Trolovanje na stranu, da li je zapravo bezbedno jesti sirovu piletinu

Tekst je objavljen na Munchies

Ako ste prošle nedelje dovoljno dugo blejali po internetu, možda ste videli komentare koji se tiču korisnice Fejsbuka pod imenom Morgan Džejn Gibs, koja tvrdi da je uključila sirovu piletinu u svoju ishranu, da bi se u novoj godini hranila „zdravije”.

Videos by VICE

Naoružana haštagovima #newyearsresolution, #clean i #cleaneating, Gibs je pokazala nešto što je nazvala „srednje pečenim pilećim filetima”, i rekla, „Toliko su dobri da ne mogu da verujem da ih nikada ranije nisam probala ovakve. Jedva čekam da navalim na ovo, zajedno sa domaćom salatom i povrćem”.

Ovaj post, koji je šerovan više od 200 puta, izazvao je obavezne komentare u stilu „Ti si luda”, „Počivaj u miru”, i „Gore nego u Tako Belu”. Ali u eri trolova, trendova u hrani i lažnih vesti, nije smesta bilo očigledno da li Gibs misli ozbiljno ili ne.

Ispostavilo se da ne misli ozbiljno, i da je njena kampanja trolovanja na kraju bila prilično uspešna – dovoljno uspešna da se zapitamo koliko je zapravo bezbedno jesti sirovu piletinu.

Ova ideja mnogim čitaocima možda deluje neukusno i zaista i opasno, zato što nas uče da je sirova piletina omiljeno mesto za skrivanje opasnih bolesti koje se prenose hranom. Ali s druge strane, u Japanu je prilično uobičajeno jesti sirovu piletinu, gde se tretira kao tartar biftek ili sirovi losos, i smatra se prilično bezbednim.

Nismo hteli da budemo zamorci, pa smo angažovali dr Rika Holija, profesora mikrobiologije sa Univerziteta u Manitobi. „Verovatno je bezbednije preći autoput 401 u pet, u utorak popodne”, smeje se Holi. „Rizici su znatno veći nego kod tatar bifteka i sirovog lososa, na primer, koji su dovoljno opasni”.

I, da li su pilići prljave životinje? Pa znamo da bi ih način na koji se većina njih gaji smestio u tu kategoriju, ali rizici po zdravlje nas ljudi zapravo su više vezani za njihovu utrobu.

„Najmanje 25 procenata pilećih trupova je zaraženo salmonelom, a postoji oko 2600 vrsta salmonele”, objašnjava Holi. „Ako pogledate podatke u SAD o zaraženosti piletine kampilobakterijom, videćete da je između 30 do 90 posto trupova zaraženo. Bolesti koje se prenose hranom koštaju dve trećine od troškova dijabetesa, što nije beznačajno”.

Šta više, Holi kaže da uopšte ne jede sirovo meso, uglavnom zbog onoga što je video istraživajući bezbednost hrane „Ne želim da se zarazim i umrem od bakterija kojima je to sirovo meso prirodno stanište, a termička obrada je sjajno rešenje”, kaže Holi, dodajući da restorani koji služe sirovo mesto treba da se „postaraju za to da njihovi dobavljači mogu da dokažu da nema patogenih bakterija u hrani koja se služi sirova”.

I iako su jela kao što je pileći sašimi prilično uobičajena u Japanu, i dalje je teško naći restorane u Severnoj Americi koji to služe. Ali jedno od mesta na kome se služi ovo kontroverzno jelo je Ipuku, japanski restoran u Berkliju, u Kaliforniji.

„Ključna je svežina”, izjavio je 2013. za Njuzvik vlasnik i glavni kuvar Ipukua Kristijan Giderman „Nama pilići stižu sa glavama i nogama, a do samrtnog grča je došlo toliko nedavno, da možeš da posadiš pile na noge”.

Tokom tog interjvua, Giderman je takođe rekao da je od ključnog značaja to što sarađuju sa malom farmom pilića, jer se tako minimizuje rizik od zaraze, pored toga što se koristi meso sa unutrašnjeg dela pilećih grudi, koje je daleko od opasnih bakterija. Komadići sirove piletine se takođe na 30 sekundi uranjaju u kipuću vodu, pre nego što ih iseku i posluže, uz dodatne mere opreza.

Pileći sašimi. Fotografija: Flickr korisnik Debs (ò ó )

I, da li su pilići prljave životinje? Pa znamo da bi ih način na koji se većina njih gaji smestio u tu kategoriju, ali rizici po zdravlje nas ljudi zapravo su više vezani za njihovu utrobu.
„Tako je zbog metabolizma te peradi”, kaže dr Holi. „Kod svake biljke ili životinje postoji veza između organizma i bakterija. To je prirodna veza u svakoj sredini. U slučaju zaraze pilića, salmonela i kampilobakterija rutinski naseljavaju unutrašnji trakt ovih ptica, bez značajnog kliničkog efekta po njih”.

„Rizici nadaleko nadmašuju prednosti.”

A kada je reč o gastroenterološkom traktu, upravo to je ugroženo kod ljudi kada pojedu sirovu ili nedovoljno termički obrađenu piletinu. A klinički efekti su prilično jebeno značajni, da iskoristimo izraz dr Holija.

„Listerija može da ošteti mozak”, upozorava on. „Ili, u nekim slučajevima, čitav probavni trakt može da vam se zarazi patogenim organizmima, kao što je ešerihija koli o157 h7. Bakterija je u stanju da probije zid koji razdvaja utrobu od ostatka organizma, i bakterija dospe u krv, širi se kao luda, i može da te ubije”.

Drugim rečima, ako neko svojoj ishrani doda sirovu piletinu u ime #cleanliving, zapravo živi opasno. „Svu sirovu piletinu smatram zaraženom organizmima koji bi mogli da me ubiju. Rizici nadaleko nadmašuju prednosti.”

Ako baš morate da probate pileći tatar, prepustite to profesionalcima.

Još na VICE.com:

Jela sam samo pohovanu piletinu da vidim da li će mi ikad biti dosta

Šta se dogodilo kada sam otišla ‘iza kulisa’ KFC-a

Divni psi i hot dogovi za vrele letnje dane