Vest da je višegodišnji politički aktivista Srđa Popović izabran za rektora St. Andrews univerziteta delovala je iznenadno – kao grom iz (ne)vedra neba. Međutim, već brzim kucanjem “Srdja Popovic for rector” na Fejsbuku, shvatamo da zapravo kampanja Let’s start a revolution traje već mesecima, da je Srđa aktivno učestvovao u kampanji, ali i da smo propustili rađanje nekoliko istorijskih memova i njihovu upotrebu u studentskoj kampanji:
Rektor na Univerzitetu St. Andrews predsedava Univerzitetskim sudom, najvišim telom univerziteta na kome se donose važne odluke – budžetske, finansijske, akademske i razvojne. Još od 1858. godine rektora na ovom Univerzitetu predlažu i biraju studenti, te je njegova uloga da na svojevrstan način predstavlja most između studenata i uprave, vodeći računa o interesima mladih akademaca.
Videos by VICE
Grupa mladih ljudi sa ovog škotskog koledža u Srđi Popoviću, jednom od osnivača pokreta Otpor i autoru knjige “Mustra za revoluciju”, videla je idealnog kandidata za ovu poziciju. Zajedno sa njima, Srđa je napisao Manifest sa ciljevima kojima će se posvetiti – između ostalog, boriće se za niže cene stanovanja, adekvatan prevoz do fakulteta, ali i da se glas studenata jače čuje, a Univerzitet ostane otvoren za sve kroz promociju studentskih prava u Evropskoj uniji.
Više nego dovoljno razloga da pozovemo Popovića i vidimo kako je moguće da nam je sve ovo promaklo.
VICE: Kako je došlo do toga da Vas izaberu za rektora Univerziteta St. Andrews?
Srđa Popović: Priča je skoro neverovatna. Krajem aprila meseca, čekajući da se otvori gejt na aerodromu u Cirihu kako bi što pre vratio kući svojoj ženi i klincima, čitajući mailove ljudi koji mi pišu zbog knjige “Mustra za revoluciju”, naleo sam na jedan koji mi je delovao kao dobra šala. Student St.Adrews univerziteta mi se obratio sa pitanjem da li bi se kandidovao za rektora najstarije škole u Škotskoj, na kojoj počasni doktorat ima jedan od “Očeva osnivača” Bendžamin Frenklin.
Sve mi je delovalo kao dobra šala i neverujući u ono što čitam, poslao sam mojim najbližim saradnicima da pogledaju o čemu se radi, gotovo siguran da je u pitanju dobar vic. Međutim, tada sam saznao da studenti kandiduju rektora ovog univerziteta i da je pravilo da se na tom mestu nalaze uticajni ljudi iz javnog života. Nakon prvog sastanka preko Skajpa sa grupom od 30 studenata bilo mi je jasno da ne nije opcija. Nisu ostavili prostor osim da se kandidujem. Postavili su kampanju, jasno definisali program za koji traže podršku od svojih kolega studenata i vredno radili 3 meseca, posle čega je došla pobeda već u prvom izbornom krugu.
Zašto baš na tom koledžu? Da li ste nekada predavali tamo?
Moja predavanja su uglavnom vezana za univerzitete u SAD kao što su Harvard, na kojem već godinama držim kurs, ili Kolorado, NYU ili do skora britanski univerzitet u Essex-u. Nikada me put nije naveo na neki od univerziteta u Škotskoj. Slažem se da je bilo realnije očekivati da se u nekom trentuku u životu pojavim u administraciji neke od škola gde držim predavanja, ali sve je to krajnje neočekivao.
Baš kao što nisam očekivao da će jedan od promotera moje knjige postati Moby koji je na društvenim mrežama objavio sliku kao čita “Mustru za revoluciju”.
Šta Vama znači ovo imenovanje?
Bez straha da upadnem uobičajene fraze osobe koja je zahvalna, ali zaista mi se ništa slično u životu nije desilo. Bilo mi je teško da poverujem da su neki klinci nakon što su pročitali moju knjigu doneli odluku da baš čoveka iz daleke Srbije kandiduju za rektora, umesto nekog britanskog lorda ili drugog uticajnog pojedinca. To sam doživeo kao priznanje za sve što godinama radim i to od pojedinaca koji su se baš potrudili da o meni i svemu što radim saznaju što je više moguće.
Šta postavljate kao cilj? Šta će biti prvi potez?
Listu ciljeva su definisali i postavili student koji su me kandidovali u dokumentu “Manifesto” koji je u stvari program sa kojim smo izašli na izbore. Moj zadatak je da kroz univerzitet omogućim da se glas studenata jasno čuje i da se u svakodnevnom radu ova institucija bavi pitanjima i problemima koji su ključni za studente i uslove studiranja.
Jednom prilikom ste rekli da Vam je Džon Kliz, koji je takođe bio rektor na tom koledžu, idol. Da li ste ga upoznali?
Imamo zajedničkog poznanika i nadam se da ćemo se uskoro sresti.
Hvala na razgovoru.
Još na VICE.com: