvercuje drogu?

Pa, većina organizatora festivala shvata da mnogi od njihovih gostiju na festivale dolaze samo da bi pili i drogirali se – tako da i oni imaju koristi od drogiranja. Mislim da je bolje legalizovati posedovanje određene količine droge, dokle god imaš mogućnost da ih testiraš na festivalu. Ne možeš da sprečiš ljude da uzimaju drogu, pravu opasnost predstavljaju sranja sa kojima se droga meša.
Ali naravno, imao sam neka loša iskustva sa ljudima koji su mešali alkohol sa kokom ili ketaminom, zato što umeju da budu veoma agresivni. Ali naravno, i ljudi koji su samo pijani umeju da budu takvi.

Do kada ćeš da se baviš ovime?

Većina izbacivača se povuče kada zađu u moje ogodine, ali ja se nadam da ću izdržati još barem godinu dana, možda i dve ili tri. Još uvek treniram pet puta nedeljno – u teretani često komentarišu koliko sam i dalje snažan, i to uglavnom mladi ljudi. Ali naravno, moram da održim autoritet, moram da budem u stanju da intervenišem kada ljudi postanu agresivni ili nesnosni. Budimo realni, to s godinama postaje teže, pa ću u nekom trenutku morati da se povučem.

Još na VICE.com:

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite stražaru u CZ-u

Kako da izbegneš kenjanje na festivalu

Poslednji sati Egzita u fotografijama