Komplikovana veza između testosterona i rasta mišićne mase

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Proizvođači suplemenata ishrane često se pretvaraju da je testosteron neka vrsta čarobnog napitka za muškarce. Ako ga podigneš, bićeš jača, življa, generalno kvalitetnija verzija samog sebe. Ako vam zvuči previše dobro da bi bilo istinito, uglavnom ste u pravu. Obećana zemlja trajno povišenog testosterona deluje sjajno na papiru, ali stvarna veza između ovog hormona i rasta mišićne mase nije tako direktna kao što se priča.

Krenimo redom: Nivo testosterona prirodno varira od osobe do osobe. Nekada bih vam rekao da ljudi kod kojih je testosteron viši brže stiču mišićnu masu. Odnosno, ako ste negde u višem proseku testosterona, lakše ćete nabaciti masu od osoba kod kojih je testosteron prirodno niži. Drugim rečima, nivo testosterona je proporcionalan efikasnosti razvoja mišića, čak i ako se unosi ista hrana i rade iste vežbe.

Ovo zvuči jednostavno i zdravorazumski, ali poslednja istraživanja vezana za testosteron i rast mišićne mase ukazuju na to da je odnos ove dve stavke mnogo mutniji nego što se misli.

Već dugo se zna da privremeno povišen nivo testosterona ne utiče značajno na količinu mišićne mase koja se sa vremenom razvija. Naučnici su jednom prilikom obradili podatke prikupljene od 56 muškaraca koji su prošli kroz tromesečni trening. Da je skok testosterona zaista značajan, tu bi se uočilo da ljudi sa najvišim testosteronom posle treninga najbrže stiču mišiće, a oni sa najnižim – najsporije.

Ipak, kad je obavljena analiza podataka, otkriveno je da ne postoji uzročno-posledična veza između skoka testosterona posle treninga i razvoja mišićne mase. Hormonalna reakcija je bila identična kod oni koji su najviše stekli masu i snagu, i kod onih koji su je stekli najmanje.

Što je još zanimljivije, čak ni nivo testosterona u mirovanju (bar kod zdravih, mladih ljudi) nije uticao značajno na razvoj mišićne mase. Šta više, poslednji podaci pokazuju da su masu najuspešnije razvili ne oni sa najvišim nivoom testosterona, već oni sa najviše androgenih receptora.

U čemu je značaj androgenih receptora? Da bi testosteron obavljao svoj posao, potrebna mu je interakcija sa mišićnim tkivom, a tu interakciju sprovode androgeni receptori. Oni između ostalog mišićnim ćelijama šalju signale kojima nalažu da ubrzaju akumulaciju novih proteina. Sa vremenom, ova sinteza proteina rezultuje većim i jačim mišićima.

Ljudi koji su stekli najviše mase nisu imali viši nivo testosterona u organizmu, ali jesu imali više androgenih receptora u mišićima nego ljudi koji su stekli najmanje mase. Dakle, njihov organizam j bio sposoban da efikasnije iskoristi sav prisutan testosteron.

Drugim rečima, nije toliko bitan nivo testosterona u telu koliko njegova receptivnost na ovaj hormon. Ako je ceo organizam jedan automobil, onda mu je testosteron motor a androgeni receptori su mu gume. Ni najmoćniji V8 motor ne može da iskoristi sav svoj potencijal na nekim jeftinim gumama. Tako je i svakom organizmu potrebno da putem androgenih receptora što bolje iskoristi testosteron koji ima na raspolaganju.

Nameće se pitanje: ako nio testosterona nije povezan sa rastom mišića, zašto injekcije testosterona potpomažu brže sticanje mišićne mase? Anabolici deluju tako što omoguće telu da prebaci svoj uobičajeni nivo testosteronu i onda ga tamo zadrže dan i noć, mesecima ili čak godinama.

Tim naučnika iz Kalifornije otkrio je da tri dana treninga u kombinaciji sa jednom injekcijom testosterona nedeljno vodi do impresivnih 6 kg nove mišićne mase za samo deset nedelja. Količina testosterona koju su ispitanici unosili je velika; 600 mg nedeljno je oko šest puta više od doze koja se daje tokom standardne hormonske terapije, dakle nivo testosterona im je povećan za 600%.

Drugim rečima, injekcije dižu nivo testosterona daleko iznad uobičajenih fizioloških granica, što rezultuje impresivnim rastom mišićne mase. Ako bi se nivo testosterona prirodnim putem povećao za 10, 20, ili 30%, to je samo kap u moru ako se uporedi sa +600% koje nude anaboličke droge.

Slična je priča po pitanju testosterona i agresije. Obično se misli da je proporcija direktna, što više/manje testosterona to više/manje agresije, ali nije ako jednostavno. Direktna proporcija ni ovde ne pije vodu.

"Ako se muškarcu uklone testisi, učestalost agresivnog ponašanja drastično pada", kaže Robert Sapolski, neurobiolog sa Univerziteta Stanford. "Ako mu se onda nivo testosterona injekcijama vrati na nivo pre kastracije, vrati se i agresivnost." Ali evo u čemu je začkoljica: ako se vrati samo 20% pređašnjeg nivoa testosterona, agresija se ipak vrati na 100% pređašnje. Ako se pređašnji nivo testosterona podigne na 200%, agresija ipak ne prelazi 100% pređašnje.

Zaključaj je, smatra Sapolski, da je bar malo testosterona potrebno da bi se održali uobičajeni nivoi agresije. "Kad ga nema uopšte, nema ni agresije. Tek ako se nivo testosterona učetvorostruči, beleži se i porast uobičajenog stepena agresije. Ali u rasponu od 20% do 200% normalnog nivoa testosterona, mozak ne uočava razliku i ne menja stepen agresije."

Zašto je sve ovo bitno? Zato što je testosteron ono što endokrinolozi zovu “permisivni hormon”. Kad ga u telu ima dovoljno da se “izda dozvola” za rast mišića, on se i beleži; ali da bi se rast ubrzao, potreban je ogroman, disproporcionalan skok nivoa testosterona.

Ako vam je nivo testosterona značajno niži od uobičajenog, mišićnu masu ćete sticati vrlo sporo. Ako vam je nivo nekoliko puta iznad normalnog, mišići će vam rasti brže. Ali fluktuacije u rangu fiziološki uobičajenog nivoa testosterona ne utiču ni pozitivno ni negativno. Pokušaji da se na prirodnim putem podigne nivo testosterona retko će imati bilo kakvo uticaja na brzinu sticanja mišićne mase.