„Nikada ranije nismo imali toliko nezasitu želju da zabeležimo naše odmore, sa kamerama na telefonima u našim džepovima, Instagramom, Fejsbukom i hiljadama putničkih blogova na dohvat ruke“, kaže Lorens Stivens, dokumentarni fotograf koji stoji iza nove foto knjige, Smoreni turisti
. „Međutim, čitaoci ove knjige bi mogli da počnu da preispituju to koliko su ta iskustva zaista prijatna“.U eri Instagrama, mnogi od nas osećaju poriv da na društvenim mrežama projektuju iskustva koja su im najviše kul, da bi drugi postali opsednuti time kako bi voleli da žive naše živote. Ovaj fenomen je jedinstven za naše doba – da li da se prepustim trenutku, ili da ga odložim dok pućim usne?
Reklame
Turisti prave selfije, park Gueljo, Barselona, Španija, septembar 2017.
Stivens kaže da procenjivanje tuđih života može „često da učini da se razočaramo svojim“, i da nas to navodi „da kontruišemo još laskavija sećanja koja ćemo postaviti na internet, često da bismo stvorili iluziju da se bolje provodimo nego što je to zaista slučaj“.Ovo, zajedno sa činjenicom da sada imam konstantan dotok zabave koja može da nas odvrati od iskustava „stvarnog života“, inhibira naš kapacitet za radoznalost.Sastao sam se njim u Didisu, živopisnom lokalnom kafiću u Mer Stritu u istočnom Lononu, da bih saznao zašto je krenuo u potragu za „ne tako neuhvatljivim smorenim turistima“.
Čovek fotografiše cigle, Via Lajetana, Barselona, juli 2016.
„Na ovo mislim kada kažem da ljudi slikaju fotografije koje nemaju svrhu“, kaže Stivens. „Zašto bi neko fotografisao cigle? Zbog čega bi mu takva fotografija uopšte bila potrebna? Veliki broj turista ulaže znatne sume novca u opremu kao što su DSLR kamere sa velikim objektivima, i ja sam se često pitao šta se dogodilo sa hiljadama identičnih fotografija koje ljudi snimaju iz dana u dan, na mestima sa turističkim znamenitostima“.
Žena gleda kroz ogradu, Biopark, Valensija, avgust 20016.
„Bilo je teško fotografisati u zoološkom vrtu, uglavnom zahvaljujući činjenici da mi to nije bilo dozvoljeno“, objašnjava Stivens.„I tako sam lutao unaokolo sa kamerom ispod miške, i pažljivo motrio na sigurnosne kamere i čuvare, dok sam tražio ljude koji čine stvari koje ne bismo očekivali“.
Čovek gleda živu ogradu, Alhambra, Granada, avgust 2016.
„Ova mi je omiljena“, kaže Stivens. „To je situacija kada sam naišao na lokaciju sa potencijalom za dobru fotografiju, i proveo tamo duže vremena. Svako malo, neko bi se pojavio i stupio u interakciju sa žbunom; mazio bi lišće, čupkao ga.
Reklame
„Snimio sam par dobrih fotografija, ali onda je došao taj tip i sagnuo se da zuri u žbun, i to je bilo to – neobično ponašanje u običnoj situaciji“.
Čovek gleda u rupu, vrtovi parka Gueljo, Barselona, juli 2016.
„Ovo je uhvaćeno samo zahvaljujući činjenici da sam bio intenzivno fokusiran na ono što se događalo oko mene“, kaže Stivens preko krigle svetlog piva. „Nalazim da je rad na ovaj način veoma meditativan, u smislu da hodaš unaokolo satima, konstantno svestan svoje okoline, sa jedinom namerom da zabeležiš neki neobičan događaj“.
Turista spava na odbačenom dušeku, Karer de Fontanela, Barselona, septembar 2017.
„Uočio sam ovog čoveka preko puta ulice, i smesta sam pretrčao da ga fotografišem, u slučaju da se iznenada pomeri“, kaže Stivens. „Posle toga sam čekao oko 15 minuta, ubeđen da sigurno pozira za nekoga, ali na kraju sam prihvatio da je u dubokom snu, i ostavio sam ga na miru“.„U odnosu na temu ’smorenog turiste’, ova slika posebno odlazi daleko dalje od bilo čega što sam mislio da ću naći. Turista sa naočarima koje imaju i dodatak za sunce, i sa ružičastim koferom, koji spava na ulici – teško je ubediti ljude da ovo nije namešteno, ali zaista je samo nešto na šta sam naišao“."Smorene turiste" možete naručiti preko neta.@matthabusby
