Fotografije dobrovoljaca koji uklanjaju mine na ratištu u Ukrajini

Članak je prvobitno objavljen na VICE Germany.

POM-3 „Medaljon“ je posebno surova nagazna mina. Ne morate da je nagazite da biste je okinuli – njen seizmički senzor reaguje na vibracije ljudskih koraka. Kada je aktivirana, ispaljuje eksplozivnu napravu do nivoa grudi, da bi raznela sve od vrata na gore. Eksplozija takođe ispaljuje do 2.000 metalnih fragmenata koji mogu ubiti ili osakatiti ljudstvo u radijusu od 16 metara.

Kao i sve druge protivpešadijske mine, POM-3 su zapravo zabranjene Konvencijom o zabrani mina iz 1997. godine, koji je potpisala Ukrajina, ali ne i Rusija. To znači da je tehnički njihova upotreba nezakonita po međunarodnom pravu samo za Ukrajinu, što predstavlja problem.

U septembru 2022. nemački fotoreporter Jan Šnajderajt otputovao je u Ukrajinu da dokumentuje upotrebu ovih borbenih sredstava, što je potvrdilo više organizacija, uključujući Human rajts voč. Tokom svog putovanja, Šnajderajt nije uspeo da locira nijednu takvu minu, ali se sreo sa grupom međunarodnih volontera koji su svoje živote izložili riziku da očiste ove nagazne mine.

Tim za uklanjanje eksplozivnih sredstava uglavnom se sastoji od bivšeg vojnog osoblja iz različitih zemalja. Oni deluju iz baze u provinciji Sumi u severoistočnoj Ukrajini, koja je samo oko 15 km od ruske granice i samim tim u dometu artiljerije i dronova. Tačna lokacija njihove baze je tajna iz bezbednosnih razloga. Tim ne samo da deaktivira mine, već i obučava jedinice ukrajinske vojske za izvođenje ovih operacija. Prema Šnajderajtu, volonteri ne dobijaju nikakvu naknadu za svoj rad.

Šnajderajt je rekao da je prva velika misija EOD tima bila na aerodromu Hostomel, vojnom pojasu u blizini Kijeva gde su ruske trupe sletele nekoliko sati nakon što je Putin objavio invaziju. Do sada niko u timu nije povređen.

Šnajderajtu su pripadnici EOD rekli da se najopasnija operacija tima dogodila na frontu Soledar u Donjeckoj oblasti, gde je EOD tim bio pod jakom ruskom artiljerijskom vatrom. Tim je odlučio da se povuče iza ukrajinskih linija, ali su potom na njega pucali ukrajinski vojnici koji su vozilo koje je jurilo prema njima pogrešno shvatili kao neprijateljski napad. Srećom, situacija nije eskalirala.

Šnajderajt je takođe imao priliku da razgovara sa nekim od članova tima. Džonatan Bejnard je odrastao u Belfastu u Severnoj Irskoj i služio je u britanskoj vojsci. On je rekao da je odlučio da odustane od dobro plaćenog posla u tehnološkoj kompaniji u Cirihu kako bi uradio nešto u vezi sa istorijskom nepravdom koju Rusija čini prema Ukrajini.

Kristina R., koja je tražila da ne deli svoje prezime iz ličnih bezbednosnih razloga, rođena je u Ukrajini. Pre prijavljivanja u jedinicu, imala je lagodan život u Engleskoj, gde je odrasla, i posao u tehnološkoj kompaniji. Kristina je jedini član tima koji nije služio vojsku, ali je prethodno završila EOD kurs na Kosovu. Unutar grupe, ona je zadužena ne samo da deaktivira eksploziv, već i da prevodi sa ukrajinskog i engleskog. EOD tim je samoorganizovan “odozdo”, tako da i zajedno donosi odluke. Bilo je slučajeva gde su, na primer, odlučili da ne idu u misije koje su previše osetljive.

Ipak, čini se da grupa ima nezvaničnog vođu: Markijana, koji je takođe tražio da se pominje po imenu iz bezbednosnih razloga. Markijan je rođen u Ukrajini, a sa majkom se preselio u Kanadu 1989. kada je imao 14 godina. Tamo je služio vojsku, gde je naučio da čisti mine. Sada on vodi kurseve obuke grupe. „Markijan razmišlja da ostane dok se rat ne završi“, rekao je Šnajderajt. „Ali za EOD ljude, rat se neće završiti poslednjim pucnjem, već uklanjanjem poslednje mine. A to bi moglo potrajati još 40 godina.”

Pogledajte još slika u nastavku: