Gradovi u jugoistočnom regionu Turske, na granici sa severom Sirije i Irakom, opustošeni su u žestokim sukobima od kako je prošlog jula prekinuto primirje između turske vlade i odmetnute Kurdistanske radničke stranke.
Trupe i kurdski gerilci imali su nasilne sukobe na ulicama, granatiranje turske vojske je uništilo gradsku infrastrukturu, a neprekidne racije i kontrole uvedene su u čitava naselja i gradove. Barem 100 civila, uključujući žene, decu i stare, ubijeno je kada su turske snage otvorile vatru na ljude na ulicama, po podacima organizacije Human Rights Watch, i sprovele kampanju zastrašivanja protiv kurdskih aktivista ili bilo koga osumnjičenog da pripada toj grupi.
Videos by VICE
Policijski čas i zabrana izlaska na ulicu koje je naredila vlada, ostavili su ljude zarobljene bez hrane i medicinskih zaliha, ponekad i nedeljama bez prekida, čime je ugroženo više od 200,000 života, što je, po rečima organizacija za ljudska prava, jednako kolektivnom kažnjavanju. Nezavisnim posmatračima ljudskih prava i organizacijama pravnika je zabranjen pristup u ovoj oblasti.
Kurdi se bore protiv turske države već decenijama, zahtevajući bolja prava za svoj narod i kulturu u Turskoj, gde su suočeni sa sistemskom diskriminacijom. Brojne kurdske grupe uzele su oružje – uključujući Kurdistansku radničku stranku (PKK), Jedinice civilne zaštite (YPS), koja takođe ima i ženski bataljon YPS-JIN, i Kurdistanske jastrebe slobode, koji su preuzeli odgovornost za bombaški napad u Ankari prošlog vikenda kada je stradalo preko 30 ljudi.
Konflikt se zakomplikovao ratovima u Siriji i Iraku, gde se Kurdistanska radnička stranka, sirijska kurdistanska pobunjenička grupa Jedinice narodne zaštite (YPG) i iračka kurdska militantna grupa, poznatija kao pešmerge, bore protiv Islamske države. Turska veruje da je njihov skriveni motiv uspostavljanje Kurdistanske države u vakuumu koji je stvorio rat u Siriji – a strahovi su se uvećali u četvrtak, kada su tri autonomna regiona pod kurdskom kontolom u Siriji glasala za uspostavljanje federalnog sistema na severu zemlje.
Redakcija VICE News je dobila pristup Nusajbinu, turskom gradu sa oko 90 hiljada stanovnika na severnoistoku Sirije, gde je nedavno opet uveden dvadesetčetvoročasovni policijski čas. Upoznali smo članove Jedinica civilne zaštite (YPS i YPS-JIN), od kojih su mnogi još uvek tinejdžeri, i koji su rekli da su spremni da umru za svoj cilj, kao i civili uhvaćeni u unakrsnoj vatri. Njihova prezimena su zaštićena zbog bezbednosti.
Serfiraz, 25, kaže da se poslednjih godina nadao da bi “Kurdski problem” u Turskoj mogao da bude rešen pregovorima između vlade i Kurdistanske radničke stranke – ali nakon što je primirje prekinuto napadi vojske na kurdistanske militantne grupe i civilno stanovništvo su postali takvi da je, kako kaže, rat jedina opcija.
Bakur, 27, kaže da je nakon hapšenja na protestu osuđen na 15 godina zatvora – zbog čega je pristupio Jedinici civilne zaštite pre konačnog izricanja presude.
Borci su napravili barikade da bi omeli kretanje Turske vojske kroz grad. Ponekad koriste kamione; drugi su napravljeni od cigli, uzetih sa gradskih trotoara i puteva. Mnoge od ciglanih barikada ispod imaju ručno pravljene ekspolzive, sa okidačem na pritisak ili daljinski upravljač.
Zenda, 27, članica ženskog bataljona Jedinice civilne zaštite, koji je nastao u januaru 2016. Osim borbe protiv turske države, kažu da se takođe bore i protiv dominantne patrijarhalne kulture u Turskoj.
Gerilci nekada odlaze na autoput pored grada, otmu kamione i prebace ih u grad gde se koriste kao barikade, a civilima poklanjaju robu koju je kamion prevozio. Redakcija VICE News videla jedan takav kamion pun narandži, drugi sa brašnom i treći sa lekovima.
Ksebat, 22, kaže da je imao poteškoće pri hodanju zbog povrede, ali je odlučan da nastavi sa borbom u Nusajbinu.
Kurdski civil pokazuje na oštećenja nastala u sukobima dok njegova ćerka stoji u pozadini. Ljudskopravaške grupe kažu da je stotine civila ubijeno tokom borbi a desetine hiljada proterano iz svojih domova.
Agir, 18-godišnji borac. Jedinica civilne zaštite po procenama ima više od 1000 boraca. Nastala je iz Patriotskog revolucionarnog omladiskog pokreta (YDG-H), podmlatka Kurdistanske radničke stranke, koji je osnovan 2013. Civili ih nazivaju “omladinci”.
Nusajbin ima dugu istoriju radikalne poklitike. Većina porodica koja živi u grau imaju bar jednog člana koji se priključio Kurdistanskoj radničkoj stranci, i koji je ili poginuio ili se još uvek bori ili je u zatvoru. Umesto da pobegnu iz grada, mnoge majke su odlučile da ostanu u Nusajbinu da bi pomogle gerilcima. Ušile su ovu ćebad da bi zaštitile deo ulice od snajpera turske vojske.
Kanfeda, 21, opisao je sebe kao turskog komunistu koji došao sa zapada zemlje da se priključi pokretu otpora u Nusajbinu.
Rohat, 18, kaže da bi bio spreman da pogine u ratu, jer je već izgubio neke članove porodice koji su se zajedno sa Kurdistanskom radničkom strankom borili protiv Turske, a u porodici ima mnogo mladih koji bi se priključili posle njega.
Bagok, 24, kaže da je vodio udoban život studirajući psihologiju na univerzitetu na zapadu Turske, ali je osetio dužnost da se priključi Jedinici civilne zaštite kada je video broj civila ubijenih od strane turskih snaga poslednjih meseci.
Sve fotografije: Uygar Onder Simsek/MOKU. Pratite ga na Tviteru @Mrpc6 i na Instagramu @uygaronder.
