Prvobitno objavljeno na Tonic.
Opšte je prihvaćena veza marihuane sa poremećajima pamćenja – što se više koristi, to više trava ometa memoriju. Ali „memorija” nije jedna konkretna stvar, ni samo jedan proces. Mnoga istraživanja su se bavila uticajem marihuane na sposobnost pamćenja reči i informacija, a nova studija objavljena u “Žurnalu psihofarmakologije” ispituje uticaj marihuane na neku vrstu budućeg pamćenja poznatog kao epizodni predosećaj.
Videos by VICE
Epizodni predosećaj je sposobnost da se mentalno projektuje u budućnost i zamisli događaje koji bi mogli da uslede, objašnjava autor istraživanja Kim Merkjuri, klinički psiholog sa Australijskog katoličkog univerziteta.
Možda zvuči čudno govoriti u kontekstu “sećanja” kad je reč o mislima o budućnosti, ali naučnici koji istražuju memorijske procese biraju taj kontekst jer su shvatili da svrha sećanja i nije nostalgično evociranje događaja sa školske ekskurzije ili velik mature. Mi se sećamo kako bismo sagradili bazu podataka za svoja iskustva, sa kojim poredimo zamišljene buduće događaje. Profesor Moše Bar, kognitivni neurobiolog sa Multidisciplinarnog centra za istraživanje mozga Gonda, koji nije učestvovao u pomenutom istraživanju, kaže da je mozak u velikoj meri prediktivni organ koji se oslanja na prošlost kako bi predvideo budućnost.
Kako bi se iskusio epizodni predosećaj, ili mentalno “putovanje kroz vreme”, čovek prvo mora da razvije epizodnu memoriju, odnosno sećanje na događaje iz prošlosti. “Lično je sećanje u pitanju”, kaže Bar. “Autobiografsko. Sećanje na jedan konkretan doručak, ili sinoćni razgovor.”
Ovo nije isto što i semantička memorija, kojom se više evocira sam koncept po imenu “doručak”. Meni tu padne na pamet omlet sa tostom, tako pamtim generalnu ideju doručka. Ali ako bi me pitali šta sam doručkovao baš ovog jutra, setio bih se nečeg sasvim drugačijeg: Popio sam jedan smuti sa granolom. To je nešto specifično, epizoda koja pripada samo meni.
Bar kaže da je bilo slučajeva u kojima je otežana samo jedna vrsta memorije, semantička ili epizodna, dok druga nije. Ovo znači da, iako preklapanja ima, te dve vrste sećanja su bar delimično nezavisne jedne od druge. Epizodno je sećanje, po Baru, značajnije. “Deo je ljudskog identiteta” tvrdi on. “Kad predajem, obično kažem da se radi o stereotipu, ali sećanje kojim čovek raspolaže jeste njegov identitet. Njegova istorija, njegove želje i strahovi.”
Merkjuri objašnjava da su prethodna istraživanja pokazala da marihuana ometa epizodnu memoriju. Ako se epizodni predosećaj kreira na osnovu baze podataka epizodnih sećanja, da li bi i na njega mogao da deluje kanabis?
Istraživanja su pokazala da se slični delovi mozga aktiviraju dok čovek pokušava da se seti epizoda iz soj prošlosti i dok misli o stvarima koje bi mogle da mu se dese u budućnosti. A osobe sa amnezijom, koje se prošlosti više ne sećaju, nisu sposobne ni da zamisle šta ih čeka u budućnosti. Na osnovu ovih veza, Kim i kolege odlučili su da ispitaju uticaj marihuane na epizodni predosećaj.
Njihova studija ispitivala je 57 korisnika kanabisa, od toga 23 rekreativna i 34 redovna; njihove rezultate poredila je sa 57 članova kontrolne grupe. Rekreativni korisnici kažu da marihuana konzumiraju “ne više od jednom nedeljno“, a redovni duvaju tri puta nedeljno ili češće.
Svi ispitanici trebalo je da opišu događaje iz prošlosti i iz zamišljene budućnosti u odgovoru na ključne reči kao što su rođendan, letovanje, ružan san, taksi, klupa – bilo je pozitivnih, negativnih, i neutralnih ključnih reči. Broj detalja koje su uspeli da opišu pokazao je da su redovni korisnici marihuane manje sposobni da detaljno opišu kako zamišljaju događaje iz budućnosti. Merkjuri na osnovu toga tvrdi da marihuana negativno utiče na formiranje epizodnih sećanja i epizodnih predosećaja.
“Epizodna memorija je kamen temeljac, osnovni element na osnovu kog formiramo vizije budućnosti, u mislima putujemo kroz vreme. Da bismo se kretali unapred, prvo moramo da krenemo unazad.”
Merkjuri smatra da ovi nalazi predstavljaju dodatne dokaze u korist teze po kojoj je kanabis povezan sa memorijskom funkcijom. “Dodaje težinu tvrdnji da kanabis utiče na centre za pamćenje”, kaže ona.
Naučnici su prethodno uočili da se kod hroničnih uživalaca kanabisa smanjuje siva moždana masa, kao i da se menja stanje hipokampusa odnosno amigdale. Ali zanimljivo je da ovi podaci nisu konzistentni. Neka istraživanja pokazala su fizičke promene u mozgu vezane za korišćenje kanabisa ali bez ikakvih promena u funkcionisanju, dok kod drugih nisu zabeležene ni fizičke promene.
Dalja ispitivanja na ovom planu mogla bi da ukažu na to u kojim se delovima mozga obrađuju koji memorijski procesi. Merkjuri i kolege su u radu objavljenom 2014. pokazali da korisnici opijata slabije izvode epizodno predosećanje, iako im epizodno sećanje podjednako dobro funkcioniše kao kod kontrolne grupe. “Veća gustina receptora kanabinoida u delovima mozga zaduženim za povraćaj sećanja, potencijalno bi mogla da učini uživaoce kanabisa podložnijim gubitku epizodne memorije“, nudi se u novom istraživanju kao hipoteza.
Ako jedna droga može da nam pokvari sposobnost predviđanja budućnosti, može li druga da nam tu sposobnost poboljša? U istom izdanju medicinskog žurnala, drugo istraživanje postavilo je ovo pitanje u kontekstu kokaina. Nađa Haten, vodeći autor i neuropsiholog sa Univerziteta Mastriht, kaže da im je motivacija između ostalog bila činjenica da studenti često koriste stimulanse kako bi unapredili svoje kognitivne sposobnosti. Interesovalo ih je koliko se zaista pamćenje može unaprediti na ovaj način. Otkrili su da čak i samo jedna doza kokaina može da poboljša takozvanu prospektnu memoriju, što je još jedan način gledanja u budućnost.
Sitne razlike postoje između epizodnog predosećaja i prospektne memorije. Haten kaže da se ova druga vrsta pamćenja reguliše pravovremeno prisećanje određenih aktivnosti i dela u odgovarajućem budućem trenutku. Na primer, potrebno je na vreme se setiti da ste posetu lekaru zakazali za danas popodne. Ili ako se nalazite u prodavnici, setiti se u tom trenutku koje ste namirnice planirali da kupite. Dok epizodni predosećaj zamišlja buduća dešavanja, prospektna memorija priseća se planova prethodno zacrtanih za određeno dešavanje.
“Tu je zanimljivo da se radi o takoreći razmišljanju za budućnost, koje stvarno ima direktne posledice”, kaže Karl Špunar, asistent sa Univerziteta Ilinois i šef memorijske laboratorije UIC. “Obično se o budućnosti razmišlja u kontekstu nekog vremenski udaljenog događaja. Dok kod prospektne memorije, ako ne uspem da se na sastanku setim da sam hteo nešto važno da kažem kolegi čim ga budem video, potencijalne posledice se mogu odmah osetiti.”
U Haten studiji, ispitanicima bi dali marihuanu, kokain, ili placebo, a zatim im testirali sposobnost za prospektno prisećanje. Trebalo je da obave jedan zadatak dok drugi drže na pameti, a zatim taj drugi sprovedu u delo čim im se to zatraži. Otkrili su da se takve stvari bolje rade na kokainu.
Špunar, koji nije radio na ovom istraživanju, kaže da nije siguran da li je ovde u pitanju zaista bio primer prospektne memorije. Moguće je da se od ljudi prerano tražilo da aktiviraju zapamćenu informaciju, što bi značilo da se testirala samo sposobnost koncentracije na podatak koji drže u glavi. “Prospektna memorija je više, kao: Moraćeš da se setiš nečega u datom trenutku u budućnosti, ali u međuvremenu smetni to sa uma, pa ćemo videti da li ti se vratilo kad je bilo potrebno,” objašnjava on.
Bar kaže da njemu zadati uslovi nisu bili problematični, a Haten kaže da su merili koncentraciju i uzbuđenje nezavisno, i zaključili da primećen efekat ne može samo biti posledica održanja koncentracije. Bar deo efekta, smatra ona, potiče iz uticaja kokaina na prospektnu memoriju.
Važno je istaći da se Haten studija bavila isključio efektima jedne doze kokaina, i pratila njen uticaj dok su ispitanici još bili po dejstvom. Brojne studije kokaina i ostalih stimulansa beleže da ispitanici na duge staze gube sposobnost da zadrže informacije, u prospektnoj ili drugoj memoriji. “Moguće je da redovno korišćenje kokaina vodi do gubitka sposobnosti pamćenja na duge staze”, kaže Haten. “Takođe, moguće je da nisu svi ispitanici u uzorcima koristili kokain u istoj količini. Biće interesantno ispitati kada se efekat kokaina koji pamćenje poboljšava pretvara u efekat koji pamćenje kvari.”
Ona se takođe nada da će moći da pobliže ispita tačan uticaj jedne doze kokaina: Da li on deluje u trenutku samog kreiranje memorije, ili u trenutku prisećanja? Za sada ne znaju, ali zaključci do kojih očekuju da dođu mogli bi se primeniti i šire, na uticaje ostalih droga sa drugim vrstama pamćenja.
Merkjuri smatra da je značaj ovih istraživanja širi od čiste nauke. Dok prospektna memorija sam garantuje da čovek ne zaboravi svoje planove, smatra se da epizodni predosećaj ima veći značaj za preživljavanje. Čovek koji u glavi sprovodi veći broj mentalnih simulacija mogućih ishoda sposoban je da donese veći broj ispravnih izbora.
Merkjuri se bavi zavisnošću, a u terapiji je sposobnost planiranja od ključnog značaja: kako će lečeni zavisnik reagovati na prisustvo droga kad se sa njima bude susreo u društvu, ili u kojoj meri će biti sposoban da pravi planove za budućnost. Ako bismo znali kako marihuana deluje na sposobnost ljudi da planiraju, lakše bi se birale prave terapijske opcije.
“Cilj se može zadati vrlo blizu sadašnjem trenutku”, kaže ona. “Šta možeš uraditi danas da sebi olakšaš sutrašnji dan? To je razlika u odnosu na direktno planiranje ponašanja za budućnost. Ovaj tip informacija utiče na lekare koji pripremaju pacijente za zadavanje ciljeva koji vode ka boljem ishodu.”
Špunara ovo podseća na temporalno odricanje, srodno polje istraživanja: u pitanju je pojava pi kojoj se favorizuje vremenski bliža ali skromnija nagrada u odnosu na kvalitetniju ali vremenski udaljenu. Npr., ako vam se ponudi plata od 10 dolara danas ili 100 dolara sledeće nedelje, verovatno biste izabrali da sačekate. Ali ako vam ponudim 10 dolara sada ili 100 dolara za tri meseca, Špunar kaže da bi više ljudi odlučilo da uzme siguran novac odmah iako je manji.
Ovo se suptilno dešava svakog dana, na primer kad je u pitanju zdravlje. Da li pojesti dva parčeta pice danas, ili se uzdržati u nadi da ćete jednog dana smršati? Da li popušiti paklo cigareta danas, ili ih se odreći zarad zdravstvenog stanja 30 godina kasnije? Primeri postoje i u brojnim drugim oblastima. Osobe orijentisane ka budućnosti obično beleže bolje ishode u karijeri i braku. Ili kako Špunar kaže, „Prosto im bolje ide u životu.”
Mnogi ne misle o budućnosti na duge staze, ali postoje podaci koji sugerišu da bi ljudi bili više orijentisani ka budućnosti ako bi im se pomoglo da tu budućnost zamisle. Ovo nas vraća na ispitivanje uticaja kanabisa: „Ako nam neke droge otežavaju vizualizaciju budućnosti, moguće je da istovremeno sprečavaju da se ljudi orijentišu ka budućnosti. Što smo manje sposobni da sebi detaljno dočaramo potencijalne buduće ishode, to su veći izgledi da nas nepovoljni ishodi čekaju u budućnosti.”
Korišćenje kanabisa pri lečenju mnogih poremećaja trenutno se ispituje, a Merkjuri kaže da je važno imati u vidu kognitivne nuspojave kako bi se mogle predvideti posledice sa kojima će se suočavati pacijenti pri pamćenju ili donošenju odluka. „Kanabis nudi mnogo potencijalnih prednosti zbog svoj molekularne strukture, ali ima i delova koji nisu tako dobri,” kaže ona. „Potrebno je mnogo rada kako bi se benefiti izolovali od potencijalno kognitivno štetnih efekata.”
Nisu u pitanju trivijalne stvari, kaže Bar. Epizodni predosećaj je fundamentalna sposobnost, ključni deo svakodnevnog života. “Nije neka egzotična aktivnost koja se u mozgu tek poneka dešava. Svaka odluka obuhvata element predviđanja, a pravimo ih na stotine hiljada svakog dana. Sve zahtevaju sposobnost da se zamisli simulacija budućnosti, čak i one jednostavne, tipa šta bismo za ručak.”
Pošto već znamo za koje se nervne centre koje droge vezuju i kakve interakcije vrše, moguće je da bismo ispitivanjem njihovih štetnih efekata po memorijske funkcije mogli da bolje shvatimo kako tačno one deluju na mozak. Posle svega ovoga, ne mogu a da se ne zapitam: da li bi bilo moguće pojačati efekat epizodnog predosećanja i memorijskih mreža? Da li bismo mogli bolje da sagledamo potencijalnu budućnost?
Kao što je obično slučaj, ni ovde preterivanje nije ništa manje štetno od uskraćivanja. Čovek koji konstantno zamišlja šta bi sve moglo da mu se desi ne bi postao ekstremno prilagodljiv već bi razvio neki od brojnih anksioznih poremećaja, kaže Špunar. “Mislim da ljude najviše interesuje neka zlatna sredina. Zašto neki ljudi misleći o budućnosti postaju snalažljivi i uspešni, dok druge ta ista aktivnost sprečava da ostvare takve prednosti?”
Ovo me podseća na modernu opsesiju idejom fokusirane meditacije, koja nalaže čoveku da se usredsredi samo na sadašnji trenutak, da zanemari ono što ga možda čeka. Kao opsesivno-kompulzivna osoba, mogu sa sigurnošću da kažem da bih se rado odrekla sposobnosti da zamišljam sve moguće scenarije na koje bih mogli da u budućnosti naiđem.
“Odgovor na sva pitanja na ovom planu istraživanja obično glasi ‘sve zavisi’. Mi pokušavamo da ustanovimo kako svakodnevna dešavanja formiraju ove principe zavisnosti“, objašnjava Špunar. “Kada je tačno potrebno biti fokusiran na sadašnjost? Kada je bolje misliti o budućnosti? Koliko je uopšte bitna naša sposobnost da prelazimo iz jedne u drugu perspektivu?”
