Anatemisanje brze hrane u Sjedinjenim Državama gotovo je jednako popularno kao i sami hamburgeri, pomfriti i gazirana pića. Za svaki automobil koji vidite u redu pred lokalnom Kućom mesišta i gojaznosti, naći ćete po jedan članak ili upozorenje da spustite tu papirnu kesu i lagano se udaljite sa lica mesta.
Ali, da sve bude čudnije, ne priča se mnogo o tome šta se desi kad provedete tri i po sata za lokalnim švedskim stolom sa kantonskim specijalitetima ili čitavo veče krkate njoke u lokalnom italijanskom restoranu sa crvenim kariranim stolnjacima. Ali to je zato što oni nisu baš toliko loši, zar ne? Manje su veštački? Manje slani?
Videos by VICE
Nova studija objavljena ovog meseca u Evropskom žurnalu kliničke ishrane kaže: žao mi je, drugari — kad se hranite van kuće hranite se van kuće, ne nanosite svojoj liniji ništa manje štete kad se odlučite za enčilade iz lokalnog restorana nego za u foliju umotane takose sa narendanim sirom preko iz međunarodnog lanca teks-meks kuhinje.
Uprkos činjenici da vaša majka umače pastu u puter ili ubacuje majonez u kremaste soseve, kuvanje kod kuće je i dalje navodno značajno zdravije od restoranske hrane. Ne samo brze hrane. Tačka. Žao mi je.
Takođe, u domaćoj kuhinji obično ima manje kalorija i niži su nivoi šećera i masti. Istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu ističu da bi, iako se brza hrana često navodi kao nekvalitetna ili da u njoj nema dovoljno hranljivih sastojaka, svest javnosti o hranjenju van kuće mogla da posluži kao efikasniji način borbe protiv sve većih problema gojaznosti i srčanih oboljenja u Americi.
Ova studija proučila je anketirane podatke iz Izveštaja o zdravlju i ishrani, koji sakuplja odgovore više od 18.000 odraslih ljudi na upit o njihovim prehrambenim navikama, uključujući gde su jeli i šta. Čitava jedna trećina ispitanika jela je brzu hranu bar jednom u prethodna dva dana, dok je u tom periodu jedna četvrtina bar jednom jela u pravom restoranu.
_________________________________________________________________________
Život posle hrane
_________________________________________________________________________
Oni koji su upražnjavali brzu hranu uzeli su u proseku 190 kalorija viška, dodatnih 11 grama masti i 3,5 grama zasićenih masti više od onih koji su kuvali i jeli kod kuće, kao i većih nivoa holesterola i sodijuma — deset miligrama i 300 miligrama, da budemo precizniji.
Ali oni koji su zapravo uspeli da se iskobeljaju iz svojih kola i sednu za sto u pravom pravcatom restoranu napunili su se štetnim sastojcima u gotovo identičnoj meri: u proseku 187 kalorija viška dnevno, deset grama više masti i 2,5 grama više zasićenih masti. A obrok u pravom restoranu završio se uzimanjem 60 miligrama holesterola više i preko 400 dodatnih miligrama sodijuma — što je u oba slučaja više nego kod proždirača brze hrane.
Pročitajte: Borci Islamske države obožavaju Nutelu
Ruopeng An, glavni istraživač na projektu i profesor kineziologije i zdravlja zajednice na Univerzitetu u Ilinoisu, rekao je za Rojters: “Ljudi ne znaju mnogo o hrani koju dobijaju u restoranima i da li je bolja ili zdravija od brze hrane ili hrane spremljene i upražnjavane kod kuće.”
U statistici se krio i pravi mali klasni rat: dok je bilo verovatnije da će najmanje obrazovani ispitanici svoj višak kalorija dobiti iz brze hrane, gojazni i ispitanici sa srednjim primanjima su se više okretali buržoaskoj zabavi sedenja u pravim lokalima — i pride dobijali višak masti, soli i holesterola.
Ne iznenađuje sve to tako mnogo, kad malo bolje razmislite: ako imate više love, verovatno ćete naručivati više, i to sa luksuznijih mesta. A ako ste gojazni… e, pa tad je veća verovatnoća da ćete pretrpati tanjir kad klopate izvan svoje gajbe.
Plus, tu je faktor menija. Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Država nalaže da restorani koji se nalaze na 20 ili više lokacija navedu spisak svih kalorijskih i hranljivih sastojaka svojih jela — što se odnosi na veliku većinu lanaca restorana brze hrane, ali na mali broj običnih restorana. Zbog toga niste prisiljeni da razmišljate o ceni koju vaše telo plaća kad jedete šesto grama odreska sa pireom kao o surovoj stvarnosti kad vas pravo u oči gleda oreo šejk iz Burger Kinga (sa svih svojih 970 kalorija ). Faktor osećanja krivice je daleko od očiju, pa je daleko i od srca. A, hej, kad ste već u Rimu… zar ne?
Čak i ako mislite da pomalo ludujete s maslinovim uljem ili pavlakom dok kod kuće spremate fetučini, sigurno i dalje bolje prolazite, a verovatno ni izbliza ne preterujete s mašću i solju kao lokalna brza hrana ili restoran. Mada, uvek možete da se odlučite za “zdravu” hranu kod kuće — šta god to za vas značilo.
Samo zapamtite ovo: možda ćete se osećati bolje ako naručite guščiju džigericu a ne pomfrit, ali jednom kad vam se oba nađu u stomaku, nije mnogo bitno da li ste sedeli za stolom sa belim stolnjakom ili ne.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
