Sindrom uljeza postoji i verovatno vam sabotira karijeru, tvrdi novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Salcburgu, u Austriji.
Sindrom uljeza, poznat još i kao “fenomen uljeza”, obično se definiše kao osećanje nestručnosti u profesionalnom kontekstu. Pojedinci — koji su često veoma uspešni u onom što rade — žive u strahu da će ih razotkriti kao prevarante: imaju manjak vere ili pouzdanja u sopstvene sposobnosti i osećaju se kao da su upali u cenjene karijere pukom srećom. Iako se ovo obično smatra tipičnim problemom milenijalsa, sindrom uljeza psiholozi su zapravo prvi put otkrili još sedamdesetih godina prošlog veka.
Videos by VICE
Tim istraživača koji je predvodila doktorka Mirjam Nojrajter analizirao je odgovore na upitnik poslat na adrese 238 bivših studenata Univerziteta u Salcburgu koji rade u širokom dijapazonu profesija. Od ispitanika je traženo da izraze svoj stepen slaganja sa izjavama kao što su: “Možda odajem utisak da sam kompetentniji nego što jesam.”
Otkrili su da su oni koji su se osećali kao uljezi u ogromnoj većini slučajeva bili skloniji tome da iskažu slabiju strategiju vođenja sopstvene karijere — što će reći, praktično su sabotirali sami sebe. “Glavni zaključak našeg istraživanja”, objašnjava Nojrajterova, “jeste da osećanje da ste uljez nastaje iz straha od neuspeha, straha od uspeha i niskog mišljenja o samom sebi, i da umanjuje planiranje karijere, stremljenje u karijeri i motivaciju za vođstvom.”
Konkretno, kad se osećate kao uljez, manje je verovatno da ćete planirati razvoj svoje karijere, želeti da predvodite tim profesionalaca ili čak poželite određenu karijeru dok ste još student. “Iz ovoga smo zaključili da je fenomen uljeza relevantan za razvoj karijere na različite načine u različitim fazama karijere”, rekla je Nojrajter.
Foto: Raymond Forbes LLC via Stocksy
Pokazalo se da je manja verovatnoća da pojedinci koji se osećaju kao profesionalni prevaranti vode svoju karijeru na odgovarajući način. To se zatim negativno odrazilo na njihov osećaj optimizma u vezi sa poslovnom karijerom, njihovu sposobnost da reaguju dobro na nove radne uslove i svest o širem tržištu rada. U suštini, sabotirali su sopstvene karijere: “Postavljali su pred sebe ciljeve suviše nisko u odnosu na svoj realan potencijal”, objašnjava Nojrajterova.
Pitam Nojrajterovu da li žene više pate od sindroma uljeza nego muškarci. Ona odgovara ističući ranija istraživanja, pogotovo studiju iz 2015. godine, koja je pronašla vezu između rodnih razlika, sindroma uljeza i akademskih ishoda u američkom studentskom kontekstu. “Njihovi rezultati pokazuju da fenomen uljeza igra veću ulogu u dostignućima žena nego muškaraca.”
Nojrajterova se zalaže za veću svest o štetnim posledicama sindroma uljeza u profesionalnom kontekstu. “Pošto sindrom uljeza sadrži strah od razotkrivanja, možda bi bilo korisno omogućiti programe umrežavanja ili grupe za nadzor, gde oboleli imaju priliku da podele svoja iskustva i osećanja bez ikakve osude.” Praktično kao “anonimni alkoholičari”, ali za neurotične drmatore koji se brinu da su zapravo užasni u onom što rade.
Kad se sve sabere i oduzme, jedini način da se izborite sa sindromom uljeza je da se suočite s njim. “Primetite ga, pratite ga, raščlanite ga”, savetuje instruktorka za karijere rukovodilaca Zena Everet. “Kao i u slučaju mnogih beskorisnih obrazaca mišljenja, on neće nestati dok se ne pozabavite njime.” Ona tvrdi da morate da počnete da razmišljate u praktičnom smislu o tome šta možete da uradite da biste se osećali samouverenije u svojoj ulozi. “Mogu li da unapredim svoje veštine? Mogu li da delegiram? Mogu li da naučim neke strategije izlaženja na kraj koje će mi pomoći da se izborim sa tim osećanjima i zapamtim da s razlogom radim taj posao — neko očigledno misli da sam dovoljno dobra.”
Nojrajterova se slaže. “Uverena sam da je potrebno više obrazovnog rada kako bi se sprečio razvoj fenomena uljeza ili da bi se čak smanjila njegova učestalost. Ako pojedinci koji pate od njega budu u stanju da pričaju sa drugima o tome kako se osećaju, možemo pomoći da se prevaziđe fenomen uljeza i njegove negativne posledice.”
Kad je u pitanju sindrom uljeza, ključna je otvorenost. Sem ako ste loši u svom poslu, očigledno. U tom slučaju je bolje da ćutite.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu