Tek je svanulo u Beogradu, kada su ispred Plavog vagona na Železničkoj stanici počeli da se okupljaju građani. Iskaču iz uobičajne scene za Železničku stanicu rano ujutru. Predvođeni Inicijativom Ne davimo Beograd u ponedeljak rano ujutru kreću za Brus, kako bi pružili podršku Mariji Lukić, koja vodi borbu protiv nekadašnjeg prvog čoveka ove zavučene opštine Milutina Jeličića Jutke, optuženog da ju je seksualno uznemiravao.
Ekipa je šarena, tu su mladi iz Inicijative, i oni koji su se odazvali na poziv, tu su predstavnice Žena u crnom, Inicijative žena Srbije, tu su studenti, penzionerke i novinari. Od 60, koliko ih se prijavilo za polazak u Brus, krenulo je 44.
Videos by VICE
#BuszaBrus, kako je akcija nazvana, malo pre sedam časova kreće na skoro četiri sata dug put, i atmosfera je za tako rano jutro živahna. Prave se planovi – kako će da se ponašaju, šta će da uzvikuju, ko će da udara u bubnjeve – ipak svi su svesni na samom polasku da u Brusu nema pravde za Mariju, i druge Jutkine žrtve. Od suđenja, ljudi u autobusu, ne očekuju mnogo, ali su tu da pokažu da nije Jutka jedini koji ima “leđa”, i da su Marijina jača jer oni koji je podržavaju nisu potkupljeni i ucenjeni.
O Brusu smo već pisali, tom malom mestu odsečenom od ostatka sveta, u kom je strah ugušio slobodu. I u ponedeljak, kada je 44 nas stiglo iz Beograda na suđenje ulice su bile gotovo puste, a tek po koji prolaznik ubrzao bi korak kada bi pored njega prošla grupa sa banerom “Pravda za Mariju”.
Ispred suda je i policija, dva skupa su prijavljena – podrška Mariji Lukić i podrška Jutki. “Mnogo je važno što smo došli”, kaže Saša nakon što je video Jutkine pristalice.
Atmosfera je od samog starta na ivici incidenta, Jutkine pristalice, kakve li ironije, uglavnom muškarce u majicama “Pravda za Jutku” smiruju žene, iste one koje su uoči prethodnog suđenja uzvikivale Mariji “bludnice”. I onda stiže ona, sa već prepoznatljivim osmehom na licu. U pratnji Borivoja Borovića, sa dve fascikle u ruci. Jutkine pristalice im ne daju da prođu, policija to posmatra, i izbija incident. Jutkin pristalica, najglasniji u grupi, gura Marijinog prijatelja ovaj uzvraća, a jedna od devojaka iz Beograda završava u tom koškanju u žbunju.
Aplaudiraju Jutki, koji u sud ulazi sa suprugom i šest advokata – četiri žene i dva muškarca. Mešaju se povici “Jutka, Jutka” i “Pravda za Mariju”. I zvuke bubnjeva sa spolja i povike okupljenih počinje suđenje, koje se pretvorilo u višečasovno mučenje Marije, i dve svedokinje Daniele i Sneže.
Bilo je jasno da će advokatski tim Jeličića predvođen Zorom Dobričanin Nikodinović učiniti sve da odloži ovo ročište – što je, istini na volju, i njihov posao – ali nesposobnost sudije Mladena Tipsarevića da u sudnici zavede red, zaštiti svedokinje i Mariju, odnosno da radi svoj posao obeležila je ponedeljak.
Smenjivale su se uvrede između advokata Marije Lukić i Jutkinog pravnog tima. Upadalo se u reč, traženo je izuzeće sudije, a publika se u par navrata smejala iako ništa nije bilo smešno.
Mladen Tipsarević izgubio je potpunu kontrolu nad sudnicom kada je za svedoka pozvana Daniela Vukajlović – Jutkina žrtva. I opet je ironija na delu, zakletvu da će govoriti istinu pročitala je u muškom rodu – jer tako na papiriću piše. Nakon par sati čekanja, okružena Jutkinim pristalicama, bio je red da ispriča svoju istinu. Ali do toga nije došlo. Njeno svedočenje prekidano je u više navrata upadicama Jutkinih advokata, raspravom Borovića sa sudijom, i pretnjama koje je Jutka uputio Boroviću. Ovog puta obučen kako dolikuje za sud, Milutin Jeličić je, nasuprot tihom čoveku koji se na prošlom ročištu jedva čuo dok je objašnjavao sudiji zašto mu nema advokatice, ohrabren svitom koju je poveo, postao razgoropaćen, i jasan u svojim pretnjama.
“Tišina tu. Ne obraćaj mu se”, dobacila mu je Zora Dobričanin u pokušaju da ga ućutka.
Daniela se vratila na klupu sa suzama u očima. “Već smo navikli na ovo”, rekla mi je posle suđenja.
Sudija nije umeo da se izbori sa svima njima.
“Zašto dozvoljavate da se ponašaju kao seljaci”, dobacio je Borović u jednom trenutku. Jutkini advokati su upadali u reč svakome ko je progovorio. “Molim vas da se ovo upiše u zapisnik. Rekao nam je damo seljaci, i babe alapače”, insistirala je Zora Dobričanin.
Borović se smeškao. Tipsarević je poražen sedeo za klupom, i prevrtao po papirima, na momente je delovao kao da se potpuno isključio iz suđenja. “Predstava i cirkus, a ne suđenje” je opis novinara koji su sedeli unutra. Reda i mira svakako nije bilo. Letele su opomene, kao prazne pretnje. Mladen Tipsarević, sudija pred penziju, pokazao je da nema snage da izgura ovaj slučaj do kraja. Da su ga pritisci javnosti i Brusa samleli.
Predviđanje ekipe iz autobusa se obistinilo nakon par dugih sati u sudnici, suđenje je ponovo odloženo. Datum kada će se sledeći pretres odigrati još uvek nije poznat javnosti, ali je Marija iz sudnice ponovo izašla sa osmehom, i spustila se niz ulicu ogrnuta ljubičastim banerom “Pravda za Mariju” iako je više nego očigledno da u Brusu pravde za nju nema,
“Kako je hrabra (Marija)”, kaže mi Marija, profesorka u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. “Ja ne mogu da zamislim šta bi bilo da nismo došli” dok se ekipa smeštala u bus kako bi se vratila u Beograd.