Dvadesetdvogodišnja majka iz grada Hiderabada na jugu Indije je učinila krivično delo prodavši svog dvomesečnog sina za 600 dolara kako bi sastavila kraj sa krajem – i to se događa uznemirujuće često od kada je Indija zatvorena zbog Kovid-19.
Šaik Zoja Kan je navodno prodala svoju bebu da bi mogla da sakupi dovoljno novca kako bi se preselila u finansijski centar Indije, Mumbai. Nju je muž ostavio 3. avgusta, posle svađe u kući, da se snalazi sama sa novorođenčetom. Ali, kada se muž 8. avgusta vratio kući, saznao je šta se desilo i podneo je prijavu policiji 11. avgusta, optužujući suprugu da je prodala bebu preko posrednika.
Videos by VICE
Policija je uhapsila šestoro ljudi u vezi s ovim slučajem. Među njima su majka, par kome je prodala bebu, članovi njihove porodice i dvoje posrednika koju su omogućili kupoprodaju.
Ipak, ovo nije izolovan incident. Strogi karantin koji se sprovodi u Indiji je umnogome doprineo ekonomskom kolapsu i sve većoj stopi nezaposlenosti. .
U maju je još jedan par iz Hiderabada pokušao da proda svog dvomesečnog sina za nešto manje od 300 dolara. Oboje supružnika su migranti koji su nadničili u građevini, i koji su izgubili prihode zbog Kovid-19 karantina.
Sličan slučaj se dogodio u Kalkuti u junu, kada su kućna pomoćnica i njen muž nadničar bili primorani da prodaju svoju dvoipomesečnu ćerku za svega 40 dolara.
Još jedan primer dolazi iz severoistočne indijske države Asam, gde je migrant radnik koji je ostao bez sredstava za život prodao svoju petnaest dana staru ćerku za 600 dolara u julu.
Trgovina decom je ozbiljan problem u Indiji, gde se procenjuje da jedno dete nestane svakih osam minuta. Većina te dece koja bude prodata kao mala kasnije bude primorana na robovski rad ili seksualnu eksploataciju.
Učestalost ovakvih slučajeva potvrđuje upozorenja koja je Vrhovnom sudu Indije uputila nevladina organizacija koja se bori za dečija prava i koju predvodi nobelovac Kailaš Satjarti. U dopisu se navodi da će restrikcije kretanja dovesti do skoka u trgovini decom.
NVO je podnela peticiju nakon što je u državama širom Indije prijavljeno više slučajeva trgovine decom. „Potpuna je realnost da ih očekuje siromaštvo i glad (radnici sa dnevnim platama i radnici-migranti), jer su migrirali (u gradove) pre svega zbog nedostatka posla u rodnim selima“, navodi se u dopisu. “Mnogi će biti usisanu u začarani krug duga sa izrabljivačkim kamatama zbog svoje teške finansijske situacije, što će se pokazati kao plodno tle za trgovce decom.”
Kao odgovor na dopis, Vrhovni sud je poslao upozorenje centralnoj vladi, Nacionalnom organu za upravljanje katastrofama (NDMA) i devet indijskih država gde su takvi zločini bili najzastupljeniji 8. juna, apelujući h da odrede odgovarajuće politike za sprečavanje trgovine decom tokom trajanja pandemije.
Izveštaj organizacije Save the Children, NVO-a koji radi na zaštiti dece i borbi za njihova prava, objavljen u julu, navodi da je ne samo četvrtina žrtava trgovine ljudima maloletno, nego i da je pandemila Kovid-19 dodatno izolovala ovu decu i otežala njihovo izbavljanje.
U izveštaju u koji je VICE imao uvid, navodi se da je osam od deset ranjivih domaćinstava sa decom prijavilo gubitak posla ili prihoda.
Izveštaj Ujedinjenih Nacija o istraživanju droge i kriminala, objavljen u maju, predvideo je da će loša ekonomska situacija izazvana zatvaranjem privrede šitom sveta i distanciranje potencijalno dovestio do porasta u trgovini ljudima.
Prema podacima Nacionalnog zavoda za kriminalne dosijee Indije, od ukupno 5264 slučajeva trgovina ljudima prijavljenih u 2018, 48 procenata se odnosi na osobe mlađe od 18 godina.