Najgluplji pokloni koje smo dobili za Novu godinu

Nova godina je praznik koji se tradicionalno povezuje sa masovkama tipa ljubljenje na trgu uz Skaj Viklera i fanki haus bend Željka Mitrovića ili kolo u kafani sa Slavkom Banjcem na usnama masnim od pečenja i iskovrnutim od rakije - i kao takva, najviše je od svih praznika obesmišljena koronom.

Ako bismo nešto poželeli da donese 2021, to je povratak u staro dobro vreme 2019. kada je bio moguć međuljudski kontakt, onaj pravi, mesnati, koji nije proturen kroz elektrone interneta niti algoritme društvenih mreža, ono, sećate se kad se cmokneš, pipneš, daš koji dinar ili ga primiš od tetke iz Kanade.

Mnogi nisu videli svoje drage ljude mesecima, a neće ih videti ni za ove praznike, i to je neosporan, gorak bedak koji promena broja na kalendaru neće nikako promeniti.

Trudeći se da nađemo neki razlog zašto to možda i nije tako loše (osim toga što bukvalno čuvate živote starijih, a i ne toliko starijih ljudi, ako sada smanjite kontakte na minimum), setili smo se činjenice da su pokloni lepa stvar onako u teoriji, kao gest, ali da u praksi, osim ako te neko mnogo voli i poznaje ili ima puno keša, nećeš za novu godinu dobiti ništa osim gluposti. A imamo i masu ljudi koji to potvrđuju.

Kondom koji svetli u mraku. Mislim, mogu da zamislim da je nekome ovo korisno,  ono - jedina sijalica u spavaćoj crkla, sveće nema pri ruci, a mrak pa se ne vidi baš najbolje. Signalizacija rukama ne pomaže, slepi miševi nismo da se zvukom najlakše orijentišeš, šta znam. Deluje kao da tamo negde postoji neko kome bi to zapravo bilo korisno. Ali to nisam ja.

To je bilo početkom 2000ih kad smo mi deca dobijali one humanitarne paketiće preko škole. Svi ostali su dobijali lego kockice, bombone, ekšn menove svakakve besne igračke. Meni je zapalo nešto najsocijalnije ikada da sam još kao sitna đeca od 8 godina izgubio nadu: leva rukavica, majstor Bob figura i četkica za zube. Još im dan danas nisam oprostio. Hajde četkica za zube još i praktičan poklon, ali LEVA rukavica bez desne.

Zemljani lonac zapremine od 25l. Roditelji bili negde, prolazili kraj pijace, majka videla lonac, 'juuuu, sto je lep! ajde da kupimo detetu da kuva kupus'. I tako sad u podrumu imam ogroman zemljani lonac.

Od Secret Santa na poslu rolnu toalet papira sa odštampanim dolarima i neku knjigu o makrobiotici. Ko izmisli Secret Santa treba da ide u Hag.

Koncert Guns N’ Roses na VHS-u. To je bilo pre dve godine. Aj što nemam video, nego ni Ganse ne volim.

Parfem Saponije iz Osijeka po imenu "Lahor". Sa mirisom ruže. Korišćen umesto suzavca, 100x efektniji. Samo moraš jako da paziš u kom smeru vetar duva inače i sam padaš u nesvest od smrada... Nemoguće ga je skinuti s garderobe, tako da se sve što si nosio u slučaju kontakta s Lahorom spaljuje u specijalnim komorama. Ako postoji nešto grđe od zelene Malicije, to je ovo.

Pakovanje rinfuz čarapa mi je dugo bilo favorit beskorisnih poklona. Al u nekim godinama naučiš da ceniš takve stvari.

Pidžamu ali ne običnu nego od materijala za tanje peškire, boja svetla kajsija, nikad pre ni posle nisam videla takav proizvod u životu. Uz to su došla dva para čarapa i par šnalica za kosu. Pošto sam imala 12-13 godina tada, preplakala sam pola večeri jer sam shvatila da smo postali siromašni (da nas je kapitalizam sustigao), jer je mama izgubila posao. A mama je valjda od stresa potpuno izgubila koncentraciju, mogla je da i tih 500-600 din tada potroši na nešto zanimljivije. Em mi ništa od toga nije trebalo tada, em sam još bila u uzrastu kad su ti pokloni najbitnija stvar u životu s razlogom. Da je samo bilo godinu i po dana kasnije prošlo bi bolje.

Betonsku ciglu sa potpisima drugara iz odeljenja. Šta više reći.

Za jedan božić kada sam ja imala trinaest, a moj stariji brat petnaest godina, od strica i strine smo dobili knjige. Ja sam dobila knjigu “Moje male kuce“, koju lično nikada ne bih poželela da pročitam, a kamoli sa toliko godina, dok je moj brat dobio knjigu koja je meni bila jako kul. Eto kako rodna stereotipizacija može dovesti do okršaja sa familijom.

Pre svega moram da napomenem da je loženje na razne gluposti omiljeni vid rekreacije u mojoj porodici, pa je tako moja majka, kada sam imala otprilike 3, a sestra 4 godine, donela prelepo upakovane novogodišnje poklone i rekla da ih je Deda Mraz ostavio ispred vrata. Sestra i ja smo bile van sebe od sreće sve dok nismo pocepale ukrasni papir i iz njega izvukle stare papuče i lutke koje je mama pre toga uzela iz naše sobe. To bi mi možda i bio najgori poklon za Novu godinu da u tom momentu nije bilo leto. Pogodite ko je plakao.

Neko mi se israo na otirač i prekrio ukrasnim papirom. Doduše, nisam baš siguran da li je bilo namenjeno meni ili komšiji. Ali ja sam čistio. To jest bacio ceo otirač sa sve sranjem.