Sport

Mundobasket 2019 pobednik dana: Grčka

Crna Gora nam je na praktičnom primeru pokazala šta se dešava ako probaš da se rastrčiš protiv Janisa i bratije.
01 Septembar 2019, 4:02pm
mundo02
youtube screenshot

U nekim najavama pred utakmicu Crne Gore i Grčke, koja je umnogome odlučivala sudbinu ovih prvih, mediji južno od Brodareva su prenosili izjave ljudi iz štaba da su spremili taktiku, da je protivnik analiziran, i da imaju spreman plan za njih.

Šta je taj "plan" zapravo predstavljao verovatno nećemo saznati, ali ono što smo videli na parketu bio je školski primer kako ne treba igrati protiv reprezentacije u čijim redovima igra MVP NBA lige. Imala je Crna Gora valjda neku ideju da uspori tempo, ali sve što su uspeli da uspore bio je svoj napad - statična igra, nalik nečemu što se gledalo u Evroligi pre 25 godina u zenitu Boža-balla, bila je laka meta za dobro postavljenu grčku defanzivu, a nedovoljna pripremljenost i posvećenost u trčanju nazad otvorila je brojne livade Kalatesu, Slukasu, i u krajnjoj liniji samom Janisu, te je rezultat bio...eh, odveć očekivan.

Konačnih 85-60 prilično laskaju Crnogorcima, koji su za poluvreme postigli čitavih 16 poena. Imali su "sokolovi" enormniih problema sa Nikom Kalatesom, oporavljenim Kostasom Slukasom, a naravno i Janisom Adetokumbom, koji je odigrao svega šesnaest minuta i stigao par puta da prođe kroz loše postavljenu odbranu kao kroz puter. Neki konvencionalni recept je da se na Janisu igra "rukometno", i da mu se ne daje prostor. Kad mu date prostor, desi se otprilike ovo.

A to realno ne želite da se desi previše. Crna Gora, za koju je prvi crnogorski Ol-Star Nikola Vučević ubacio tek 12 poena, a u "garbage time"-u su se malo proveselili i Petar Popović i Milko Bjelica, sad mora da se vadi protiv Brazila (o njima malo kasnije), dok se Grčkoj put do prvog mesta široko otvorio. Da li taj put vodi i do medalja još ćemo videti (nemaju lak raspored), ali ako neko bude bio dovoljno lud da rastrčava sa njima - ovde ubrajam i Amerikance - svakako imaju svoju šansu.

Svoj turnirski debi imali su i Amerikanci, kojima je Češka Tomaša Satoranskog pružila nekakav otpor, ali ni blizu dovoljan da se svetski i olimpijski prvak stave na neku muku. Ono bitno, međutim, je što smo videli da su Ameri (za sada) ekipa bez glave i repa u kojoj jedino izgleda Kemba Voker ima neki autoritet, i kojima su Česi lepo legli da malo "produvaju dizne", ali ne i više od toga.

Imaće "kouč Pop"posla da iskristališe pravu rotaciju i odredi svoje "go-to" faktore, no neki je prvi utisak ovde da se sa ovom ekipom da igrati - nema tu baš ni Hardena ni Durenta, a i čini se da će vam ovi mladići u dresovima sa "USA" na grudima možda čak i oprostiti prazne hodove od nekoliko minuta. Drugim rečima, ako vam je za "pravu" Ameriku neophodno 40 jakih minuta, za ove će možda biti dosta i 37. Ali treba i to odigrati. Dug je put do medalja...

Rani termin doneo je par interesantnih utakmica. Australija je malo i potcenila Kanadu, koja je došla u "jedva se skrpismo sastavu", pa je čak i gubila sredinom treće, međutim kvalitet je na kraju ipak isplivao i videlo se kakav kapital čine dobro uklopljeni NBA igrači. Peti Mils je imao nešto tiši dan sa 15 poena i slabijom realizacijom iz polja, ali je nominalni pit-bul Metju Delavedova ubacio čak 24 komada (6 trojki!) i tako ugasio nade kolega iz Komonvelta, pred kojima je sada pretežak ispit protiv Litvanije ukoliko bi do daljeg vojevanja. Malo se, doduše, i saosećam sa njima - kad sa Tristana Tompsona, Endrua Viginsa, Ar Džej Bereta i Džamala Mareja nekako padneš na Kevina Pengosa, Kema Birča i Kajla Viltjera...nije lako.

Brazil je na papiru imao lak posao sa Novim Zelandom, nešto malo je tu Aco Petrović i ekonomisao sa minutažom, ali dok svoje poene nije dao starac Leandrinjo Barbosa, bilo je dosta, dosta napeto...opomena Brazilu pred Crnu Goru da ne shvataju stvari olako, mada barem imaju pozitivan start.

Ja sam juče vrlo hrabro istipovao Japan protiv Turske i naravno ispao magarac, ali to je sastavni deo ovakvih dnevnih kolumni. Turci, iako slabiji za neigranje Skotija Vilbekina, su ozbiljno shvatili Hačimuru i drugare, dali pun gas i lako izašli na kraj sa Azijatima. Ersan Iljasova i Melih Mahmutoglu imali su svoj dan, pa Japancima nije pomogao ni standardno dobra partija Nika Fazikasa koji je ubacio svojih petnaestak...Hačimura lično mora bolje doduše.

Nominalni derbi dana odigran je u Šenženu gde su se sastali Francuzi i Turci - puleni Vensana Kolea su imali veliku prednost veći deo meča, međutim kraj donosi atipičnu dramu u kojoj "trikolori" ipak odnose pobedu. Nemce može da raduje dobra partija Johanesa Vojtmana, koji je sa 25 poena, od čega pet trojki, dosta namučio Rudija Gobera i ekipu...biće mesta za njih u drugom krugu skoro izvesno, jer teško je očekivati da im Dominikana ili Jordan pomrse konce.

Kad smo kod Jordana, pišemo lepu partiju Ahmeda Duverioglua, tj. Ahmada Al Dvairija kako ga zovu u arapskom bloku - Željkov pitomac iz Fenera je ostvario dabl-dabl sa 34 poena i deset skokova, uz indeks 37. Nedovoljno za pobedu protiv Dominikanske Republike doduše...

I za kraj, šta reći o pobedi Litvanije nad Senegalom što vam rezultat sam neće otkriti (101-47)? Moj jedini komentar je da se u Senegalu vrlo očigledno ne zna ko šta radi a još manje zašto iko i išta radi, jer sa šutem za tri 1/23 (da, 1/23, pri čemu dobri Mo Faje 0 od 8!) ne možete ni u regionalnu ligu zapadne Afrike...njima će kraj turnira doći kao olakšanje.

Srbija nastavlja svoje "produžene pripreme" protiv Filipina, a meč dana po meni biće susret Nigerije i Argentine, u kojima će Afrikanci kopati rukama i nogama da nekako ugrabe pobedu i vrate se u priču za nastavak takmičenja.