U stara dobra vremena, pre interneta i sličnih gluposti, kad si se naložio na serijskog ubicu, tradicija je bila da mu pošalješ ljubavno pismo u zatvor. Ali vremena se menjaju. Muškarci smeju da plaču. Uz pomoć telefona možete da pregledate fotografije ljudi sa letovanja. Možete da izjavite ljubav serijskim ubicama na društvenim mrežama i pridružite se hiljadama drugih u praćenju fan stranica posvećenih nekim od najozloglašenijih imena u istoriji.
Skrolujući kroz brojne takve naloge, zaključio sam da su najveći broj njihovih pratilaca mlade žene — neke od njih sa samo 16 godina. Još više zbunjuje to što se neke od njih u svojim Tviter biografijama predstavljaju kao feministkinje. Nisam to mogao da shvatim; uopšte uzev, feminizam nema mnogo veze sa veličanjem muškaraca koji su postali slavni po tome što su ubijali žene.
Videos by VICE
Ali sam želeo da shvatim. Šta je to u serijskim ubicama što privlači ove mlade žene? Zašto nemaju nikakvog srama dok obelodanjuju takve svoje opsesije na Tviteru, najjavnijem od svih javnih foruma, kad su se prethodne digitalne generacije krile u najmračnijim dubinama anonimnih foruma, dok su raspravljale o animalnoj fizičkoj privlačnosti Freda Vesta sa drugim anonimnim avatarima?
Takve stvari su se po Tumblr-u dešavale godinama, ali čak su i tamo identiteti bili bolje skrivani. Na Tviteru su fotografije i ponekad puna imena na raspolaganju svakome (mada sam prikrio identitete onih sa kojima sam pričao za ovaj članak).
Započnimo sa @DailyKillerFact, nalogom iz Kanade koji ima 8.000 pratilaca i lice ozloglašenog serijskog ubice i silovatelja Ričarda Ramireza za profilsku sliku. Posle nasumičnog pregleda njegovog fida, našao sam tvit koji prikazuje fotografije snimljene na mestu zločina žrtava Hilsajdskih davitelja, para rođaka koji su ubili deset žena u Los Anđelesu između 1977. i 1978. godine. Žene na ovim fotografijama su bile gole i bačene pored puta nakon što su silovane i ubijene.
Nakon kratke rasprave sa svojom devojkom koja je želela da prijavi stranicu, odlučio sam da umesto toga pobliže pogledam ljude koji su retvitovali i lajkovali te fotografije. Želeo sam da znam kakva to osoba klikće na dugme sa “srcem” ispod slika ubijenih mladih žena.
Odgovor je bio: uglavnom mlade žene. Mnoge od njih sa biografijama koje sadrže reč “feministkinja”, uz sintagme kao što su “Obožavateljka broj jedan Teda Bandija” ili “ljubiteljka serijskih ubica”. Odlučio sam da kontaktiram neke od njih da vidim šta imaju da kažu.
Prva koja je odgovorila bila je sedamnaestogodišnjakinja koja ide u srednju školu u mestašcu sa 1.200 stanovnika u ruralnoj Americi. Iako neki njeni prijatelji znaju da je zanimaju serijske ubice, po njenim rečima, ne znaju da je njena opsesija seksualne prirode.
“Ljudi koji su počinili nasilne zločine seksualno me privlače”, rekla mi je s neba pa u rebra. “Mislim da su mi omiljeni oni koji se lože na nekrofiliju. Postoji reč za seksualno uzbuđenje koje nastaje zbog toga što si s partnerom za kog se zna da je počinio zločine kao što su silovanje i ubistvo — hibristofilija.”
VICE: To je korisno znati. Da li znaš ko te je ili šta prvi put naložilo na ubice?
Gledala sam dokumentarac o Džefriju Dameru i pomislila da je privlačan, iako sam znala da je gej. Trebalo mi je vremena da shvatim da mi sviđa upravo zato što je ubijao i jeo ljude.
Samo da razjasnimo nešto: ti zapravo ne bi volela da te serijski ubica ubije i pojede ili da i sama ubiješ i pojedeš nekoga?
Ne želim da ubijam ljude, ali ako bi neko koga poznajem počeo da ubija ljude, verovatno bih želela da se kresnem s njim bez obzira na to kakav je kao ličnost.
Ali ako se predstavljaš kao feministkinja — nisu li muškarci koji ubijaju, siluju i jedu žene zapravo sušta suprotnost feminizma? Ili je činjenica da je to upravo nešto što ne bi smelo da ti se dopada razlog zašto ti se toliko dopada?
Ja sam radikalna feministkinja koja se sasvim slučajno veoma loži na ljude koji zlostavljaju i ubijaju žene. Ups. Zapravo mi Damer više nije toliko privlačan, mnogo mi se više sviđaju Bandi i Ramirez, ha-ha.
Da li misliš da su ovi Tviter nalozi neodgovorni? Mogu li oni da normalizuju ubijanje, učine da ljudi postanu neosetljivi na njega ili čak navedu ljude da počine slične zločine?
Ako će nešto da normalizuje zločin, mislim da je to onda popularna televizija. Možda nalozi kao što je @TrueCrimePolls, koji se naizgled dive ubicama, mogu to da ohrabre, ali nalozi koji objavljuju samo činjenice verovatno ne mogu. Mislim da su serije kao što je Hanibal, koje nasilne kriminalce predstavljaju u pozitivnom svetlu, više odgovorne od ljudi koji žele da informišu.
Prešavši na nalog @TrueCrimePolls, počeo sam da istražujem njegov sadržaj. Delovao je plitkije, ciničnije i odvao utisak tinejdžerske zaljubljenosti iz časopisa J-17. Postavljao je ankete pratiocima sa pitanjima kao što su: “Da li biste radije imali noša-frizuru Dilana Rufa, ubice iz Čarlstona, ili bubuljice T. Džej Lejna, ubice iz srednje škole Čardon?” i postavljali statuse u kojima su nas obaveštavali da je danas rođendan ubice iz Sendi Huka Adama Lance.
Kad sam se vratio na @DailyKillerFact, zatekao sam poplavu “činjenica” ilustrovanih slikama ubistava. Iznad slike Henrija Lukasa, koji je ubo rođenu majku nožem u vrat i potom ubio još 11 ljudi, nalazio se natpis: “Agent FBI je pitao Henrija Lukasa zašto se upuštao u seks sa ženama nakon što bi ih ubio. On je odgovorio: ‘Volim mir i tišinu.’”
Još mladih feministkinja odgovorilo je na moje poruke. Damer, Ramirez i Bandi uporno su se pominjali kao najpopularnije ubice. “Ramirez je najzgodniji, Bandi je drugi, Damer je na trećem mestu”, rekla mi je jedna šesnaestogodišnjakinja iz ruralnog Ohaja.
Postoji li na društvenim mrežama zajednica fanova kao što si ti? I da li ti zaista nimalo ne smeta da ljudi znaju kakva su ti interesovanja?
Prilično sam otvorena oko toga i ljudi znaju za to — ne marim. Ljudi su strašno zatucani. Uvek sam volela kriminalističke dokumentarce, ali sam se na serijske ubice primila tek odnedavno, zbog Ričarda Ramireza. Nešto me fascinira kod njega.
Zašto se čini da se toliki broj mladih žena prima na ubice? Da li bi neka od njih zaista volela da upozna i stupi u vezi sa ubicom? Da li bi ti?
Sve zavisi. Mislim da se žene koje privlače serijske ubice samo lože na opasnost. Zavisi od ličnosti ubice da li bih se upustila u vezi s njim ili ne.
Da li je Ramirez mrzeo žene? Da li je to bila njegova motivacija da ih ubija?
Mislim da je to bila samo krvožednost. Voleo je seks koji ide uz nasilje. Ne mislim da je mrzeo žene. U svom intervju dok je čekao izvršenje smrtne kazne on je rekao da dok nije počeo da razgovara sa svojim ženskim grupijima nije bio svestan da žene imaju osećanja.
U Velikoj Britaniji, devetnaestogodišnja studentkinja sociologije odgovorila je na moje pitanje: šta te tačno privlači kod serijskih ubica? Jedna od stvari koja me zanima kod serijskih ubica, psihopata i sociopata jeste na koji način odstupaju od norme i zašto ne mare ni zbog čega.
Da li bi rekla da te u romantičnom smislu privlače neki od ovih slavnih serijskih ubica?
Da, lol.
Zato što bi zapravo mogli da te ubiju? Da li ti se to dopada kod njih?
Ne bih nužno rekla baš to. Nasilje je naprosto uzbudljivo. Kad bih imala ubicu za dečka, to bi me zapravo uzbudilo, znate? To vam je pomalo kao ruski rulet — možda ću uskoro ja doći na red i on će me ubiti. To bi malo začinilo našu vezu. Konvencionalne stvari su dosadne.
Ne smeta ti što ljudi znaju za to?
Ako ćemo pravo, vrlo sam otvorena oko toga. Moji prijatelji znaju. Međutim, ne pričam o tome sa svojom porodicom. Njima se to verovatno ne bi dopalo.
Da li smatraš sebe feministkinjom?
Pomešana su mi osećanja po tom pitanju, ali da, pretpostavljam da jesam.
Nazad u Sjedinjenim Državama, dvadesetogodišnjakinja kojoj sam poslao poruku malo je stroža kad je u pitanju rodna politika. Opisujući sebe kao intersekcionalnu feministkinju, ona kaže: “Moj feminizam osuđuje ono što su oni uradili i očigledno ne želi da se to ponovi drugim ženama — ili bilo kome, ako ćemo pravo. Užasavaju me ta dela, ali me zanima duboki faktor ‘zašto?’. Neki od njih su fizički atraktivni, to moram da im priznam. Ali mene više zanima psihologija.
Misliš li da slike koje gledaš ostavljaju nekakav utisak na ljude?
Mislim da ljudi zaista postaju manje osetljivi zbog njih. Sve je lakše i lakše gledati krvave prizore.
§
Iako sam čuo brojna objašnjenja, i dalje ne mogu da shvatim zašto bi bilo koga privlačile serijske ubice ili zašto bi o tome želeo da govori u javnosti. Razumem interesovanje za psihologiju ubice. Ali aktivno želeti da budete u vezi s nekim za koga se zna da uživa u ubijanu žena deluje mi pomalo kontraintuitivno.
E sad, uprkos svemu tome, možda i ne treba da razumem. Možda tinejdžerke feministkinje obožavateljke serijskih ubica sa Tvitera naprosto nisu za mene.
Pratite Džošuu na Tviteru.
JOŠ na VICE:
Fatalna privlačnost: Žene koje se lože na serijske ubice
Lekcije koje naučiš kada istražuješ brutalno ubistvo svoje majke
Zatvorski psiholog objašnjava kako se ophodi prema ubicama, silovateljima i siledžijama