Razgovarali smo sa Hanom Šo, koja bukvalno živi od spasavanja mačića. A šta ste vi uradili danas?
Hana Šo voli mačke. Ono, baš ih voli. Ova 28-godišnjakinja počela je da usvaja mačiće bez majke posle završenog fakulteta i od tada je život posvetila othranjivanju novorođenih mačića, usvajajući izuzetno mlade ostavljene mačiće koji se u azilu obično odmah uspavljuju zato što je briga za njih u tom ranom stadijumu života pretežak zadatak.
Videos by VICE
Iako je briga o bolesnim, uplašenim i krhkim mačićima zahtevna i stresna, Šo na svom Instagram nalogu beleži pozitivnu stranu rada na spasavanju mačića, dok hrani, kupa i vozi svoje minijaturne štićenike. Pričali smo sa njom o ovom njenom hobiju koji se pretvorio u pravo pravcato zanimanje, zašto se poistovećuje sa mrzovoljnim mačkama i kako izgleda spasavati mačiće. (Temeljno smo pregledali i njen Instagram nalog u potrazi za slikama njenih malecnih prijatelja i – o moj Bože.)
VICE: Kada si i kako počela da se baviš poslom zaštite životinja?
Hana Šo: Zaštita životinja je životna strast koja je počela sa 12 godina kada sam odlučila da prestanem da jedem životinje. Od tada neprestano učestvujem u kampanjama za zaštitu životinja svih vrsta — od zalaganja za životinje na farmama, preko brige o velikim mačkama u utočištima, do sakupljanja sredstava za zaštitu divljih životinja. Spasavanje mačića je nešto što sam počela da radim pre osam godina i uvek sam uspavala da uklopim u ono na čemu u tom trenutku radim. Kad sam bila u ranim dvadesetim i radila u sistemu javnog školstva bilo je to malo zahtevnije; bukvalno bih krijumčarila mačiće na posao u košulji i hranila ih u kupatilu da niko ne vidi! Na sreću, sad kad radim isključivo u svetu neprofitne nege životinja, ljudi bolje prihvataju mačiće u kancelariji.
Otprilike koliko mačića si othranila do sada?
Teško je reći, zato što je moje angažovanje na mačićima ogromno. Ponekad ih odgajam od početka do kraja, ponekad nađem nekog drugog staratelja i samo obezbedim mentorstvo, zalihe i podršku. Poslednji put kad sam brojala, othranila sam nekoliko stotina mačića, ali to je bilo za osam godina. Teško je voditi računicu!
“Poslednji put kad sam brojala, othranila sam nekoliko stotina mačića.”
I po čemu se to čime se baviš razlikuje od rada veterinara?
Ja sam u potpunosti posvećena mačićima, tako da me ne zanima da i sama postanem veterinar — ali me izuzetno zanima da podstičem veterinare da se više usredsređuju na novorođene mačiće. Iznenadili biste se koliko malo iskustva većina veterinara ima sa novorođenim mačkama, ali to ima smisla, zato što nije uobičajeno da ljudi dođu na kliniku sa mačetom starim nedelju dana bez majke. Stoga mi najčešće kad donesem novorođeno mače kod mladog veterinara govore: “Auh, pa ovo je najmanje mače koje sam u životu video!” To ume da frustrira, pošto strašno želim da mačići imaju pristup kritičnoj nezi koja ima je potrebna, ali to u privatnoj praksi prosto nije prioritet. Volela bih da u veterinarskoj struci ima više podrške novorođenim mačićima bez majke i više istraživanja na polju tehnike spasavanja života kako bi oni među nama koji neguju siročiće sa više verovatnoće spasavali njihove živote.
Gde pronalaziš ove mačiće i kako im nalaziš dom?
Gotovo svi novorođeni mačići bez majke pronalaze se napolju, a roditelji su im nesterilisane mačke lutalice. Najčešće kad ljudi pronađu mačiće bez majke u prirodi, donesu ih u azil, gde se oni odmah uspavljuju. To je zato što većina azila nema resurse za brigu o njima, tako da se njihovi izgledi smatraju beznadežnim. E, tu nastupaju spasitelji mačaka! Kad se pojavimo, mi obezbeđujemo dom kao alternativu uspavljivanju i nudimo da sami odgajamo mačiće. Prilično je lako naći sjajan dom za njih i uvek počnem da ih oglašavam nekoliko nedelja pre nego što su spremni za usvajanje da bih mogla unapred da imam hranitelja koji će biti spreman da ih prihvati čim oni napune osam nedelja života.
“Mislim da ljudi prosto ne očekuju da vide mače od pola kile kako spava u vašem šalu, tako da ga najčešće ni ne primete.”
Zato što su mačići tako mladi i bespomoćni, često moraš da ih nosiš sa sobom u odeći ili u kolima. Kako ljudi reaguju kad se u javnosti pojaviš sa malecnim mačetom na ramenu?
Uglavnom ga ni ne zapaze. Mislim da ljudi prosto ne očekuju da vide mače od pola kile kako spava u vašem šalu, tako da ga najčešće ni ne primete. Takođe, ulažem veliki napor da prikrijem činjenicu da gotovo uvek imam mače kod sebe — uz pomoć nosiljki koje više liče na žensku torbu, itd — a to je iz nekoliko razloga. Prvo, nije baš idealno rešenje da malo mače bude izloženo neznancima koji stalno žele da ga pipkaju u prodavnici, a drugo, znate, ja sam prilično zauzeta žena i ponekad želim da kupujem na miru.
Koliko mačaka imaš kod kuće u svakom trenutku?
Imam svoje dve mačke, Koko i Eloiz, a obe sam odgojila otkako su bili novorođeni siročići. I održavam konstantnu vrtešku usvojenih mačića — po jedan okot — tako da ću u svakom trenutku imati kod sebe od jedne do osam beba. Ja sam za brzi obrt kad su u pitanju mačići; smatram da je najefikasniji način da spasem što veći broj njih da ih negujem samo dok ne porastu osam nedelja kad mogu da budu usvojeni — tad je vreme da se daju na usvajanje, pa nastupi mali odmor i onda sve ispočetka.
“Potpuno saosećam sa svakom životinjom koja oseća prezir prema ljudima — u mnogim pogledima mogu da se identifikujem.”
Šta misliš o stereotipu “žene sa mačkama”?
Obožavam žene sa mačkama. Isto tako, mislim da je ljubav prema mačkama jedna od mnogih stvari koje se u našem društvu nepotrebno vezuju za pol. Poznajem više muškaraca koji aktivno spasavaju mačke i mačiće, ali zašto bi to bilo neobično? Kad feminizujemo spasavanje mačaka, mislim da to u konačnom ishodištu šteti mačkama, zato što se pola populacije oseća kao da ne treba da učestvuje. U društvu koje je već u tolikoj meri izloženo gubitku muškosti, izbacimo rodno pitanje iz te čitave priče i dozvolimo svakome ko želi da pomogne mačkama da to i radi.
Imaš li neki savet za buduće spasitelje mačaka?
Pronađite spasiteljski model koji odgovara vašem životu. Ne postoji univerzalan model, ali svako može da doprinese na neki način. Ako vaš život nije organizovan tako da možete da othranjujete mačiće, pokušajte da udomite starije mačke. Ako vaša situacija kod kuće nije takva da možete da ih udomite, aktivirajte se u prevozu mačaka ili u hvatanju i kastraciji lutalica. Uvek postoji način da se pomogne! I koliko možete, ne usvajajte životinje koje ste počeli da othranjujete. Budite spremni da se oprostite s njima kako biste u budućnosti spasli više života.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu