Serija ‘Biseksualka’ pokazuje da ne postoji samo jedan tip bi osobe

*Sadrži spojlere, očigledno*

Ima jedna scena u novoj seriji Kanala 4, Biseksualka, koja mi se posebno istakla. Dešava se u drugoj epizodi, kad glavni lik Lejla – koju igra Dezire Akavan – vodi pijani razgovor sa prijateljem Džonom-Krisom na ivici kade. “Ponekad mislim, da me je kojim slučajem neki tip oborio s nogu onako kao što je to učinila devojka u mojoj grupi za podršku za one koji se seku kad sam imala 19 godina”, kaže ona, “onda bih možda bila strejt.”

Džon-Kris ističe da nije mogla da izlazi sa ženama tokom čitavih dvadesetih a da ne bude bar malo gej. “Da, znam”, odgovara ona, “definitivno me privlače žene… ali, ono, možda bih pošla linijom manjeg otpora.”

A onda, odjednom, oni se bacaju na seks na podnim pločicama i Lejla se smeje. “Šta? Šta je toliko smešno”, pita je Džon-Kris. “Samo sam mislila da će biti drugačije”, kaže ona i dalje se smejući. “Mislila sam da će seks sa muškarcem biti mnogo drugačiji – a nije.”

Kad sam gledala tu scenu prvi put, zatekla sam sebe kako se koncentrišem u tišini, kao kad načujete da ljudi u drugoj sobi govore o vama i nagnete se da bolje čujete. Čuvši Lejlu kako izgovara te reči naglas imala sam osećaj kao da je neko uzeo neodređene, lelujave oblike iz mog uma i utkao ih u rečenice koje imaju smisla i oni sad najednom mogu nehajno da se predstave čitavom svetu. Eto me, pomislila sam, gledajući ta dva nasumična tela kako se nespretno povezuju, Lejla sam ja.

Kad se ženska biseksuanost ili panseksualnost predstavlja na mejnstrim televiziji, često se to dešava kroz prizmu “odstupanja” od strejterstva. Imate Samantu u Seksu i gradu, koja ima kratku romansu sa ženom pre nego što nastavi da se viđa s muškarcima. Imate Pajper u Narandžasta je nova crna, koju bivši ljubavnik pita da li će se “vratiti momcima”. Čak i Sara u Transroditelju – koji prikazuje briljantan spektar seksualnosti i rodova – odbacuje veze sa ženama u prvoj epizodi kao “eksperimentalnu fazu na faksu”. To nije korisno ni za koga (bi/pan žene često opisuju da se ne osećaju “dovoljno gej” za kvir mesta a da ih ne uvažavaju na strejt mestima). Ali kvir ženu za koju su veze sa ženama norma to može da navede da pretpostavi da je totalno gej, prosto zato što ostatak sveta misli da jeste.

Kao u slučaju Lejle, moje jedine ozbiljne veze – od kojih je prva trajala četiri godine – bile su sa ženama. To znači da su me doživljavali kao “gej” tokom većeg dela mog odraslog života i često mi je bilo teško da se snađem u strejt kulturi, koja ume da deluje kao da igrate neku uvrnutu igru za koju ni ne znate sva pravila (Koji je prekidač za dom/ sub? Da li treba da se pravim da me je “teško osvojiti”? Mogu li da verujem cis muškarcima sa svojim telom? Hoće li oni razumeti suptilnu privlačnost Kejt Blanšet?). Kao takva, orijentacija – makar u mojoj glavi – ponekad ume da deluje kao mreža sistema za koje se najviše vezujete, pre nego precizan crno-beli odraz rodova sa kojima želite da budete najintimniji (fusnota: “intimnost” ne znači uvek “seks”).

Što dovodi do pitanja: kako da srušimo te sisteme? Ili, preciznije, kako da počnemo da ih prepoznajemo, da bismo mogli bolje da prepoznajemo sami sebe i jedni druge?

Ima smisla što do sada nije bilo mnogo serija kao što su Biseksualka, koja prikazuje kvir ženu koja istražuje činjenicu da je privlače muškarci. Odgajaju nas pod pretpostavkom da smo strejt, potom moramo da “otkrivamo” svoju kvirnes pre nego što se “deklarišemo” ostatku sveta, tako da je to način na koji se to često dešavalo i u okvirima pop kulture. Ali putovanje svake osobe složenije je od toga – pogotovo u ovom trenutku, kad se složenosti nečijeg identiteta prepoznaju više nego ikad pre – tako da je veliko olakšanje videti da se ta složnost sada prikazuje i na velikim i malim ekranima.

U Biseksualki, Lejlina seksualnost nije komplikovana (ona voli da spava sa ljudima koji joj se sviđaju: to nije tako teško razumeti), ali snalaženje u istraživanju svega toga jeste teško. Bilo da je u pitanju njena bivša devojka koja urla na nju zato što se smuvala sa tipom ili tip koji je pita hoće li krvariti tokom seksa, Biseksualka uzima predrasude čitavog sveta i stavlja ih pod lupu da bi ih preispitala. Sa svoje strane, serija se pita zašto te predrasude uopšte postoje.

Uprkos svemu tome , Biseksualka je do sada dobijala oprečne kritike. Nakon emitovanja prve epizode početkom meseca, Lusi Mangan iz Gardijana napisala je za nju da je to”komedija-drama koja nije naročito smešna niti dramatična” i da se radi o “sumornoj, bezosećajnoj i zagušujuće neveseloj raboti”. S druge strane, kad je Dejzd zatražio od gomile kvir scenarista da daju mišljenje o seriji, Ejmi Klif je istakla kako je “savršeno prikazana čitava jebada od unutrašnjih dilema”, dodajući da je to “istovremeno nešto što nikad pre nisam videla na televiziji i prava prilika za smejanje naglas”.

Neobično je što postoje toliko oprečni stavovi, ali možda se upravo to desi kad se proširi kulturološka mreža. Ne kažem da morate da budete kvir milenijal da volite ili se prepoznajete u Biseksualki – to bi bilo apsurdno i ne bi objasnilo moju opsesiju izrazito heteroseksualnim istorijskim dramama – ali je lepo videti da se za promenu neke jedinstveno kvir (ali daleko od niše!) peripetije stavljaju u prvi plan.

Naravno, ove teme nisu jedini razlog zbog kojih Biseksualka rastura. To je prva serija koju sam gledala posle hiljadu godina a da je smeštena u Istočni London, tako da ako ste odavde, prepoznaćete klubove kao što su Alibi (RIP) i Dalston Superstor, kao i neprijatno neonsko žuto svetlo koja se odbija od naših raznih podruma pića i buseva. Takođe je istinski veoma smešna (kad sam je bindžovala pre neki dan na 4OD, moja cimerka je morala da mi pokuca na vrata da bi me pitala zašto se uporno kikoćem tako glasno, jer mi to uopšte ne priliči).

Uglavnom je, međutim, samo lepo videti delove sebe kako vas gledaju nazad sa TV-a. Osećate se manje kao da sa sobom nosite tu neku bizarnu i neartikulisanu tajnu ( omg, možda je kvir ženama ponekad dozvoljeno da im se sviđaju i momci, ili idk, možda rod nema nikakve veze s tim), a više kao da ste jedna od stotinu, hiljadu, milion, koliko god njih, koji se osećaju isto tako.

@daisythejones