Dok je trijumfalno talibansko rukovodstvo držalo svoju prvu zvaničnu konferenciju za štampu od kada su preuzeli vlast u Kabulu, portparol Zabihulah Mudžihad obećao je da će prekinuti proizvodnju koja obezbeđuje oko 80 odsto svetskog heroina, kao i velike količine metamfetamina i hašiša.
“Uveravamo naše zemljake i žene i međunarodnu zajednicu da nećemo proizvoditi nikakve narkotike”, rekao je Mudžahid novinarima u Kabulu.
Videos by VICE
“Od sada se niko neće baviti [trgovinom heroinom], niko ne može biti umešan u krijumčarenje droge.”
Međutim, činilo se da u toj izjavi postoji „ali“, pošto je Mudžihad objasnio potrebu za „međunarodnom pomoći“ jednoj od najsiromašnijih nacija u svetu da se odmakne od biljaka maka koje se lako uzgajaju i koje obezbeđuju smolu koja se koristi za proizvodnju heroina.
Sa stotinama miliona dolara prihoda od prodaje opijuma i heroina svake godine – UN su procenile da godišnja žetva maka poljoprivrednicima donosi oko 350 miliona dolara godišnje na osnovu 55 dolara po kilogramu cene soka od maka koju nudi proizvođači heroin – nema isplativijeg useva. U zemlji u kojoj većina ljudi živi sa manje od 600 dolara godišnje, uzgoj maka je to što čini da ne bude masovnog gladovanja i omogućava dostojanstven života od poljoprivrede.
UN procenjuje da žetva postaje vredna 1,4 milijarde dolara kada se preradi u heroin i izvezeu inostranstvo: u svakoj fazi vrednost cena raste pre nego što stigne u Evropu po više od 10 puta većoj ceni, što mak čini kritičnim delom novčanog toka na svim nivoima afganistanske ekonomije.
Taj ekonomski pritisak će primorati talibane na izbor, budući da novi čelnici Avganistana ne mogu sebi priuštiti da prekinu trgovinu drogom bez toga da ponude drugi izvor prihoda avganistanskim poljoprivrednicima.
„Talibanima se posebno ne sviđa trgovina heroinom – smatraju da je upotreba droga potpuno zabranjena itd. – ali to je toliko duboko ukorenjeni deo ruralne avganistanske kulture da znaju da ne mogu da je napadnu bez ozbiljnog plana za zamenu“, kaže nam bivši britanski vojnik specijalnih snaga koji je više puta obilazio provinciju Helmand, jedno od glavnih područja za proizvodnju heroina u zemlji.
“Heroin je razlog što su mudžahedini bili nahranjeni i opremljeni protiv Sovjeta, a nakon izbijanja građanskog rata finansirao je sve vojskovođe i etničke milicije koje su se devedesetih protivile talibanima”, rekao je bivši vojnik koji je radio kao konsultant za strategiju protiv narkotika pri avganistanskoj vladu u više navrata od 2008. „I talibani su bili sretni da to oporezuju za svoje koristi, posebno nakon što smo 2006. ušli u Helmand. Znali su da će naši napori da obuzdamo proizvodnju heroina razbesniti poljoprivrednike pa su se postavili kao oni koji će oporezuju i štite njive od okupacije“.
“Neće ništa prestati ako im međunarodna zajednica ne plati da to učine”, zaključio je vojnik-konsultant. „Ne mogu da priuštiti da zaustave proizvodnju bez pomoći – čitava zemlja bi umrla od gladi, to je u osnovi njihov jedini održivi izvoz – i želeće da uđu u neposredne pregovore s međunarodnom zajednicom. Ali ako se dogovore, zaustaviće izvoz bar na neko vreme, videli smo da su manje-više održali reč 2000. “
Ovo se poziva na odluku talibana da pristanu da prekinu izvoz heroina u zamenu za stotine miliona dolara pomoći iz Sjedinjenih Država koju su dobijali nekoliko godina pre nego što su napadi 11. septembra doveli do invazije Avganistana pod vođstvom SAD, pa je režim talibana bio oboren.
Ali u periodu od 2000. do 2001. godine, kada su talibani zaista smanjili izvoz sa teritorije koju su kontrolisali na skoro nulu, kolaps ruralne ekonomije dogodio se brže nego što su talibani mogli da podele ograničenu pomoć poljoprivrednicima. Desetine hiljada ljudi je pobeglo za Pakistan pošto je glad zahvatila neke zajednice.
„Oni to mogu“, rekao je konsultant. „Ali oni znaju šta se dogodilo prošli put – glad i to im bap nije pomoglo godinu dana kasnije kada su SAD izvršile invaziju – pa će tražitiveoma dobar dil da prekinu proizvodnju. A realno, oni su odlični pregovarači. “