Tinejdžeri beleže našu epohu haosa izvanrednim fotografijama

Tinejdžeri su često sposobni da ponude originalne i inventivne poglede na svet – posebno na svet koji se raspada zahvaljujući greškama prethodnih generacija. Nažalost, mlade ljude i njihove ideje javnost obično ignoriše. Ove godine je njujorška SVA pokušala da to promeni. Od američkih srednjoškolaca traženo je da fotografijama ilustruju svoje tumačenje stanja u kom se zemlja nalazi. Na izložbi 2017 America biće prikazan bar po jedan rad svakog učesnika, ukupno 2,000 fotografija učenika iz trideset američkih država, drugog decembra u galeriji Gramersi.

Stiven Frejli, kustos ove kolekcije i predsednik foto i video odseka BFA, objašnjava nam putem mejla da bi želeo da izložba „pojača glasove novih vizualnih umetnika“, kao i da „prikaže širok raspon različitih perspektiva, od otvoreno orijentisanih na aktuelna politička pitanja sve do lično ekspresivnih.“ Širi narativ izložbe nudi bes i optimizam, duh ovog uzburkanog vremena iz vizure mladih umetnika.

Evo šta je još Frejli imao da kaže na temu ovih raznolikih radova mladih fotografa.

VICE: Zašto ste poziv uputili baš srednjoškolcima?

Stiven Frejli: Već dve godine posećujem razne srednje škole, pa sam želeo da ponudim učenicima ovaj most kao izlaz iz izolacije, da im izrazim podršku u ime zajednice umetnika i pozovem ih da svojim radom doprinesu javnoj raspravi. Takođe, iskreno me je zanimala njihova reakcija i prilagođavanje na ovo otrovno doba.

Kakvi su trendovi prisutni u radovima koji su vam stigli?
Sama tema je, naravno, inspirisala dosta upotrebe američke zastave. Sloboda govora i identiteta je takođe često prisutna. Interesantno koliko su teksta pisali po telima, ne znam da li je to u vezi sa danas sveprisutnim tetovažama. Telo je i seksualizovan i politizovan prostor, ima mnogo autoportreta. Očekivano, dosta je i rodne fluidnosti.

Da li je nada prisutna u tonu izložbe?

Strepnja više prožima radove generalno gledano, ali ima ih dosta koji izražavaju obične svakodnevne trenutke ispunjene zadovoljstvom i radošću. Jasno je da vide ovo vreme kao prelomni trenutak u istoriji američkog naroda.

Da li vam je izložba pomogla da bolje upoznate način na koji mladi ljudi komuniciraju fotografijom kad su u pitanju politizovane teme?
Ima tu izuzetnih radova, radoznalih, samouverenih, vizualno oštrih. Zadivljen sam sposobnošću dece da prepletu društveno-politička zapažanja sa sopstvenim životima – to je politika ličnog. Ipak, mislim da su fokusirani više na osećaj besa i srednjoškolske buntovnosti.

Da li je njihovom razvoju pomogla ili odmogla sveprisutnost vizualne umetnosti po društvenim mrežama?

Nagon da se ovekoveči svakodnevno, da se svaki kadar zabeleži i podeli, tim putem su društvene mreže monumentalno eskalirale društvenu svest o vizualnim umetnostima. Možda se u tom pogledu i mladi ljudi osećaju sposobnim da razviju potrebnu veštinu, ili im se tako javi inicijalni afinitet prema fotografiji.

Da li vidite značajnu razliku između srednjoškolskog i univerzitetskog nivoa?
Jasne su dodirne tačke radova srednjoškolaca sa radovima studenata prve godine, u smislu eksperimentisanja, radoznalosti, veštine. Na višim godinama fakulteta, ipak se teme i instinkti istražuju nešto dublje.

Da li mlade generacije zanima fotografija kao umetnički izraz, iako je sveprisutna u današnjem društvu?
Imajući u vidu zapanjujuću količinu slika koje se generišu svakog trenutka, jasno je da originalnost predstavlja veliki izazov – teško im je da nađu svoj glas u haosu informacija i opsesivnoj potrebi da se bukvalno sve fotografiše.

Pratite Elizabeth Renstrom na Instagram.