Retko ko bar na sekund tokom svog života nije pomislio da bude pevač, postane zvezda, napiše pesmu ili svira u bendu. Većini ljudi se ova karijera završi ispod tuš kabine, u ćaletovoj garaži, ili kao što je kod mene slučaj – sa kompjuterom prepunim snimcima na kojim pevam u dezodorans. Ipak, oni najhrabriji u Srbiji se zaista odvaže na ovaj korak. Kažem najhrabriji jer da biste se bavili muzikom stvarno morate biti hrabri, morate imati želudac i pre svega drugi posao od koga ćete živeti, u većini slučajeva. Situacija bi bila znatno drugačija kada bi Srbi jednog dana ipak shvatili da muzika ne treba da bude besplatna. Kada bi kafići i ugostiteljski objekti skapirali da treba da plate korišćenje tuđeg dela, kao što redovno plaćaju prostor koji zakupljuju ili piće koje služe, a kada bi država prepoznala značaj nematerijanog kulturnog dobra kao što je jedna pesma. Shvatanje muzike i njeno vrednovanje na našim prostorima je poprilično zatucano i neosvešćeno, pa po njemu, ono što ne možete da opipate – ništa ne vredi i treba da bude besplatno. Zašto bi se pobogu muzika plaćala?
Ovakav stav većine doveo nas je do toga da oko autorskih prava u Srbiji nastane totalna zbrka. Iako je u pitanju zakonski regulisana probematika, čak i u pravosudnom sistemu ćesto dolazi do zabune što rezultira nekim začuđujućim odlukama. No, ne plašite se. Autorska prava u Srbiji postoje, samo ih je malo teže ukapirati, i kod nekih ljudi – ispoštovati. U našoj zemlji postoji Zavod za intelektualnu svojinu, postoji organizacija koja bi trebalo da vodi računa o vama kao autoru, i postoje diskografske kuće koje će vam izdati album. Izmene ovog zakona uskoro bi trebalo da stupe na snagu, jer su one jedna od zadatka koje nam je zadala Evropska unija. Kako bismo vam razrešili nedoumice oko korišćenja ovog prava, koje su još izraženije u ovo digitalno doba, posetili smo konferenciju posvećenu upravo upotrebi autorskih i srodnih prava koju je održala diskografska kuća Mascom. Pokušali smo smo da sve što vas zanima prevedemo na proste note.
Videos by VICE
Šta je autorsko pravo?
Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. Autorsko pravo i srodna prava ključni su za ljudsko stvaralaštvo, jer bi autor pre svega trebalo da živi od svog dela, kao i u svakoj drugoj branši, zar ne? Autorsko pravo traje za života autora i sedamdeset godina nakon njegove smrti (ukoliko nemate šta da ostavite klincima, uvek možete da im ostavite pesmu). Posle isteka ovog roka, pesma postaje javno dobro.
Odlazak u diskografsku kuću
Imate hit koji će zaludeti čitavu Srbiju. Strava. Ali ni ovo nije garant da ćete imati keša da svakog meseca redovno plaćate Infostan (o tome malo kasnije). Izabrali ste diskografsku kuću koja će vam izdati album. Od nje dobijate ugovor, a onda dalje odlazite u studio da snimite vaš hit, dogovarate sa producentima, ugovarate detalje finansiranja, a oni su dužni da vas reklamiraju,distribuiraju i obezbede vam pre svega javne nastupe (deset odsto od zarade ide vama) i fizičku prodaju albuma (digitalno izdanje ili ploču, s obzirom da je CD sahranjen. Napomena: Izbegavajte besplatne koncerte, neće vam doneti ništa dobro.
Pogledajte i VICE film: „DJ istorija Beograda“
Zvaničnu platu ćete primati jednom godišnje, suma misteriozna, šifra S(P)OKOJ
Pored spomenutih nastupa i prodaje, način na koji vi kao autor možete da naplatite je svako njeno javno korišćenje u svim javnim i ugostiteljskim objektima. Tarifa zavisi od kvadrature, na osnovu koje je propisan cenovnik. Za ovu kontrolu u Srbiji je zadužena organizacija SOKOJ. Od ove organizacije ćete, ukoliko se učlanite, jednom godišnje dobijati platu sa misterioznom sumom. Nikada vam neće biti jasno zašto je tolika (toliko niska), pomirite se sa tim. Veliki broj autora nije zadovoljan funkcionisanjem ovog udruženja, pa su akanja i prepirke svakodnevna stvar sa kojom ćete morati da naućite da se nosite. Zakonski, svaki kafić, hotel, ili drugi ugostiteljski objekat bi trebalo da vam plati puštanje vaše pesme, ali kao što smo napomenuli na početku teksta nebeski narod voli da besplatno uživa u zadovoljstvima, a i da krade. Autori su već dugi niz godina nezadovoljni radom ovog udruženja, a na neka pitanja im često niko ne daje odgovre. Istina je, polje je takvo da ima dosta prostora za manevrisanje, ali deluje kao da se sve malo otelo kontroli. Ova organizacija je u Srbiji zadužena i za platformu Jutjub. Što nas dovodi do….
Džaba ste angažovali celu porodicu da vam budži preglede na Jutjubu
Nove tehnologije donele su nove modele funkcionisanja, pa i na polju konzumiranja muzike i autorskih prava. Međutim autorsko pravo u digitalnom svetu u Srbiji i dalje tumara naokolo tražeći svoje pravo mesto. Za Jutjub je navodno u Srbiji zadužen SOKOJ, te maltene nije ni važno koliko ćete pregleda imati, osim ako vam to ne utiče na samopozdanje, nije ni to loša stvar. Ovoj organizaciji je 2015. godine izdata tarifa za Jutjub, ali kolika je ona i šta se sa njom desilo niko ne zna. Dakle, ukoliko želite da nešto zaradite onlajn, najbolje je da muziku plasirate na Deezer, Spotify, iTunes ili Google Play. Za ove aplikacije zadužena je vaša diskografska kuća. Ukoliko želite da slušate domaćeg izvođača uvek je bolje da ga preslušavate i šerujete sa pomenutih aplikacija nego sa Jutjuba.
Najveći neprijatelj autorskih prava u Srbiji za sada RTS
Kreativnoj zajednici u Srbiji je teško. Još teže joj je kada ne nailazi na podršku javnog servisa, a kod nas je slučaj ne samo da ne nailazi na podršku, već je javni servis onaj koji joj trenutno najviše šteti. Kao i za ostale korisnike i RTS postoji specijalna tarifa za naplatu korišćenja numera koju je izdao SOKOJ. Iako je televizijsku preplatu u Srbiji plaćao i onaj ko nema televizor, naš javni servis autorima duguje velike svote novca. On ne samo da ne isplaćuje korišćenu muziku, već je često i ne prijavljuje. U susednoj Hrvatskoj, televizija HRT je autorima podarila sumu od 1. 400 000 evra, dok je u Srbiji ta brojka samo 125 000. Zbog ovakve situacije česte su tužbe autora, koje se još češće završe poprilično čudno i neočekivano.
Zaboravite sve ovo iznad i zamislite svet bez muzike
Baviti se muzikom u Srbiji jeste borba sa vetrenjačama. I jeste užasno naporno i iscrpljujuće boriti se sa pravima koje većina ljudi u zemlji ne razume. Ali recite ljudima koji misle da muzika treba da bude besplatna da zamisle svet bez nje. Da zamisle diskoteke u kojima plešu na suvo, jutra i večeri bez omiljenih pesma, bilo koju svakodnevnu radnju bez pratećeg saundtreka. Bio bi to jedan vrlo dosadan, gluv i sakat svet. Pesma je nečije delo, a čulo dodira je samo jedno od čula koje imamo. Naučite da opipate muziku svojim umom i shvatite koliko je vredna i koliko vam znači.
Još na VICE.com:
Pitali smo domaće didžejeve koju bi stvar pustili ispred fontane
Domaće pesme koje će vas uraditi
