Bonobo majmunice ruše patrijarhat uz pomoć snage ženskog prijateljstva

Imati nekoga "ko će vas voleti i sa kim ćete moći da se igrate", imati "nekoga da se stara o kući" i uživati u "čarima muzike i ženskog ćaskanja". To su neke od pozitivnih strana svete bračne zajednice, prema proslavljenom prirodnjaku i neizlečivom romantiku Čarlsu Darvinu.

On je 1838. godine sastavio podsetnik za sebe, vagajući navedene pozitivne strane braka naprema bedaku kad si "prisiljen da posećuješ njene rođake i priklanjaš se svakoj trici", imaš "manje novca za knjige, itd" i "možda čak moraš da se svađaš". Šest meseci nakon što je zaključio da bi supruga bila "bolja od psa", Darvin se oženio sa svojom rođakom, u skladu sa viktorijanskim običajima razmnožavanja u okviru porodice.

"Nikad nije sastavio spisak razloga zašto bi on bio ili ne bi bio dobar muž", primećuje doktorka Ejmi Periš: biološka antropološkinja, primatološkinja i "darvinistička feministkinja".

Darvinistička šta?

"Kad ste darvinistička feministkinja, to znači da ste istovremeno i naučnica i feministkinja", kaže Ejmi, koja radi na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji. "Postoje pitanja koja su nam zajednička, a koja bismo mogli da rešavamo uz pomoć oba stanovišta."

Kad je Ejmi osamdesetih stigla kao brucoš na Univerzitet u Mičigenu, primetila je kako ključa "antagonizam" između njenih katedri prirodnjačkih i rodnih studija. Nauka je bila (i ostala) disciplina kojom dominiraju muškarci, a evolutivni psiholozi koji favorizuju "esencijalizam" koristili su nauku da potvrde patrijarhalne norme.

Drugim rečima: "Oni će vam reći: 'Sve žene žele starijeg, snalažljivog muškarca, a svi mužjaci žele mladu, plodnu ženku'", objašnjava Ejmi. "To se zove 'esencijalizovanje', zato što tvrdite da postoji samo jedna esencija muškarca i žene." Ona kaže da su njeni nekadašnji profesori izgovarali stvari kao što su: "Pogledajte samo šimpanze; one neguju obrazac muške dominacije, a neguju ga i ljudi. To, dakle, pokazuje da smo poslednjih pet miliona godina najverovatnije imali mušku dominaciju, još od našeg poslednjeg zajedničkog pretka." Na taj način, nauka se koristila za tvrdnju da je muška dominacija nešto prirodno.

Nezadovoljne ovim pristupom, Ejmi i njeni koleginice naučne feministkinje (uključujući "alfa ženku primatologije" Saru Hardi) primetile su da oba polja zapravo postavljaju ista pitanja: Ko poseduje moć? Kako je stičete? Kako je koristite? Za šta ona služi? "I tako sam pomislila: 'Zašto ne povedemo razgovor u kojem feministi i naučnici mogu da informišu jedni druge?'"

I tako je rođen darvinistički feminizam koji se i dalje razvija. Poslednjih dvadeset godina, Ejmi je proučavala fascinantne populacije bonobo majmuna. Uz šimpanze, oni su najbliži živi rođaci homo sapiensa. Ali za razliku od svojih rođaka, za bonobo majmune ne zna se da su ikada ubijali svoju vrstu i, štaviše, žive u matrijarhalnim zajednicama.

"Ženke bonobo majmuna sklapaju vrlo snažna prijateljstva sa drugim ženkama. Deo toga je seksualne prirode. Oni imaju mnogo seksualne interakcije među sobom", kaže Ejmi. Ženke bonobo majmuna takođe podržavaju jedne druge, formirajući kohorte. One koriste kolektivnu moć da kontrolišu hranu i dominiraju muškarcima.

Kako se bonobo majmunice uspinju u svojoj hijerarhiji? "Tako što lansiraju naizgled ničim izazvane napade na mužjake", kaže Ejmi. "Čupaju im nokte na rukama, nokte na nogama, grizu testise. Jednom su pregrizle penis na pola. Ne možete, dakle, da ih predstavite kao miroljubivu alternativu našem drugom najbližem rođaku, šimpanzi. Interesantno je da bi ljudi to voleli. Mislim da je to zato što nam je izuzetno stran koncept da su ženke dominantne i agresivne prema mužjacima. To nema nikakvog smisla, te se onda odbacuje."

"Kao što sam iznova i iznova viđala u različitim zoološkim vrtovima, ženke su napadale mužjake", kaže ona. "Pomenula bih to osoblju zoološkog vrata i svi bi samo mislili da nešto nije u redu sa njihovim konkretnim mužjakom. Imali bi spremnu neku anegdotu o tome šta mu fali: 'Bio je bolestan dok je bio mali. Odneli su ga kući i negovali ga dok nije ozdravio. Zbog toga je tako mekan.' Nikad im nije padalo na pamet da to može da bude prirodan obrazac – da prosto ženke vode glavnu reč."

U suprotnosti sa primatologijom, Ejmi je studirala i ponašanje žena. Njeno istraživanje takmičenja ' Mile of Men' u San Dijegu, igre nalaženja parova koju organizuju lokalne radio stanice, pružilo joj je intrigantan uvid u obrasce biranja parova kod žena. "Uzmete sve te neoženjene muškarce, koji su navodno dobre prilike, dovedete ih na jednu raskrsnicu i postrojite ih sa brojevima. Žene su osmišljavale silne nove strategije pristupa, kao što su donošenje kartonske čaše iz Starbaksa sa svojim telefonskim brojem na njoj. Neke su čak donosile i male kesice bombona sa svojim telefonskim brojevima", kaže Ejmi.

"Nije da to nisu mogle da urade u baru ili na plaži. Čak i ako bi žene trebalo da mogu prve da pozovu muškarca na izlazak, društvena norma je da su muškarci ti koji pozivaju, a žene te koje to čekaju. Kad dobiju kulturološku dozvolu da same biraju, žene se uzbude i postanu motivisane. A tu je i besplatna večera u luksuznom restoranu, tako da ima žena koje su u fazonu Zaista želim da osvojim tu večeru."

Ejmi je zapazila slične (uslovno rečeno naprednije) verzije ove vrste ponašanja kod bonobo majmunica. Ali kako su bonobo majmunice starije, tako prestaju da koriste mužjake kako bi došle do hrane. One je samo uzimaju. Ako, međutim, mužjaci žele hranu, moraju da daju nešto zauzvrat.

Šta imaju da ponude? Seks.

"To je dovelo do pravog obrta u razmišljanju ljudi", kaže Ejmi. "Uobičajena ideja bila je da su mužjaci seksualnija bića od žena. Oni su manje izbirljivi. Imaju veći libido. To potiče još od Darvina i ranije. Potiče iz religije, potiče iz viktorijanskih vrednosti: smerna, sramežljiva žena koja mora da bude ubeđena. Ovde imate: 'Šta želiš za tu hranu? Ponudi mi seks i imaćemo robnu razmenu.' "To pokazuje da rodne uloge nisu klesane u kamenu; one su fluidne i ženke mogu biti jednako seksualna bića kao i mužjaci. To je udaljavanje od ideje esencijalizma."

Koliko su ljudi drugačiji od naših rođaka primata? Postoji mnogo više sličnosti nego razlika. Ejmi kaže: "Ljudi uvek žele da misle kako su posebni, jedinstveni ili vrhunska tačka razvoja. Najčešće uopšte nismo." Umesto toga, nalazimo se na spektru sa mnogim drugim životinjama, uključujući bonobo majmune: feministima velike porodice čovekolikih majmuna.

"Cilj feminizma je da se ponašate prema ženama sa kojima niste u rodu kao da su vam sestre. Suština je u sestrinstvu. Možemo da pričamo o tome koliko je feminizam kod ljudi uspeo i o dugom putu koji nam još predstoji, ali rekla bih da je čaša 60 odsto puna kod ljudi i 99,9 odsto puna kod bonobo majmuna."

Još na VICE.com:

Sva sranja koja nam govore samo zato što smo devojčice

Feministički i borbeni redovi žena Srbije

Živimo u doba licemerne "feminističke" šefice