Sav besmisao skupštine Srbije krunisan je “raspravom” o budžetu

Budžet za 2018. godinu usvojen je u skupštini Srbije, a vladajuća većina zaslužila je još jedan “prvi put u istoriji” orden kojim neretko voli sebe da okiti. Dok smo možda navikli da rad parlamenta svuda u svetu ponekad blokira opozicija, ovo je bio prvi put, prema rečima gotovo svih opozicionih predstavnika, da to uradi vladajuća koalicija.

Rasprave o budžetu za narednu godinu uopšte nije ni bilo.

Videos by VICE

Umesto toga, vladajuća većina je predviđenih 600 minuta utrošila na obrazlaganje 300 amandmana koje su podneli na drugi zakon, a koji se tiče rebalansa budžeta za 2017. godinu. Na ovaj način je poslanicima opozicije “ukradeno” je vreme za obrazlaganje amandmana i postavljanja pitanja o budžetu za 2018. godinu.

– Usvajanje najvažnijeg državnog zakona, republičkog budžeta za 2018. godinu, bez rasprave i vremena da se obrazlože amandmani, predstavlja nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela i zanemarivanje interesa građana zarad partijskog interesa i dnevne politike, kaže Jovana Đurbabić menadžer za komunikacije organizacije “CRTA – Građani na straži”.

U znak protesta, Otvoreni parlament – jedan od projetaka CRTE sa ciljem da građanima parlament učini bližim – zatamnio je sajt uz poruku “ovako izgleda kada nema otvorenog parlamenta”. U proteklih pet godina, građani su na sajtu otvoreniparlament.rs mogli ažurno da prate rad skupštine – čitaju stenograme govora, amandmane, biografije i aktivnosti narodnih poslanika i poslaničkih klubova.

– Danas nema otvorenog parlamenta, jer u parlamentu više nema dijaloga. To je svojevrstan paradoks jer je upravo parlament institucija koja treba da neguje dijalog, gde treba da se čuju različita mišljenja i stavovi. Umesto dijaloga, mi kao, građani, dobijamo monolog, kaže Đurbabić.

Najbolja ilustracija monologa mogla se videti tokom poslednjih 10 sati u skupštini koje su su poslanici vladajuće većine iskoristili za čitanje identične rečenice amandmana na zakon koji nema veze sa budžetom za narednu godinu:

I tako tri cela dana. Opstrukcija rasprave o budžetu toliko je očigledna da je treba razmotriti za najtransparentniji postupak poslanika SNS-a ove godine. Na kraju, vladajuća većina je glasala za budžet o kome se nije ni raspravljalo. Umesto toga, jedna od polemika bila je i o tome ko kome sme da kaže da je “lopov”.

Boban Stojanović, direktor Centra za javne politike i docent Fakulteta političkih nauka način na koji je budžet usvojen opisuje jednom rečju – “skandalozno”.

– Nije smelo da se desi da se čitave procedure zloupotrebe. Poslanici većine su iskoristili mogućnosti koje im Poslovnik daje i u potpunosti onemogućili raspravu o budžetu. Na kraju su bez ikakvog blama povukli amandmane i u potpunosti pokazali da čak i ne kriju da su ih podneli kako bi onemogućili raspravu o budžetu, kaže Stojanović.

Na kraju trodnevnog zasedanja poslanici SNS-a su povukli sa glasanja svih 300 amandmana na koje je utrošeno vreme.

Ovo nije prvi put da se u ovom sazivu govori o tome da vladajuća većina zloupotrebljava Poslovnik i skupštinske procedure. Posle usvajanja Zakona o budžetu za 2018. godinu jedno pitanje se samo od sebe postavlja – ima li ovakav oblik parlamentarizma ikakvog smisla?

– Parlament mora da nastavi da radi. Međutim, najodgovornija je izvršna vlast, odnosno političke partije i predsednici vladajućih stranaka koje svesno urušavaju dostojanstvo parlamenta kako bi građani i mediji o tome pričali i izveštavali, a ne o suštinskim problemima građana, kaže Stojanović.

On navodi da se i “opozicija često ‘nasedne’ na provokacije, čime se dodatno sve obesmišljava, dok se loša atmosfera u parlamentu uvek može iskoristiti kao argument za raspisivanje vanrednih izbora”.

Na protest organizacije “CRTA – Građani na straži” reagovali su predsednica skupštine Maja Gojković i tri potpredsednika, poručujući Otvorenom parlamentu da se “”kandiduje na narednim parlamentarnim izborima i proveri svoju političku platformu, umesto što pokušava da građane Srbije dovede u zabludu”.

Iz CRTE na to poručuju da “ne žele da učestvuju u političkoj i stranačkoj borbi, ali da žele da se javno i otvoreno bore za demokratske principe”. Zbog toga, kažu, sajt ostaje zamračen dok se parlament ne vrati u demokratske tokove.

– Smatramo da taj poziv (za kandidaturu) pokazuje suštinsko nerazumevanje uloga različitih aktera u demokratskom društvu. Nije uloga svih da se bore za vlast i učestvuju na izborima. Kao akter u demokratskom društvu nastojima da pomognemo razvoj institucija ali i da ih branimo kada se krše demokratski principi – kažu iz CRTE.

Isti argument “kandidujte se pa da raspravljamo” može se često čuti od predstavnika vlasti. To je gradski menadžer Goran Vesić odgovorio na pitanje noviarke N1, dok je šef poslaničkog kluba Aleksandar Martinović rekao da opozoziciji “nije SNS kriv što su osvojili malo glasova na izborima”, kada su ga novinari pitali o malo vremena koje opozicija ima za raspravu.

– To je nedopustivo, smatra Stojanović i dodaje:

– Svaki građanin, svaki poreski obveznik koji finansira državu ima pravo da pita bilo šta i da traži da mu se dostave informacije i da predloži bilo kakvo rešenje. Nedopustiv je diskurs u kome samo oni koji se kandiduju na izborima imaju pravo da nešto “pitaju” vlast, a pri tom ne vidim da čak ni opozicija nema mogućnosti da nešto pita, kaže Stojanović.

Na kraju, pojedine kritike budžeta za narednu godinu uspele su da se probiju kroz još jednu skupštinsku kakofoniju prouzrokovanu delovanjem vlasti.

– Primećuju se veća izdvajanja za pojedina ministarstva, posebno za ministarstvo bez portfelja za inovacije Nenada Popovića, čije se nadležnosti i preklapaju sa drugim ministarstvima. Takođe, ostavlja se mogućnost diskrecionog raspolaganja sredstvima od strane ministara, gde praktično oni sami odlučuju na koji način će da troše novac, kaže Stojanović.

Upravo veće izdvajanje za bezbednosne službe bez detalja o tome na šta će se novac trošiti bilo je jedna od meta kritika opozicije. Kako stvari stoje, nikada nećemo ni saznati.

Podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku – kako je propisano Ustavom republike Srbije – izazov je i za mnogo starije i stabilnije demokratije od ove naše demokratijice u kojoj zakletva narodnih poslanika zvuči ovako:

“Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i gradjanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti gradjanima Srbije, istini i pravdi!”.

Poslanici vladajuće većine su u ovom slučaju ili držali prekrštene prste tokom polaganja zakletve ili je ovo zaista njihovo “najbolje znanje i umeće” u službi građanima koje predstavljaju. Nažalost, obe opcije vode samo u jednom pravcu – ukidanju demokratije.

Još na VICE.com:

Boško Obradović je šampion u nasilju i plaćanju kazni u Skupštini

Zašto srpska država ćuti pred ekstremnim desničarima

Problemi u SNS raju: razočarani prvoborci i “Divlji zapad” u Nišu