Auto-škola iz Beograda ima Mustang GT u ponudi, a mi imamo neka pitanja

Kada na autoputu vidiš – ili, realnije, čuješ – Ford mustang GT 5.0, očekivano je da će glave da se okreću. Ali sigurno ne očekuješ da ćeš na krovu takvog automobila videti oznaku „L“. Jedino što je manje verovatno od Mustanga namenjenog obuci vozača je Mustang ofarban u belo s natpisom „Komunalna policija“. Ili eventualno „PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE“.

E sad, otkud Mustang GT u auto-školi, šta se s time radi i kuda nas to vodi? Da bismo dobili neke odgovore na ova goruća pitanja, popričali smo sa Dejanom Mišićem iz auto-škole „Akademija“, koja jedina u Srbiji u svojoj ponudi ima ovog moćnog lučitelja testosterona i adrenalina, odnosno žderača kilometara i benzina.

Dejan ukratko kaže ono što će razumeti svaki ljubitelj jedva obuzdanih konja ispod haube: „Mustang je ipak Mustang, ima svoju priču“. Na pitanje kako je to regulisano sa zakonske strane navodi da je reč o automobilu, koji za razliku od nekih drugih sportskih automobila slične kubikaže, ima ručni menjač i četiri sedišta, čime ispunjava zakonske propise i može da se koristi kao vozilo za obuku. „Druga stvar bi bila, eto čisto da pokažemo našim mladim polaznicima da nije Srbija baš samo ajmo s „fićama“ i „zastavama“, nego i da kod na ima neki nivo,“ dodaje Dejan. Dobro, ali u Srbiji je taj nivo prilično nedostižan ogromnom broju ljudi, jer ovde je pripadnik „1 odsto“ svako ko ima hiljadu evra platu, a do prihoda koji je neophodan za opuštenu vožnju Mustanga GT ima još bar nekoliko platnih razreda, što znači da se potencijalni krug vozača ovakvog automobila svodi na otprilike 0,01 odsto građana. A takvi mogu da polažu praktični deo i u Santa Monici u Kaliforniji gde je vrhunac polaganja zaustavljanje na pešačkom da ulicu pređe baba sa ortopedskim pomagalom i četrnaest ši-cua na povocu. Mi ostali, s druge strane, možemo da se nadamo da ćemo Mustanga van auto-škole voziti samo na plejstejšnu. Zato se nameće pitanje…

„Druga je priča kada ste već vozili neku mašinu od 5k kubika, i sada date nekome mašinu od 3k i onda nema nekih iznenađenja. A kada nekome ko je vozio auto od hiljadu dvesta kubika kažete ’Evo ti sad tri hiljade kubika', čovek ili ne zna šta da radi s time ili odmah krene iživljavanje“, kaže Dejan. Ok, slažemo se, ima nekog smisla i sa te „edukativne“ strane, a još više smisla ima s marketinške. Mislim, ko ne bi voleo makar da proba malo Mustanga GT, pa makar i na našim usranim auto-putevima, pa makar i ne mogao da ga nagari više od 118 na sat, koliko je ograničenje za vozače početnike na auto-putu? Što nas dovodi do sledećeg pitanja…

Na sajtu auto-škole piše da je vožnja ove zveri deo obuke vožnje na auto-putu i da polaznici mogu da ga osete među nogama isključivo tokom dva časa koji pokrivaju taj deo obuke. Dobro, možda ne baš tim rečima, ali to je poenta. Dejan na to dodaje: „Svaki polaznik koji kod nas završi kompletnu obuku radi i časove na Mustangu. Naravno, ne može samo da dođe da vozi Mustanga, ne postoji mogućnost za iznajmljivanje.“ Takođe valja napomenuti da časovi na Mustangu nikako nisu obavezni. „Imali smo jednu kandidatkinju koja nikako nije htela, sećam se, frizerka iz Požarevca. Ali to je jedina koja do sada nije vozila jer je insistirala na tome da neće.“ Zaključuje Dejan. Pitamo se da li zna šta je propustila…

Dejan nam je u suštini objasnio da je u pitanju prosto prilika da se iskusi vožnja kakvu malo ko može sebi da priušti, što cenimo, kao i činjenicu da će polaznici ove auto-škole moći da se pričaju unucima, rodbini i svakom ko bude želeo da sluša tu priču po pedeeti put da su vozili ludilo od pet hiljada kubika.

Ali, edukativna vrednost tu ne prestaje. Jer ne treba zaboraviti i to da će svako ko vozi po srpskim auto-putevima kad-tad iskusiti 1) kršenje ograničenja brzine i 2) krštenje zbog budala koji voze nabudžena kola dvestadvaes na sat, tako da par časova na Mustangu pomažei u tom smislu. Umesto da psuješ one uspešnije i sposobnije od tebe koje je tranzicioni kapitalizam obdario materijalnim bogatstvima tipa Mustang, ti malo sedneš na njihovo mesto, vidiš kako je to i naučiš se empatiji prema onima kojima je toliko bolje od tebe da im nije lako.