Prvi sastanak Anonimnih alkoholičara u Beogradu je održan 30. novembra 2006. godine. Sastanci se održavaju tri puta nedeljno, a otvorenom sastanku može prisustvovati svako ko nije član, ali razmišlja da postane. Osnovni princip rada udruženja je anonimnost, a jedini uslov za članstvo je želja da se prestane sa pićem.Skoro je nemoguće zamisliti novogodišnju žurku ili slavu bez alkohola. Otvorili smo sezonu praznika - Sveti Nikola i Nova godina su odmah iza ćoška što znači da nam se sprema mnogo veselja, a to veselje po pravilu uključuje i ogromne količine alkohola.
Reklame
Osim toga što ne prolaze bez alkoholnih pića, praznici često podrazumevaju porodična okupljanja koja je društveno neprihvatljivo iskulirati. Razmišljala sam kako je ljudima koji se leče od alkoholizma u ovom periodu godine kada se svi u njihovoj okolini aktivno napijaju? Zbog toga sam pisala udruženju Anonimnih alkoholičara.- Tačno je da sezona slava, Božića i Nove Godine predstavlja izazov za mnoge alkoholičare, pa i za naše članove koji su u oporavku, kako mi kažemo, a koje medicina naziva lečeni alkoholičari – rekao mi je preko mejla sekretar Udruženja.
On me je pozvao da prisustvujem njihovom sastanku, nakon čega bih mogla da razgovaram sa članovima tome kako se osećaju tokom sezone praznika i slava. Prihvatila sam njegov poziv i otišla na otvoreni sastanak koji se održava svake srede u centru grada.Tema sastanka je bila sloboda o čemu su članovi govorili kroz priče i sećanja na periode kada nisu bili trezni. Tokom otvorenog sastanka za reč mogu da se javljaju samo članovi, dok gosti imaju isključivo posmatračku ulogu. Kada se sastanak završio, otišli smo u Kolarac na čaj i kafu.- U ranom oporavku predlažemo da se izbegavaju rizične situacije kao što su slavlja i žurke, ako to nije baš nužno. Mi imamo princip da ne lažemo ljude. Ne izmišljamo izgovore da ne bismo pili - na primer da uzimamo antibiotike ili tako nešto - govori mi Dejan koji je jedan od najaktivnijih članova i trezan je već osam i po godina.
Reklame
"Sada kada sam trezna dok posmatram pijane ljude u slavlju moram da kažem da im ne zavidim."
- U zemljama u inostranstvu grupe Anonimnih alkoholičara imaju sastanke koji traju 31. decembra od ponoći do jedan ujutru prvog januara, ali mi nismo u mogućnosti da to organizujemo. Za ljude koji imaju problem sa alkoholom koji to shvate za Novu godinu kada se unište - mi im možemo poručiti da dođu odmah posle Nove godine jer ćemo tada imati sastanak. Ovo poručujem donekle i iz ličnog iskustva, jer sam ja trećeg januara prvi put došla na sastanak Anonimnih alkoholičara - govori mi Marina koja je trezna više od deset meseci.Dejan je prvih sedam ili osam meseci izbegavao sva slavlja i provode koji tradicionalno uključuju alkohol - kao što i predlaže novim članovima.- Niko mi nije zamerio što ne izlazim. Moji prijatelji su znali kakav sam kada pijem i podržali su moju odluku - dodaje Dejan.
- Pre nekoliko godina smo imali mogućnost da održavamo sastanke 31. januara. Od osam do devet uveče mislim da je trajao taj sastanak, a ja sam tada bi trezan možda godinu ili dve. Mi smo imali sastanak, a ja sam žurio nazad, jer me društvo čekalo da slavimo Novu godinu. Ja se žurim nazad, a ostali članovi koji su ostali odjednom bez prethodnog dogovora se njih pet ili šest odlučili da odu na Trg da slave Novu godinu. Oko njih sve pijani ljudi, razbijaju flaše, razbijaju se, skače se. Oni su to sve gledali i fino su se proveli - nastavio je Dejan.
Reklame
"Pijani ljudi nisu svesni koliko su dosadni."
- Sada kada sam trezna dok posmatram pijane ljude u slavlju moram da kažem da im ne zavidim. Ne zavidim pijanim ljudima na žurkama zato što znam da se oni sutradan neće ni sećati tog divnog provoda. Imaće crne rupe u sećanju, biće im loše, biće mamurni, zaboraviće pola lepih stvari u kojima su uživali - objašnjava mi Marina.
- Sećam se na mom prvom ili drugom sastanku jedan naš član je rekao nešto što me je jako pogodilo. Rekao je “Ljudi, ja se sada sećam mog života,“ i to je ostavilo utisak zato što svako od nas alkoholičara ima crne rupe i mi se ne sećamo divnih provoda, slava i Novih godina. To možemo kada prepričavamo, pa hoćemo da budemo mangupi i šmekeri, onda pričamo da je to bilo ovako ili onako, a u stvari je bilo jezivo jer se mi ne sećamo. Pijani slavimo, pa se ujutru ničega ne sećamo, a onda nas neko zove da nam kaže majmune, idiote, šta si ono uradio. To je strašno. Ne fali mi to - kaže Marina
"Ne osećamo se uskraćeno, nego upravo suprotno."
- Sada se provodimo fantastično, osim što su drugi ljudi dosadni kada su pijani. Pijani ljudi nisu ni svesni koliko su dosadni, to je moj jedini problem. Ne osećamo se uskraćeno, nego upravo suprotno - rekla mi je Marina kroz smeh.- Ako se dešava nešto gde je mnogo ljudi, kao slava na primer, interesantno je koliko ljude nije briga da li neko drugi pije ili ne pije. Kada se nazdravlja, ja dižem čašu sa sokom i to je to. Ljudi su malo sebični i gledaju samo svoju čašu, to im je jedino važno - zaključio je Dejan.
