Svi glasača iz sela Neradovac kod Vranja, kao i deo glasača na izbornom mestu u lokalnoj osnovnoj školi je glasalo za Savez Vojvođanskih Mađara dinastije Pastor, donevši im preko 1.200 glasova na parlamentarnim izborima održanim prošle nedelje, kako javljaju InfoVranjanske.
Ova stranka, koja je bila pod brojem 4 na listi za parlamentarne izbori, na istom mestu na kojoj je bila i Srpska desnica na lokalnoj listi, u Vranju je ubeležila 1.265 glasova i ima treći rezultat među parlamentarnim strankama.
Videos by VICE
Moglo bi se pomisliti da su u pitanju glasovi namenjeni Srpskoj desnici, a da glasači nisu umeli da razaznaju listiće za parlamentarne od listića za lokalne izbore, pa su valjda za svaki slučaj zaokružili na oba listića broj 4 je, iskreno, uvredljiva prema nivou inteligencije i pismenosti glasača iz Neradovca.
Postoji naravno i mogućnost da je Srpska desnica uradila toliko dobru kampanju od praga do praga širom Neradovca i osnovne škole “Dositej Obradović” da su svi meštani bili toliko zagrejani za broj 4 na lokalu, ali da ipak nisu bili dovoljno zainteresovani za parlamentarne izbore, pa su po inerciji lupili isti broj.
Uvek postoji mogućnost da je vešta politika nezameranja i saradnje sa svim vlastima koju već decenijama vodi loza Pastor izazvala toliko poštovanja među grupom okorelih Neradovaca da su rešili da njemu daju svoj glas, smatrajući sve “srpske” stranke previše korumpiranim.
Ipak, najverovatniji scenario je da je glasačima bilo sugerisano koji broj da zaokruže, a da je njima prosto svejedno šta piše iza tog broja, jer ih interesuje samo da dobiju ono što im je za njihov glas obećano. Da li je to crvena novčanica, paket pomoći ili asfalt do Neradovca, nebitno je.
Ova skeč situacija je samo još jedan u nizu signala koji ukazuju na to do koje mere je parlamentarna demokratija obesmišljena u državi koja nema sopstveni suverenitet, nego je politička (a sve više i ekonomska) kolonija, gde populisti mogu da gotovo neometano vladaju kako im se ćefne, samo im treba to malo legimiteta na izborima. Za koji će platiti glasačima, ako ih već ne i uceniti.
Zato nije ni čudno što ljudi, u društvu u kome je sve proizvod i na prodaju, svoj glas na izborima tretiraju kao tu malu vrednost, jedini na tržištu traženi proizvod koji imaju da ponude i koji mogu da razmene za nešto što im je neposredno korisno. Od parlamentarne politike ionako druge koristi ni nemaju.