U jezivoj hladnoći severnoj Sovjetskog Saveza, u februaru 1959, devet planinara je odlučilo da prenoći ispod vrha uralske planine koja se zove Kholat Syakhl, tj. Planina smrti.
Ekspedicija se nalazila u prevoju koji su upravo oni otkrili, i kome su dali ime baš po imenu vođe, Igora Djatlova. Ali oni uopšte nije trebalo da budu tu. Osam muškaraca i dve žene su se našli na tom mestu zbog toga što su se izgubili u jako lošim vremenskim uslovima – ovo je bio sedmi dan njihove 16-dnevne ekspedicije, ali su već bili deset kilometara udaljeni od mesta odakle je trebalo da se upute nazad.
Videos by VICE
Tu noć nisu preživeli. Nakon što je svanulo na Planini smrti, svih devet planinara je bilo mrtvo – a šta je izazvalo njihove smrti je i danas jedna od najpopularnijih misterija savremenog doba.
Rusija je konačno odlučila da ponovo otvori istragu o incidentu. Prošle nedelje, državni tužilac je javno obećao da će ispitati teorije i otkriti šta se u stvari desilo te noći.
“Sve smrti su nekako povezane sa prirodnim uzrocima, rekao je Aleksandar Kurenoi, PR ruskog tužioca, u videu kojim je najavljena nova istraga. U njoj će navodno učestvovati grupa ekspertskih istražitelja. Iako je prošlo 60 godina od kada su pronađena tela u jako čudnim pozama i još čudnijim povredama, Kurenoi je rekao da su ljudi i dalje željni odgovora.
“Porodice, mediji i javnost i dalje traže od države da otkrije istinu jer i dalje sumnjaju da postoje činjenice koje su zataškane.”
Da biste otkrili zašto je ova misterija i dalje jako poznata i popularna, dovoljno je da saznate činjenice o telima. Cela ekspedicija – osim jednog planinara koji ju je napustio ranije zbog srčanih problema – umrla je tokom jedne noći.
Iako je ruta kojom su se kretali bila jako teška, grupa se sastojala od iskusnih planinara, a prevoj u kome su kampovali te noći nije trebalo da bude fatalan. Tako da, kada se nisu vratili kako je bilo očekivano 20. februara, počela je potraga za njima.
Nakon nedelju dana, pronađen je šator ekspedicije – bio je napušten i isečen iznutra. U kampu nije bilo nikog, ali cipele i stvari su bili tu. Izgledalo je kao da su svi pobegli iz kampa kroz do kuka dubok sneg. U snegu je pronađeno osam različitih pari otisaka stopala – neki su bili bosonogi, neki u čarapama, neki u sa jednom cipelom. Ljudi iz potrage su bili zbunjeni.
Nekoliko dana kasnije su našli leševe.
Prva pronađena tela – Jurija Dorošenka i Jurija Krivoniščenka – nalazila su se oko milju od kampa oko male vatre napravljene ispod borovog drveta. Obojica su bila samo u donjem vešu. Izgledalo je kao da se neko peo na drvo da bi video nešto u daljini. Blizu drveta, potraga je našla tela Rustema Slobodina, Zinaide Kolmogrove i vođe ekspedicije Igora Djatlova – naznačeno je da su svi troje izgledali kao da su pokušavali da pronađu put nazad do šatora.
Poslednje četvoro nisu pronađeni dok se sneg nije istopio dva meseca kasnije – nalazili su 75 metara od drveta u uvali prekrivenoj snegom. Za razliku od ostalih, njih četvoro nisu bili u vešu, već u zimskoj odeći.
U prvom trenutku, niko nije bio preterano šokiran incidentom. Da, ekspedicija se loše završila, i uzrok smrti petoro ljudi je bila hipotermija. Međutim, uzrok smrti onih koji su pronađeni nakon što se sneg otopio je bila potpuno druga priča. Troje su imali ozbiljne povrede. Ljudmila Dubinina je pronađena bez očiju i jezika. Ona i Zolotarjev su imali ozbiljne povrede grupi, dok je Nikola Tibono-Brignol zadobio frakture lobanje – te povrede su izgledale kao nešto što se desi tokom saobraćajne nesreće. Dalje, na telima nije bilo drugih spoljašnjih povreda – izgledalo je kao da su smrskana nečim.
Pored svega ovoga, još gomila čudnih stvari je vezana za ove smrti. Neke su logične – tragovi radijacije na odeći, čudan ten tela, oči i jezik koji su uklonjeni sa Dubinine su mogli da budu objašnjeni činjenicom da je njeno telo pronađeno u reci. Međutim, neke stvari su bile jako bizarne – ljudi su videli čudne sfere dok se ekspedicija nalazila na planini a tela su izgledala kao da su preterano ostarila. Ovo, zajedno sa načinom na koji su Sovjeti objasnili incident (za smrti je okrivljena “spontana snaga prirode” i slučaj je brzo zatvoren) izazvalo je spekulacije koje traju do danas o tome šta se stvarno desilo.
Lavina? NLO? Hipotermija koja je izazvala ludilo? Jeti? Lokalno pleme koje je planinu smatralo svetim mestom? Ako pretražite incident na Jutjubu naći ćete neverovatnu količinu teorija zavere. Napisane su knjige, snimljeni su dokumentarci, timovi su obilazili mesto – svi su razvijali teorije ali niko nije mogao da objasni šta se stvarno desilo.
Jedna od glavnih teorija je da su Sovjeti testirali oružje. Varijacija na tu temu ima koliko i svih ostalih teorija zajedno. Spekulisalo se da je ekspedicija naišla na mesto gde se testiraju bombe i da su poginuli dok su bežali, kao i da je vojska testirala nuklearno oružje koje je izazvalo čudne povrede i toplotu zbog koje su se neki skinuli u veš.
Jedno objašnjenje, koje je objavljeno u bestseleru “Planina smrti”, jeste da na planini vetar duva na način koji proizvodi zvuk zbog koga ljudi dobijaju napade panike. Zbog toga su onda svi pobegli iz kampa i krenuli da beže niz planinu. Povrede troje ljudi su konzistentne sa padanjem u uvalu.
Sada ćemo, možda, dobiti konačan odgovor.
Tužilaštvo je reklo da će avionom poslati istražitelje da ispitaju smrti. Izgleda da će imati pune ruke posla – čak i ruska država kaže da postoji 75 teorija o smrti – međutim, istražiće samo tri mogućnosti. Zvaničnici su odbacili bilo kakva kriminalna objašnjenja kada je Kurenoi rekao “da ne postoji nijedan dokaz, čak ni posredni, koji ide u prilog nasilnoj smrti. Radi se o lavini, smetovima ili uraganu.”
Bilo koje od ova tri objašnjenja nije daleko od “spontane snage prirode”.