Pre nekoliko dana na Jutjubu je osvanuo diss track (prozivka) Smoke Mardeljana koji nosi naziv “Wacksona”, kombinujući dve reči “wack”, američki izraz za nešto bezvredno, loše izvedeno i “Reksona”, što je jedan od umetničkih alijasa Relje Milankovića, aka Bassivity, aka VIP, aka Demian. Zaključak je jasan. Ono što je prvenstveno privuklo pažnju je činjenica da se diss track ponovo nakon duže pauze vratio tamo gde mu je mesto — na poprište hip hop kulture. U poslednjih nekoliko godina, naime, diss trackovi su se premestili među popularne jutjubere, ali to je jedna sasvim drugačija teritorija od ove, sa drugačijim pravilima igre i muzički, prosto, na dosta nižem nivou.
Smoke Mardeljano, “Wacksona”.
Videos by VICE
Sve je, naime, započelo u trenutku kada je Bassivity izbacio na Jutjub u okviru svog “Loudpack” online projekta epizodu ocenjivanja rima drugih repera. Koncept je vrlo jednostavan: poznati reperi dobijaju versove drugih domaćih repera i treba da ih ocene. Fora je u tome da versovi budu nasumični i da ne znaju o kojem se reperu radi. Da li je to zaista slučaj ili ne, ne možemo u potpunosti da znamo. Scena nam je mala, svi se u suštini poznaju dosta dobro i teško je reći da li neke rime koje treba da budu ocenjene reperi prepoznaju ili ne. Neke rime se sigurno prepoznaju lako, ali, s druge strane, izvađene iz konteksta i pročitane na parčetu papira vrlo lako može da se desi da ih ne prepoznaju. U svakom slučaju, u jednoj od epizoda Relja je ocenjivao rime nekoliko različitih repera među kojima se našao i Smoke Mardeljano sa svojim tekstom iz pesme “Ja repujem” koja je, zapravo, deo istoimenog dokumentarnog projekta VICE Srbija o životu Smoke Mardeljana.
“Repere sam voleo dok nisam shvatio da seru
Lažu decu da su štekali gudru u frižideru
Šatro dižu atmosferu, al’ to je brate fejk rep
Jer tu atmosferu na ‘certu im diže plejbek”
Prvi triger je bila rima “lažu decu da su štekali gudru u frižideru”, za šta je Relja pretpostavio da se odnosi na njegovu pesmu sa albuma VIP “Živa istina”, “Lova, moć, poštovanje” koja kaže:
“Radi se o apetitu, Reksona soma demona po kiku
Nekad im’o soma Hofmana u fridžu
Sad soma jakih strofa sa forama za knjigu”
Sa druge strane, da li ta rima ima veze sa njime ili se odnosi uopšteno na sve repere koji lažno predstavljaju svoj ulični kredibilitet, otvoreno je. Drugi triger je bio punchline na temu “fejk repa” i kako im na koncertima “atmosferu diže plejbek”. Naizgled ishitreno, Relja je lakonski prokomentarisao ove rime kao jednu od neuralgičnih tačaka današnje polarizacije rap muzike na one koji su, navodno, “true” i one koji su se, kako to ljudi kolokvijalno vole da kažu, “prodali” i dao je dvojku kao ocenu. Ja lično nemam problem ni sa jednim od ta dva načina razmišljanja. Meni su savršeno dobri i jedni i drugi. Uživam u boom-bap rapu i liricizmu Smoke Mardeljana isto koliko i u klupskim bengerima savremene trep produkcije. Hip hop kao kulturni, supkulturni, a nadasve mejnstrim fenomen je zašao u sve pore društva, razgranao se i u njemu se prvi put nakon više decenija pojavio novac kojeg ranije nije bilo. Svoje mesto pod suncem su zaslužili svi. I Smoke Mardeljano i Relja. To nije upitno. Kulturna aproprijacija je dovela do toga da pojedine hip hop elemente prisvajaju svakakvi kao stilsku odrednicu lišene u poptunosti svojeg originalnog značenja. Tako imamo plejadu izvođača koji se predstavljaju kao gangsteri, ali u suštini to nikada nisu bili, niti su prošli pored takvog života. Jedni se pitaju kome može, a kome ne može da se veruje, a drugi ne mare za tu vrstu narativa, samo uživaju u muzici. Ovi potonji su, moram da priznam, brojniji.
Ali zašto je ovaj diss track podigao toliku prašinu? Prozivke su toliko duboko fundamentalni deo hip hop kulture, isto koliko i kurčenje (koje predstavlja fundamentalni i neodvojivi deo kulture, čak distinkcija po kojoj pesmu prepoznajemo kao rep pesmu ili običnu pesmu sa elementima repa), da su bukvalno jedan od stubova oslonaca celokupne evolucije ovog zvuka. Disovi su bili (i ostali), jedna od ključnih dinamika moći, pozicioniranja i dokazivanja umetničkih i pesničkih dostignuća u hip hop kulturi, ali negde i civilizovani način razrešavanja razmirica jedne ulične kulture na jedan dobar i pre svega zabavan način od kojeg svi mogu da budu dobri. Rap betlovi su kao manifestacije, zapravo, ovaploćenje ovog kulturnog fenomena. Ime Smoke Mardeljana je u javnosti upravo počelo da odjekuje na rep betlovima, kao što je bio onaj red bullov iz 2011. godine.
Prašina se zapravo digla nakon rehabilitacije narodne muzike kroz rep i trep elemente koji su u savremenoj srpskoj istoriji bili prelomna tačka masovne polarizacije publike i ključni razlog zašto je o muzici počelo ponovo da se priča. Publika se, u velikoj meri, deli na one koji obožavaju savremene muzičke tendencije i na one koji veruju da je ovo početak kraja muzike kao takve, a najglasniji predstavnici ovih “suprotstavljenih” strana su upravo Smoke Mardeljano i Reksona.
Smoke Mardeljano je deo nove škole koja predstavlja old school način repovanja, onoga kako se zvuk nekada pravio, kako su se rime nekada pisale i kada je pisanje tekstova bilo nešto što si morao i da dokažeš na sopstvenom primeru. Ukoliko nisi imao taj “street credibility”, vrlo brzo bi bio eksponiran i izvrgnut ruglu. S druge strane, Relja (kroz VIP jeste veliki i nedovojivi deo boom-bap stare škole), se u ovom kontekstu posmatra kao predstavnik jednog veoma uspešnog poslovnog modela koji je muziku doživeo kao robu i plasira je na taj način. Od kataloške prodaje muzike do istančanog osećaja za hit, Bassivity je pronašao svoje mesto pod suncem u komercijalnoj industriji.
Otuda je ovaj sukob dva giganta izazvao tako veliku reakciju, jer govori jezikom običnog čoveka i nosi sa sobom iskrenu emociju onoga što misli i oseća veći deo publike. Sa poslovnog aspekta, ovo ima neverovatan potencijal da odjekne u javnosti glasno i da donese mnogo toga dobrog i jednoj i drugoj strani.
Ono što bismo svi voleli da čujemo je, naravno, Reljin odgovor na ovaj diss, ali poznavajući istoriju Bassivitya, odgovora neće biti. Relja je u sukobima bio milion puta, a diss trekova koji su uplitali njega i Bassivity u poslednih dvadeset godina ima pleve. Od Juica, preko Bad Copya sa rimom iz “Uno, due, tre”: “Ne potpisujemo više ugovore, uzmemo keš i vidimo se posle”, pa sve do FTP-a i sukoba sa Strukom u pesmi “Ako je Struka makro, mi smo sekta” koji je čak eskalirao i u fizički sukob, što se iskreno nadamo da ovde neće biti slučaj. Relja nikada nije odgovorio ni na jedan jedini diss track i nemamo razloga da verujemo da će ovaj put biti drugačije.
U svom tvitu, Relja je naveo: “Smoke se naljutio jer nije najbolje shvatio koncept emisije. Čak sam i lično pokušao da mu objasnim ali džaba. Toliko o tome, over and out.”
Olovku u ruke, emocije po strani i dajte nam ono što nam je toliko nedostajalo — iskrenu emociju koja pokreće vaše najjače umetničke napore i da krajnji rezultat budu dobre pesme koje će ljudi voleti.
A ako vas zanima da saznate nešto više o savremenim muzičkim tendencijama danas, pogledajte naš film, “Biseri iz blata”.