Slobodan Veljković Coby se muzičkom produkcijom bavi već deset godina. Njegov potpis stoji iza hitova kao što su Ideš za Kanadu (THCF), Konkretno (Ana Nikolić) i Habibi (Rasta). Radio je sa svima, od Elitnih odreda, preko Sare Jo, do Stoje. On je bio realtivno nepoznat javnosti sve dok na svoje bitove nije stavio potpis Coby, jesi ti radio traku? Sada skoro da ne postoji fan mejnstrim muzike u Srbiji koji ne zna njegovo ime.
Coby je lik sa kojim sam mogla otvoreno da pričam o nekim temama koje naše poznate ličnosti uglavnom vešto izbegavaju. Razgovarali smo o njegovim počecima, kolegama i motivaciji. Između ostalog, Cobi mi je otkrio šta misli o narodnjacima, kako je naučio da pravi bitove i kako je nastao sada već poznati watermark.
Videos by VICE
VICE: Kako si iz Prokuplja došao u Beograd?
Coby: Ja sam rođen ovde, ali sam iz Prokuplja. Keva je imala težak zahvat pošto sam ja četvrto dete, jedinac. Odrastao sam na jugu, a u Beograd sam došao preko Relje VIP. Prvo sam mu slao neku muziku i on je bio u fazonu “Oćeš da dođeš ovde da radiš?” Ja sam rekao naravno, brate. U suštini tako sam i došao, preko njega. Bio sam kod njega, delovali smo sa njegove gajbe gde smo radili muziku za reklame, muziku za druge repere, valjali smo nekim nepoznatim crncima u Americi muziku, štagod. Kad odrastaš i baviš se tom nekom muzikom uopšte nemaš u vidu da ćeš da se baviš muzikom u nekom drugom pravcu, kao tipa da praviš muziku za reklame.
Kako si naučio da praviš muziku?
Sam sam naučio. Ceo život sam nešto radio sa muzikom, meni je ćale bio nastavnik u jednoj osnovnoj muzičkoj u Prokuplju, ali je pritom bio i tezgaraš, ono, svadbe, šator, ceo fazon. Pokupio sam pola od svadbi, pola od škola, tako da sam došao na taj neki nivo. Zanimala me je produkcija sa zapada. Ubacio sam pola narodnjake, pola tu zapadnjačku kulturu i to je to.
Odakle ideja za ‘Coby jesi ti radio traku’?
To je neka priča sa mojom devojkom. Hteo sam da stavim watermak. To i preko rade svi koji žele da im se čuje ime, da ostanu upamćeni. Ona je blejala gajbi i ja sam bio u fazonu daj molim te kaži nešto da bi mogao da stavim na svoje bitove. Ona mi je poslala bukvalno dvadeset klipova, sve kao “Sisaj ga smrade”, “Coby, puši kurac”, ono, sprdala se. Ja sam uzeo iz tih dvadeset klipova, isekao šta mi treba i spojio u ovaj jedan.
Ti si Coby, a ona je Cobe?
Tako je, ali nije namerno. Ona je bila Cobe i pre nego što smo se upoznali.
Da li primećuješ kako ti je skočila popularnost od kada si stavio taj watermark i kako reaguješ na to?
Naravno, naravno. Sve je super, nije sad to da te neko smara na ulici. Bace ti kosku, slikaju se, ništa napeto. Nije kao da sam želeo to, ja samo živim za svoj posao. Ja najbolje pravim muziku ovde i mislim da je bilo nepravedno da neko ko se prezentuje preko moje matrice i instrumentala dobije sve bodove od publike. Tako da sam sad baš kul sa time. Znaš, ti se trudiš da isplivaš, a uvek si osoba iza. Dobar mi je osećaj kada ljudi znaju da sam zaslužan za 70 odsto toga. Meni je bar 70 odsto. Do jaja mi je to što sam to provalio.
Šta je to u reperskoj estetici što je toliko privlačno narodnjacima?
Meni je to gotivno. Ja volim to što radim i kad radim drugi ljudi su u fazonu kao brate kako možeš da radiš za, sad lupam, Daru Bubamaru ili Gogu Sekulić? Meni je gotivno i izazov je da od govna napraviš bitove. Ne sad kao da disrispektujem tu muziku, ti ljudi se baš cimaju, pevaju po sedam sati uživo i ceo fazon, to je jako teško. Samo sam našao smer gde mogu da nađem sebe u toj priči.
Znači, ne radiš sa narodnjacima samo zbog para?
Meni je to gotivno, jer sebe nekako stavim u njihov zonfa.
Šta misliš o Mimi Mercedez?
Ona ima svoju priču. To je pravi rep u 2017. Ona priča svoje iskustvo, svoja sranja. Njeni tekstovi ne koketiraju sa masom. Ja pišem i tekstove, ali na primer, sa tekstovima koketiram, ali sa muzikom sam to ja. Ona je strejt reper, bukvalno Bruklin 2017. To je skroz gotivno. Po meni, to nije isplativa muzika, jeste u Srbiji, ali treba da prodaš sebe i u inostranstvu, gastozima globalno. To je cela poenta, da prodaš sebe.
Sa kim najviše voliš da sarađuješ?
Rasta je do jaja. Čim on otpeva tu melodijsku liniju ja znam šta ću da radim. Sa Bubom i sa Đalom nisam baš radio. Snimao sam Đalu jednom, ali to je bilo posle after aftera, tako da nije baš bilo produktivno. U suštini sa Rastom mi je najgotivnije.
Omiljena stvar koju si uradio u poslednje vreme?
Nikolija – Loš momak. Tu je na granici, razumeš, i seljačka je i nije. U tome je, mislim, i poenta.
Sa kime bi želeo da radiš i da li postoji neko od naših muzičara koje bi odbio?
Nemam pojma, brate. Voleo bih, naravno, sa Cecom. Najviše bih voleo sa njom, ali su svi pozvani. Ne bih nikoga odbio, ko ima pare uvek je dobrodošao.
Gde su najveće pare?
Pa u narodnjacima. Ako si dobar pevač i ako nisi neko ime, ti uzmeš preko 500 evra za veče. A ako si ime to ide od 2,000 evra pa na gore. Apsurdno je pričati da ne želim da uzmem te pare. Radio sam muziku za repere ceo život i nisam mogao da platim kiriju, tako da je mnogo isplativije da radiš nešto ovako i da ga staviš u neki svoj univerzum.
Očigledno je da reperi sve više sarađuju sa narodnjacima.
Pa da, to smo Rasta i ja provalili. To što ljudi hejtuju, to je manjina i samo neki krug ljudi, bukvalno 10.000 ljudi koji razmišljaju na isti način. Ti kad probiješ barijeru rep scene, to je milion ljudi i ne razmišljaju na taj način nego su u fazonu da se zabave. Muzika treba da ostane na tom nivou, ne u fazonu da si neki zagriženi fan i te priče jeste se prodao, nije se prodao. Koga boli kurac, to je samo jedna pesma. Muzika treba da bude zabavna, ništa drugo.
Da li misliš da postoji suštinska razlika između svetske komercijale i ove naše? Da li postoji razlika između Indire i Bijonse. Između Rijane i Nikolije?
To što rade preko, to je umetnički rad. Mi smo samo jedna bleda kopija svega toga. Niko se nije pojavio odavde da predvodi neki svetski trend, kao što na svakih par godina imamo, kao tipa Gangam stajl ili sada Despasito. To je moderna Makarena. Kod nas se još uvek nije pojavio neko ko će da stavi Srbiju na muzičku mapu sveta. Despasito je pesma koja je proslavila celu zemlju, kao Novak Đoković, kapiraš.
Osim produkcije, pišeš tekstove i repuješ. Da li želiš više time da se baviš?
E, pa da. Najveća lova je kada si u prvom planu, jebiga. Tako da je najbolje kad pevaš. Da l’ jesi pravio traku, da l’ nisi je štagod. Najbolje je kad si u prvom planu, mada i to nosi svoje odgovornosti.
Da li to znači da možemo da očekujemo da vidimo više tvog lika?
Da, baš trenutno radim na nekim novim pesmama. To su uvek teme koje narod voli. Naravno ribe, droga, splavovi, kriminal.
Privatno nisi taj krimi lik?
Ma, ne. Kako da kažem, odrastao sam tamo na jugu. Tamo je malo tvrđe bilo za odrastanje i nosiš to sa sobom, jebiga. Nisam ja neki tekstopisac, pišem šta klinci doživljavaju, ono što sam ja želeo da budem nekada. Sada, koga boli kurac i za kajle i za kola, nisam u tom gasu, samo volim da pišem o tome šta sam želeo da budem.
Da li bi ušao u neki rijaliti program?
Parove gledam godinama, gledao sam ih i kada nisu bili popularni. Volim da pratim psihička stanja ljudi koji ulaze u te emisije. Volim to da gledam, ali ne poistovećujem se sa tim ljudima. Pa pazi, kad sam bio bez para, što je bilo pre dve godine, nije pre deset, toliko sam bio bez para da sam hteo da uđem, ne u Parove, nego u Maldive. To je manje gledano jer tada ljudi idu na more, ali na Maldivima ti je do jaja. Imaš šank gde ti se služi onaj špricer i sranja i bazen. Mislio sam da mi je to jedna od opcija tada kad nisam imao para, ali jebiga, pregurao sam taj period. Sad ne bih, bukvalno bih pre prosio na ulici nego da uđem u bilo šta od tih emisija. Ušao bih možda u Maldive, ništa Parovi, ništa drugo.
Da li planiraš da novu slavu iskoristiš i za neka pitanja koja nisu nužno muzička – da li te zanimaju neka politička pitanja i društveni aktivizam?
Fuck no, brate. Ne znam, sve van muzike me smara. Volim to što radim i radim 24 sata dnevno. Baš me ne interesuje ništa drugo van toga.
Još na VICE:
Srpske kraljice tverka o plesu, slobodi i samopouzdanju
