Doživeti svoj „prvi poljubac“ je obred prelaza koji je nebrojeno puta dramatizovan u pop kulturi. Ali šta je sa prvim poljupcem čovečanstva? Kada i zašto je naša vrsta počela da izražava ljubav i seksualnu želju besomučnim cmakanjem i guranjem jezika jedni drugima u duplje?
Rešavanje ove misterije moglo bi ne samo da otkrije uvide o svima poznatoj široko rasprostranjenoj praksi, već bi moglo da rasvetli i epidemiologiju bolesti koje se prenose kontaktom usta na usta, kao što je virus herpes simpleksa.
Videos by VICE
Par naučnika je pronašao prve pisane zapise o romantičnom poljupcu pre oko 4.500 godina u Mesopotamiji, oko 1.000 godina ranije od prethodnog rada koji je osvit seksi žvalavljenja pronašao u indijskim tekstovima napisanim 1500. godine pre nove ere.
Mesopotamski pisci nazivali su na svojim glinenim pločama ljubljenje erotskim činom, stvarajući „znatan korpus zanemarenih dokaza“ o dubokim istorijskim korenima ljubljenja, navodi se u novom članku u časopisu Sajens.
„Najraniji izvori [koji pominju ljubljenje] iz 2500. pre nove ere su na sumerskom jeziku (jezički izolat), dok su neki od kasnijih izvora iz privatnije dokumentacije na akadskom jeziku (semitski jezik)“, rekao je Troels Pank Arbøll, asiriolog sa Univerziteta u Oksfordu, u imejlu.
„Pisanje u drevnom Iraku je prvo korišćeno za administraciju kada je izmišljeno, što znači da se drugi žanrovi tekstova pojavljuju tek postepeno“, dodao je Arbøll. „Prve reference na ljubljenje javljaju se u mitološkim narativima o ponašanju i postupcima bogova. Tek nešto kasnije (naročito početkom 2. milenijuma pre nove ere) nalazimo jasne reference na ljubljenje u privatnim dokumentima.”
Arbøll i Sophie Lund Rasmussen, biolog sa Univerziteta u Oksfordu koji su koautori novog članka, bili su inspirisani da ponovo prouče razvoj ljubljenja nakon što su pročitali studiju objavljenu 2022. godine koja je tvrdila da bi romantično ljubljenje u drevnim društvima moglo biti povezano sa širenjem određenih sojeva virusa herpes simpleksa 1, koji se prenosi oralnim kontaktom.
„Obojica smo smatrali da je ovo fascinantna tačka ulaska u raspravu o prvim dokazima za ovu vrstu ljubljenja, i brzo smo shvatili da većina studija u široj naučnoj zajednici citira izvor iz Indije koji datira oko ca. 1500. pre nove ere kao najranije spominjanje romantično-seksualnog ljubljenja“, rekao je Arbøll. „Znao sam da postoji raniji materijal iz drevne Mesopotamije, i kada sam počeo da čitam o ovoj temi, brzo sam shvatio da su dokazi u velikoj meri prikupljeni u sažetku već 1980-ih, ali očigledno te informacije nikada nisu usvojene u drugim oblastima, i stoga su bili nepoznati u širem naučnom diskursu o ljubljenju.”
„Zbog toga smo smatrali da bi to bila dobrodošla prilika da dodamo ovu perspektivu kako bismo ljudi upoznali sa postojanjem ovog starog dokaza, dok bismo u isto vreme mogli da istaknemo neke aktuelne debate u vezi sa širenjem ove vrste ljubljenja i njenim uticajem na prenosa bolesti u drevnoj istoriji, kao i da damo naše naučno mišljenje o ovim debatama“, dodao je on.
Ljubljenje je nesumnjivo jedan od najsvetijih i najsvestranijih rituala našeg vremena. Poljubac na oltaru može svečano zapečatiti brak, a „poljubac prave ljubavi“ u bajkama je natprirodna sila. Izvan ovih romantičnih konteksta, ljudi se platonski ljube da bi pozdravili prijatelje i izrazili naklonost voljenim osobama. Poljupci se čak mogu izvoditi gestualno bez kontakta, kao što je slučaj sa „vazdužnim poljupcima“ ili klasičnim „poljupcem kuvara“.
Čini se da je prijateljsko i roditeljsko ljubljenje praktično univerzalna praksa kroz ljudsku istoriju, ali utvrđivanje porekla romantičnog ljubljenja je teži izazov. Iako neke praistorijske skulpture mogu da prikazuju ljubljenje, teško je razlikovati platonsko i seksualno ljubljenje bez eksplicitnog konteksta.
Arbøll i Rasmussen tvrde da mesopotamske reference na ljubljenje – kako u romantičnom tako u prijateljskom kontekstu – otkrivaju da ova praksa nije bila izolovana, već se pojavila u širokom spektru kultura tokom više epoha koje se mogu pratiti do duboko u praistoriju. Ranije studije su čak spekulisale da su se rani ljudi i naši izumrli rođaci, neandertalci, ljubili pre više od 100.000 godina.
„U članku smo tvrdili da je ovaj oblik ljubljenja bio potvrđen na širokom geografskom području u drevnim vremenima, što je uključivalo Indiju i Mesopotamiju, a dokazi ne upućuju na jednu tačku porekla, barem u istorijsko doba“, rekao je Arbøll . „Ko bi hteo da pronađe jedan izvor, morao bi da ide daleko u praistorijska vremena”.
Nezavisno pojavljivanje ljubljenja u mnogim vremenima i kulturama nagoveštava zajedničku svrhu ovakvog ponašanja. Intrigantno je da šimpanze i bonobo majmuni, koji su naši najbliži živi rođaci, takođe ljube jedni druge, iako samo bonoboi izvode poljupce usta na usta u romantično-seksualnom kontekstu.
Imajući sve to na umu, Arbøll i Rasmussen tvrde da složena istorija ljubljenja komplikuje napore da se jasno poveže cmakanje između ljudi u praistoriji sa širenjem određenih patogena.
„Po našem mišljenju, činjenica da se seksualni poljubac praktikuje na velikom geografskom području ukazuje na to da je njegov uticaj na prenošenje bolesti u ovim periodima bio relativno konstantan, a ne nešto što je iznenada ubrzalo širenje patogena“, rekao je Arbøll.
Međutim, tim je primetio da istorija ljubljenja može dati važne uvide o tome kako su ljudi u prošlosti reagovali na zarazne bolesti. Na primer, istraživači su citirali pismo napisano pre skoro 4.000 godina o ženi u haremu palate koja se razbolela od lezija. Kao rezultat toga, ljudima je rečeno da izbegavaju da piju iz njene šolje ili spavaju u njenom krevetu, što otkriva nivo praktičnog znanja o prenošenju bolesti.
Verovatno nikada nećemo tačno znati kada su rani ljudi prvi put počeli da se ljube, ali još uvek možemo mnogo da naučimo o istoriji ove voljene zabave i njenoj ulozi u našim modernim životima. Na primer, Arbøll i Rasmussen se nadaju da bi budući rad sa drevnom DNK mogao otvoriti nove uvide u rasprostranjenosti ljubljenja pre pronalaska pisanja. Tim takođe planira da istraži misteriju zašto deluje da je romantično-seksualni poljubac bio češći u sedentarnim i hijerarhijskim društvima, kao što je Mesopotamija.
„Antropološke studije su pokazale da se seksualni poljubac ne praktikuje univerzalno, ali izgleda da postoji tendencija da se praktikuje u društvima sa složenom društvenom stratigrafijom“, rekao je Arbøll. „Kulture iz kojih imamo izvore koji opisuju romantično-seksualno ljubljenje u drevnom svetu prostiru se na širokom geografskom području. Istovremeno, pisana dokumentacija se pojavljuje u društvima koja su u periodima održavala određeni stepen društvene stratifikacije.
„Shodno tome, otvara se pitanje koliko se romantično-seksualni poljubac zapravo praktikovao u antičkom svetu“, zaključio je on. „Planiramo da nastavimo naš rad i nadamo se da će buduće studije uopšte pomoći da se dodatno rasvetle ova zanimljiva i veoma ljudska pitanja.