Jedino što su 'Simpsonovi' predvideli je to koliko smo glupi

Ako ste na internetu, videli ste tekstove, YouTube videe, klikbejt liste i objave na društvenim mrežama kako ponavljaju jedan isti refren: Simpsonovi su ovo predvideli. Izbor Donalda Trumpa, KOVID-19 pandemiju, 11. septembar, stršljene-ubice, čak i eksploziju u Bejrutu. Sve to služi kao građa za teorije kojima nas zasipaju najgrđe i najposećenije fabrike onlajn “sadržaja”.

Posle 30 godina i gotovo 700 epizoda, Simpsonovi su postali neisrcpan izvor proročanstava. Naravno, to je sranje. Kad god su Simpsonovi pogodili šta će biti u budućnosti, to je bilo samo zato što su oštra satira američkog života koja je zamišljala najgori mogući ishod radi komičnog efekta. Simpsonovi očigledno nemaju niti su imali magičnu sposobnost da predvide budućnost. Stvar je u tome što epizoda ima toliko da ljudi na internetu mogu da iskopaju i spoje deliće tako da ispričaju bilo koju priču. Ako su slučajno nešto i predskazali, to je zato što je naša stvarnost sada dovoljno glupa da podseća na crtanu satiru američkog života.

Kao i svaka dobra satira, Simpsonovi su nam pokazivali ogledalo. Publika je skandalizovana kada je serija premijerno prikazana 1989. godine i pošto je uvidela da je zezanje na njen račun. Ali se ipak smejala i nastavila da se smeje. Trideset godina kasnije, malo se toga promenilo i mnoge od tih ranih epizoda Simpsonovih i dalje pogađaju gde treba.

Bil Oukli bio je pisac i glavni scenarista na Simpsonovima tokom perioda kojineki fanovi smatraju zlatnim, otprilike od četvrte do devete sezone. Oukli prati rastuće spiskove navodnih predskazanja i čak ih je podelio po kategorijama.

"Prva kategorija, koja se javlja izuzetno retko, to su legitimne stvari koje smo predvideli", kaže za Motherboard preko Zooma. „Druga kategorija su stvari koje su se prosto desile u istoriji, a kojih ljudi nisu svesni, jer se istorija ponavlja. Nisu to predviđanja ni na koji način. Treća su prosto potpuno sranje, uglavnom kad neko umontira dve ili više scena iz starih, uglavnom različitih epizoda“.

Teorija da su Simpsonovi predvideli eksploziju u Bejrutu je tipična predstavnica treće kategorije.

“Ta o Bejrutu je prilično užasna”, kaže Oukli. “Uzete su scene iz dve različite epizode, gde se ni na koji način nije pominjala eksplozija u Bejrutu, nego prosto neka eksplozija.”

Tendencija da se Simpsonovi tumače kao nekakvo proročanstvo dolazi u talasima. Prvi talas je bio posle 11. septembra kada su fanovi počeli da uakzuju na navodne tajne poruke koje su kodirane u prvoj epizodi devete sezone, “Grad Njujork protiv Homera Simpsona”. U njoj je brzi vizuelni geg, gde Lisa pokazuje magazin sa 9 dolara za kartu u Njujorku. Ispis $9 u kadru stoji tačno pored kula bliznakinja na horizontu.

Ali tekstovi o tome šta su sve Simpsonovi predvideli su počeli baš masovno da se pojavljuju pošto je Donald Tramp izabran za Predsednika Sjedinjenih Država. U epizodi iz 2000, “Bart u Budućnost”, Lisa je Predsednik i pominje budžetski deficit koji je nasledila od Predsednika Trampa.

Prema Ouklijevim rečima, ovo je jedina kategorija predviđanja za koja prihvata zasluge.

“‘Uvek predviđaj najgore i proglasiće te za proroka”, kaže Oukli, citirajući svog uzora među komičarima, muzičkog satiričara i matematičkog genija Toma Lerera. “Tada je to bilo smešno jer su ljudi bili u fazonu ‘O, to je apsurdno’. Scenarista epizode, Den Grinej, je govorio da je odabrao Trampa jer je on delovao kao logičan korak pre nešto što dotaknemo dno ”.

I eto nas sad, dotakli smo dno.

Prema Krisu Tarneru, novinaru i autoru knjige Planeta Simpson, akademskoj studiji koja uranja duboko u satiru Simpsonovih i njihov uticaj na pop kulturu, jedan od razloga zašto su Simpsonovi postali izvor proročanstava je taj što je serija toliko popularna i što je ima toliko. Isto je i sa Nostradamusom, koji ne napisao knjigu poezije pod nazivom Les Propheties u kojoj je nejasno predvideo blisku budućnost i komentarisao tada aktuelno dešavanja. Toliko toga ima i toliko je sve to nejasno da je Nostradamusovo ime postalo sinonim za proročanstvo. Svakih desetak godina novi ljudi pronalaze nove načine da objasne kako je njegovo delo predvidelo njihovu sadašnjost.

"Imate seriju koja je bila takva institucija u zapadnoj kulturi poslednjih 30 godina da sada poprima aspekte biblijskih parabola ili priča", kaže Tarner. „To su te priče kojima se ljudi iznova i iznova i iznova vraćaju radi novih interpretacija i novih značenja. U doba gifova i mimova, odatle se mogu iskopati brda stvari".

“Sa skoro 700 epizoda, na raspolaganju beskonačno mnogo materijala“, kaže Oukli. "Verovatno ne postoji ništa što ne biste mogli reći da su Simpsonovi predvieeli".

Prema Tarneru, Simpsonovi su oduvek imali dva života u pop kulturi. Prvi je "ta neverovatno duboka satira koja proziva američku kulturu zbog njenih ekscesa", kaže. „Ali uvek je postojao i jedan površan sloj“. Simpsonovi su postigli ogroman uspeh kada su počeli sa emitovanjem 1989. To je uvek bila inteligentna serija, ali tada je privlačila pažnju jer je takođe bila i sirova.

Sad to možda deluje presmešno ali desetogodišnjak koji kaže direktoru škole da mu “pojede šorc” je nekim gledaocima delovalo lascivno i odvratno. U jednom intervjuu za People magazin, prva dama Barbara Buš je rekla da su Simpsonovi nešto najgluplje što je ikada videla. “Ako niste baš bili zaljubljenik u seriju tokom prvih četiri, pet godina, onda ste verovatno i vi tako mislili”, kaže Tarner. “To je ona serija gde likovi psuju i onaj klinac pravi haos”. Tarner kaže da je ideja da Simpsonovi mogu bilo šta da predvide potekla iz tog površinskog shvatanja.

Obožavao sam da gledam Simpsonove kao klinac, i obožavam da ih gledam ponovo kao mator. Ono što mi ostavlja najjači utisak nisu tvrda predviđanja, nego način na koji ta mračna satirizacija američke kulture i dalje stoji. Toliko mnogo problema na koje ukazuje, a koji su i danas aktuelni.

Kad slon Stampi protutnji kroz Springfild, prođe i kroz konvencije Republikanaca i Demokrata. „Želimo ono što je gore za sve, prosto smo zli!“, piše na transparentima Republikanaca dok ljudi kliču. „Mrzimo život i sebe, ne umemo da upravljamo!“ piše na transparentnima demokrata dok ljudi viču “ua”. Kada narod Springfilda mora da bira na izborima između dva čudovišna vanzemaljca, ljudi i dalje ne mogu da prevaziđu dvopartijski sistem. “Nemoj meni da se žališ, ja sam glasao za Kodosa”, kaže Homer dok mu bič puca po leđima.

“Simpsonovi su među boljim primerima ograničenja satire”, kaže Tarner. “Postoji tendencija da mislimo kako ćemo popraviti stvar tako što ukazujemo na to koliko je smešna. Ekstremnija verzija toga je bio nesrećni miting Džona Stjuarta i Stivena Kolbera.”

Upotreba Simpsonovih za proricanje je, pored svega, zabavno. Pomaže ljudima da shvate ovaj haotični svet. Gunkcioniše na isti način kao što to čini dobra teorija zavere - probirajući iz zapetljanog nereda modernog života i dovodeći stvari u red. Ni Qanon nije mnogo drugačiji. Ljudi koji prate Q-a “istražuju” i sortiraju kroz kulturni otpad, fotografije, vesti i polu-upamćene anegdote da bi izgradili narativ koji im pomaže da shvate svet. To je možda smešno, ali je i vala uznemirujuće videti da ljudi mogu tako da povežu različite stvari da bi ispričali bilo koju priču. Simpsonovi su samo vidljivija i dobroćudnija verzija ove vrste razmišljanja

Ako su Simpsonovi ikada bili nekakvo upozorenje ili proročanstvo, ono je o tome kako ne treba verovati autoritetu.

„Postoji određeni segment društva, veoma mali segment, koji je čitao Mad Magazine ili gledao Simpsonove, koji je stvorio određenu tačku gledišta i razvijao skepticizam prema onome što autoriteti zastupaju“, kaže Oukli. "Postoji 80 procenata koji nisu, boleo ih je kurac i nisu obraćali pažnju ni na šta. A ti ljudi glasaju i sad bih rekao da plaćamo cenu. "