Ove umetničke forme ne samo da nas podsećaju na složenost i individualnost ljudskog tela, već se osetimo i ranjivim kada ih vidimo, tako realistične, ili toliko velikog formata. Međutim, neki umetnici više vole da stvaraju manje radove i smanjuju ljudsku konstituciju. Umesto da se osetimo sićušno i izloženo kada ih posmatramo, situacija je obrnuta, i same skulpture deluju ranjivo.
Jedan od umetnika koji stvara takve radove je brazilska dizajnerka Šila Mroka, koja pravi sićušne, hiperrealistične skulpture beba. Sa svojim bucmastim nožicama, mekanom, orošenom kožom i sklupčanih figura, svaki santimetar njenih bizarnih kreacija liči na sićušna ljudska bića. Ne samo da izgledaju kao prave bebe, već u njihovim raširenim očima Mrofka hvata krhost novorođenčadi, zbog čega je njen rad toliko fascinantno gledati.
Iako je njena originalna umetnička praksa bila zasnovana na radu u drvetu, Mrofka kaže za Creators da je slučajno naišla na te minijaturne skulpture i da su je toliko zaintrigirale, da je poželela i sam da ih stvara. „Slučajno sam na internetu naišla na te minijature", kaže ona. „Ranije sam radila na drvenim umetninama, sve dok nisam otkrila te hiperrealistične minijature, napravljene od polimerne gline.Nikada ranije nisam radila ništa slično. Počela sam da pratim neke tutorijale, dok nisam počela da pravim svoje".Mrofka vaja polimernu glinu rukama, puštajući svoju kreativnost da teče, dok transformiše materijal boje kože u male figure. Prvo izvaja telo, a onda vaja lice, dajući mu osoben izgled i izraz. Obraća pažnju na svaki detalj: svaki nabor kože, menja nijansu boje kože od glave do pete, i ucrtava suptilne pegice. Njen rad je toliko veran, da ljudi donekle očekuju da sićušna bića počnu da stenju, guguču i balave, kao prave bebe.
Reklame
Ova umetnica često fotografiše svoje radove položene na dlan. Kada se uporedi njena koža sa kožom skulpture od gline, uočava se značajna razlika, ali ne između prirodnog i neprirodnog. Varijacija je slična kao ona između mlade i stare kože; tekstura kože na skulpturi deluje meko i nežno, kao koža novorođenčadi.Mrofka kaže da, iako su ljudi zadivljeni bogatstvom detalja na njenim skulpturama, njen radi izaziva pomešane emocije, i nekima je suviše veran i izazovan za gledanje.„Stvoriti nešto nadrealno znači uneti malo magije", kaže ona. „Kada neko po prvi put ugleda moje minijature, uvek čujem 'Vau', ili 'O bože', ili 'Kako je to moguće'". Ljudi su zapanjeni, ali naravno, drugi se plaše toga koliko mnogo liče na prave bebe".
